NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. april po julijanskom kalendaru

13. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. apostol Jakov. Sin Zavedejev i brat Jovanov, jedan od Dvanaestorice. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa Jovanom odmah pošao za Gospodom. Spadao je u onu trojicu apostola, kojima je Gospod otkrivao najveće tajne, pred kojima se preobrazio na Tavoru i pred kojima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom. Posle prijema Duha Svetoga propovedao je Jevanđelje po raznim stranama, i hodio je do Španije. Po povratku iz Španije stanu se Jevreji s njim prepirati o Svetom Pismu, pa ne mogući mu nikako odoleti najme nekoga mađioničara Hermogena. No i Hermogen, i Filip, učenik Hermogenov, biše pobeđeni silom istine, koju Jakov propovedaše, i obojica se krstiše. Tada ga Jevreji optužiše Irodu i nagovoriše nekoga Josiju da kleveta na apostola. Ovaj Josija videći muženstveno držanje Jakovljevo i čuvši njegovu jasnu propoved o Istini, pokaja se i poverova u Hrista. No kada Jakov bi osuđen na smrt, tada i ovaj Josija takođe bi osuđen na smrt. Hodeći na gubilište, Josija moljaše Jakova da mu oprosti greh klevete. A Jakov ga zagrli i celiva i reče mu: „mir tebi i oproštaj!“ I obojica pognuše glave pod mač i biše posečeni za Gospoda, koga oni ljubljahu i kome služahu. Postrada Jakov sveti 45. god. u Jerusalimu. Telo njegovo bi odneto u Španiju, gde mu na grobu i do danas događaju se čudesna iscelenja.

2. Sv. Donat. Episkop u Evriji Albanskoj. Bi obdaren od Boga velikom blagodaću čudotvorstva, te činjaše čudesa mnoga na korist ljudi. Tako pretvori gorku vodu u slatku; nizvede dažd u sušno vreme; isceli od sumašestvija kćer carevu; vaskrsnu mrtvaca. Ovaj mrtvac beše isplatio dug nekome zajmodavcu. No nesavesni zajmodavac htede po drugi put naplatiti dug, pa koristeći se smrću svoga dužnika dođe udovici njegovoj i tražaše, da mu odmah plati dug. Udovica plakaše i žaljaše se episkopu. Sv. Donat opomenu zajmodavca da počeka dok se čovek sahrani, pa će se onda razgovarati o dugu. No zajmodavac ljutito nastojavaše na svome. Tada Donat priđe mrtvacu, dohvati ga i viknu: „ustani, brate, i vidi šta imaš sa zajmodavcem svojim!“ Tada se mrtvac diže, i groznim pogledom pogleda na zajmodavca svoga, i reče mu, kada i gde mu je platio dug. I još potraži on od zajmodavca pismenu obavezu svoju. Ustrašeni zajmodavac dade mu u ruke hartiju, koju oživeli mrtvac pocepa, pa ponovo leže i upokoji se. Mirno skonča sv. Donat u dubokoj starosti i ode ka Gospodu, 387. god. Njegove mošti i sad počivaju na korist vernima u Evriji u Albaniji.

3. Sv. muč. Argira. Ova nova mučenica beše rodom iz Bruse, rođena od roditelja blagočesnih. Tek što se beše udala za jednog hrišćanina, zagleda se u nju neki Turčin iz komšiluka, i pozivaše je na sažiće sa njim. Hristoljubiva Argira odbijaše takve prljave predloge Turčina. No ovaj se razbesni i optuži je sudu, kako je htela primiti islam, pa posle odrekla. Od sudije do sudije, iz tamnice u tamnicu, sveta Argira provede punih 15 godina stradajući za Hrista. Jer ljubljaše Hrista iznad svega u svetu. Najzad skonča u tamnici u Carigradu, 1725. god.


Zavedejev Jakov od trojice beše,
Što prečudne tajne Hristove videše,
Što videše Spasa preobraženoga,
Odećom beloga, licem plamenoga,
I u vrtu opet videše Ga tužna,
U krletci sveta k’o nemoćna sužnja.
Zbunjen beše Jakov ovom suprotnošću,
Dok prosvećen ne bi vaskrsnom svetlošću.
A kad Gospod usta, Jakov poverova;
Razbiše se sumnje kao oblak snova!
Pa još Duh kad siđe i silu mu dade,
Jakov nepobediv vojvoda postade.
Vojevati poče i danju i noću,
I čudesa tvorit’ s Božijom pomoću.
Sve za ime Hrista, sve u slavu Hrista,
Dok to sveto ime svetom ne zablista.
Zalud krvav Irod odseče mu glavu
Bog vojvodi svome dade večnu slavu.

