NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. jul po julijanskom kalendaru

12. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. apostoli Sila, Siluan, Kriskent, Epenet i Andronik. Svi iz Sedamdeset apostola. Sv. Sila bi poslat iz Jerusalima u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, da tamo reše spor među vernima odnosno obrezanja, naime, da ne treba obrezivati neznabošce, kad prelaze u hrišćanstvo (Dela Ap. 15, 22). Po tom je putovao Sila s Pavlom po Aziji i Makedoniji, i bio postavljen za episkopa u Korintu, gde je mirno skončao. Siluan je pomagao obojici vrhovnih apostola (I Pet. 5, 12; II Kor, 1, 19). Kao episkop u Solunu mnogo se potrudio, mnogo nastradao, dok nije zemaljski život zamenio nebesnim. Kriskent bi satrudnik ap. Pavla (II Tim.4, 10), po tom episkop u Galatiji, pa misionar u Galiji, gde mučenički skonča za Hrista u vreme Trajanovo. Epenet sveti, spomenut od apostola Pavla (Rim. 16, 5), bio je episkopu Kartageni. Andronik (Rim. 16, 7) episkop Panonije, spominje se posebno 17. maja.

2. Svešt. muč. Valentin. Bio episkop u Italijanskom gradu Interamni. Iscelio od bolesti brata tribuna rimskog Frontana. Kad se razboli sin poznatog filosofa Kratona, Herimon, to po savetovanju Frontonovom pozva Kraton episkopa Valentina u Rim. Herimon beše sav zgrčen, tako da mu glava beše savijena među kolena. Valentin se zatvori u sobu sa bolesnikom, i svu noć provede u molitvi. Sutradan izvede Herimona potpuno zdrava i predade ocu. Tada se krsti Kraton sa celim domom svojim i sa tri učenika svoja. Herimon ostavi dom očev i ode sa Valentinom. U tom se krsti i sin eparha rimskog, Avundije. Razjaren zbog ovoga eparh uhvati Valentina, i posle mučenja poseče mačem. Posečeni behu tada i ona tri učenika Kratonova: Prokul, Eviv i Apolonije. Njihova tela uze Avundije i česno sahrani. Svi postradaše 273. god. i postaše građani carstva nebeskog.

3. Svešt. muč. Polihronije ep. Vavilonski. Kada car Dekije osvoji Vavilon, uhvati Polihronija sa tri prezvitera, dva đakona i dva pokrštena kneza: Avdonom i Senisom. Polihronije ne hte ništa odgovarati pred carem nego samo ćutaše, dok sv. Parmenije prezviter odgovaraše za sve. Episkopa i sveštenike odvede car u Persiju, u grad Kordovu, i sekirama poseče ih. A kneževe, Evdona i Senisa, odvede sobom u Rim, i tamo ih najpre baci pred zverove, pa posle mačem pogubi. Svi česno postradaše 251. god.

4. Sv. Jovan vojnik. Potajni hrišćanin. Poslat od cara Julijana Odstupnika da ubija hrišćane, on ih ne ubijaše nego pomagaše da se sakriju. Julijan ga baci u jednu tamnicu u Carigradu. Kada pogibe zli car, Jovan se predade podvigu živeći u čistoti i svetosti. Upokojio se mirno u starosti. Po smrti javljao se nekima, koji su potrebovali pomoć njegovu. Molitve njemu pomažu da se pronađu lopovi.

5. Prep. majka Angelina, despotica srpska. Mošti njene leže u man. Krušedolu (Vidi njeno žitije 12. decembra).


Neznabožni vladar strašni car Dekije,
U jarosti viknu: o Polihronije,
Što bogove rimske, starče, ne poštuješ?
Zapovesti carske što nećeš da čuješ?
A svetitelj ćuti, ništa ne govori.
Opet car ga pita, a svetac ne zbori.
– Nem je ovaj čovek! zaključi Dekije.
– Naš otac nem nije, reče Parmenije,
No neće da zbori, drži usta čista,
Drži usta čista po naredbi Hrista:
Ne bacajte svoga bisera pred svinje,
Ne dajite psima božanske svetinje!
Svetac čuva biser, drži ga u sebi,
Da ne prlja usta govoreći tebi. –
Dekije razjaren k’o nikad u veku
Naredi Parmenu jezik da odseku.
Otsekoše jezik. No šta mu to znači –
Govor svetca posta divniji i jači?
To Gospod ratuje za revnosne sluge.
Čuva ih od stida i ljudske poruge.