RASUĐIVANJE
Leže neki blagočestivi starac na smrtnu postelju. Prijatelji njegovi skupiše se oko njega i plakahu za njim. U tom se starac tri puta zasmeja. Upitavši ga inoci, čemu se smeje? Starac odgovori: „prvi put se zasmejah, jer se vi bojite smrti; drugi put – jer niste spremni za smrt; treći put – jer idem od truda u pokoj.“ – Vidite, kako pravednik umire! On se ne boji smrti; on je spreman za smrt, i on vidi, da kroz smrt odlazi iz trudnog života u večni pokoj. Kad se priroda čovekova zamisli u prvobitnom rajskom stanju, onda je smrt neprirodna onako isto kao što je i greh neprirodan. Od greha je i proizašla smrt. Pokajan i očišćen od greha čovek ne smatra smrt uništenjem nego kapijom za život besmrtni. I ako su kad pravednici molili Boga da im produži zemaljski život, to nije bilo niti zbog ljubavi prema ovom životu niti zbog straha smrtnoga, nego jedino da bi dobili više vremena za pokajanje i očišćenje od greha, te da bi što bezgrešniji i čistiji pred Boga izašli. I ako su kad pokazivali strah pred smrću, to nije bio strah od smrti nego od Suda Božjega. Kakav li strah tek moraju imati pred smrt grešnici nepokajani?

SOZERCANJE
Da sozercavam vaznesenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako sva privlačna snaga zemljina ne mogaše da zadrži telo Gospoda od vaznesenja;
2. kako se vaznesenjem Svojim Gospod pokaza uzvišen nad zakonima prirode.

BESEDA
o obasjanju Hristovom
Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvijeh,
i obasjaće te Hristos. (Efes. 5, 14)
Sveti apostol Pavle, slično svima drugim apostolima i svetiteljima hrišćanskim, sve što uči druge uči po sopstvenom svom iskustvu. Jer vera Hristova je iskustvo, opit, a ne teorija i ljudsko mudrovanje. I Pavle je ležao kao duhovno uspavan, i bio je duhom mrtav dok god se protivio veri hrišćanskoj. No on se probudio, i ustao, i duhom vaskrsnuo i bio obasjan Hristom. On zna Sebe iz vremena kad je duhom spavao, pa onda iz vremena kad se probudio, pa kad je ustao, pa kad je Duhom vaskrsnuo, pa kad je bio obasjan Hristom. Ono što zna o sebi kao hrišćaninu on savetuje i drugima. Kao apostol on vidi sebe u svetlosti velikoj, i veruje, da i svi drugi ljudi, ako hoće, mogu biti tako svetli kao on. Svetlost nije njegova nego Hristova; njegova je samo ljubav prema toj svetlosti.
No obasjanje Hristom potrebno je čoveku na početku kao i na kraju. Jer bez Hristova obasjanja čovek se ne može ni probuditi, ni ustati, ni vaskrsnuti iz mrtvih, kao što posle ne može sam sobom ni živeti u veri ni umreti u nadi. Hristos je potreban na početku kao i na kraju. Kao što je davljenom detetu potrebna ruka roditeljska i da ga izvadi iz vode i da ga posle vodi po suhoj zemlji čuvajući ga da se opet ne utopi, tako je i Hristos Gospod potreban davljenima u vodama greha. I sam apostol dobio je obasjanje Hristovo na početku, na putu za Damask, pa ga je opet dobio posle. Prvo obasjanje je obraćanje ka Hristu, a drugo utvrđivanje sebe u Hristu. Prvo obasjanje mi svi dobijamo kroz krštenje, a potonje kroz veru i ispunjavanje zapovesti Gospodnjih. Svi oni pak koji nemaju obasjanja Hristova, ili su ga imali pa izgubili, jesu kao uspavani, kao mrtvi.
O Gospode blagi, probudi nas, digni nas, vaskrsni nas, jer nijedno od ovoga mi ne možemo bez Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
13. maja