RASUĐIVANJE
Treba razlikovati grešnika od pokajnika. Ako si uzeo na se ulogu da izobličiš grešnika, čuvaj se dobro, da ne izobličiš i pokajnika. Kako je pokajan grešnik mio Bogu, seti se iz priče o bludnom sinu. Neka i tebi, dakle, bude mio onaj ko je postao mio Bogu. Dogodilo se u ona vremena, da jedan monah padne u greh, zbog čega bude izagnan iz manastira. Taj monah ode sv. Antoniju, ispovedi greh, pokaje se, i ostane kod Antonija neko vreme. Tada ga Antonije posla natrag u manastir, ali tamo ga ne prime, nego ga ponovo izagnaju. Opet dođe pokajnik k Antoniju. Opet ga Antonije vrati u manastir sa ovakvom porukom ocima manastira: lađa jedna pretrpela krušenje i svoj tovar izgubila; s velikom mukom lađa ta dostigla u pristanište, a vi hoćete da potopite i to što se spaslo od potopljenja! – Čuvši ovu mudru poruku oci s radošću primiše pokajnog brata u manastir.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu pobedu Gedeonovu nad Madijanima (Sudij. 7), i to:
1. kako Gedeon sabra 32000 vojnika i pođe na Madijane;
2. kako mu Bog naredi da smanji taj broj, da se ne bi Izrailjci hvalili, da su oni pobedili a ne Bog;
3. kako Gedeon odabra samo 300 vojnika i pobedi Madijane, koji behu mnogobrojni kao skakavci.

BESEDA
o dolasku Strašnog Dana Gospodnjeg
Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću,
u koji će nebesa s hukom proći, a stihije
će se od vatre raspasti, a zemlja i djela
što su na njoj izgorjeće. (II Pet. 3, 10)
Strašan je dan Gospodnji, o kako je neiskazano strašan! Strašan je kako zbog neumitne pravde tako i zbog svoje iznenadnosti. Sam je Gospod zapovedio: stražite, jer ne znate dana ni časa (Mat. 25, 13), a apostol, koji je svojim ušima čuo te reči, samo ih povtorava. Onaj ko se boji lupeža stražari svake noći, da ga lupež ne bi iznenadio. Onaj ko se boji dana Gospodnjega stražari svakoga dana i svakoga časa, da ga taj dan i čas ne bi iznenadno uhvatio na grehu. I suviše smo mi priviknuti na pravilno okretanje točka vremena i na pravilno odnizivanje dana i noći, tako da ne slutimo približenje huke onoga dana, koji će zaseniti sve dane, i zaustaviti točak vremena, i izlomiti sitne paoce njegove. Kao kad sunce nadnese lice svoje ognjeno nad milione voštanih svećica, i zatamni svetlost njihovu, i rastopi vosak njihov. Strašan, strašan, strašan, je dan Gospodnji! Kad taj dan nadnese svoje ognjeno lice nad svećice sadašnjih dana, ovi će se pogasiti i potamneti, nebesa će s hukom proći, nebesa, prema kojima se računaju sadašnji obični dani, a stihije će se od vatre raspasti; raspašće se materijalne stihije: zemlja, voda, vazduh i oganj. I ne će ih biti. Biće sve novo. I zemaljska naša postojbina i sva dela na njoj izgoreće. I ne će ih biti. Biće sve novo. I naša sva dela izgoreće: kad Bog ne žali Svoja dela, zar će žaliti naša? Ne će Bog tražiti dela nego delatelje. Delatelji će se svi javiti Njemu na Sud, a dela njihova spaliće se. I sve će biti novo. Ko se osudi, osudi; ko se nagradi, nagradi – za svu večnost. Strašan je, braćo, vaistinu strašan dan Gospodnji! Strašan zbog iznenadnosti svoje, i strašan zbog neumitne pravde Božje.
O Gospode pravedni, učini nas trezvenim i budnim! Naredi angelima Tvojim svetim da nas drže u trezvenosti i budnoći, te da nas greh ne opija i ne uspava. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
12. avgusta