NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

3. maj po julijanskom kalendaru

16. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenici Timotije i Mavra. Čudna je sudba ovih divnih mučenika, ženika i neveste! Na dvadeset dana po njihovom venčanju, behu izvedeni na sud zbog vere hrišćanske, pred tivaidskog namesnika Ariana, u vreme cara Dioklecijana. Timotej beše čtec crkve u svome mestu. Ko si ti? upita ga namesnik. Odgovori Timotije: Hrišćanin sam i čtec crkve Božje. Reče mu onaj dalje: zar ne vidiš ti oko tebe prigotovljena oruđa za mučenje? Odgovori Timotej: „I ti ne vidiš angele Božje koji me krepe“. Tada namesnik naredi te mu železnom šipkom uši probodoše tako, da mu od bola, zenice očne iskočiše. Mavra najpre bi uplašena od muka, no kad je muž ohrabri, i ona ispovedi svoju nepokolebljivu veru pred namesnikom. Ovaj naredi te joj najpre svu kosu počupaše, a potom i prste na rukama odsekoše. Posle mnogih drugih muka, kojima bi ubrzo podlegli, da ih nije krepila blagodat Božja, oni biše oboje raspeti na krst, jedno prema drugom. I tako viseći na krstu, ostaše u životu punih devet dana, savetujući i hrabreći jedno drugo u trpljenju. Desetoga dana predadu duh svoj Gospodu, za koga pretrpeše krsnu smrt, i tako se Carstva Njegovog udostojiše. Česno postradaše za Hrista 286. godine.

2. Prepodobni Teodosije Kijevo-Pečerski. Od najranije mladosti izbegavaše smeh i veselje i predavaše se bogomisliju i molitvi. Zbog toga je često bio bijen od majke, a naročito još kad mu majka, jednoga dana, smotri železni pojas oko naga tela, od čega mu košulja beše krvava. Pročitavši jednom u Jevanđelju reči Spasiteljeve: „Ko ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan“, on napusti dom roditeljski i odbeže u Kijevsku pešteru prepodobnom Antoniju. Ovaj ga primi i uskoro zamonaši. Kada ga majka pronađe i počne zvati kući, on posavetova majku, te se i ona zamonaši u jednom ženskom manastiru. Svojim podvigom, krotošću i dobrotom Teodosije ubrzo prevaziđe sve monahe i postade vrlo mio Antoniju, koji ga postavi za igumana manastira. Za vreme njegovo bogatstvo se u manastiru jako umnoži, crkve i kelije sazidaše i ustav Studitski uvede u potpunosti. Bog obdari Teodosija velikom blagodaću, zbog njegove devstvene čistote, prevelikog truda molitvenog i ljubavi prema bližnjim, te imađaše ovaj Božji čovek veliku moć nad dusima nečistim, i isceljivaše bolesti, i proziraše u sudbine ljudi. Sa svetim Antonijem, Teodosije se smatra osnivačem i uređivačem monaštva u Rusiji. Upokojio se mirno 1074. godine. Mošti njegove celebne počivaju pored moštiju Antonijevih.


Timotej i Mavra, raspeti i bledi,
Kroz Gospoda Hrista jedno drugo gledi,
I duhom se vide bolje no očima,
Bolom uzvišeni nad svima stvarima.
Pa Timotej zbori: Mavro, sestro moja,
Ti si ženska strana, – veća muka tvoja!
No ne kloni, sestro, molitvom se krepi,
Sve pomisli svoje uz Hrista prilepi.
– Odgovara Mavra: brate Timoteje,
Duh Božji osećam, u duši mi veje;
On me drži bodru, nemoćnu me snaži,
A Isus sladčajši muke moje blaži,
Ho za tebe brinem, moj ponose dični,
Kakvi boli mogu tvojim biti slični?
Ho još malo, malo, moj slađani brate,
Pa će ruže c trnja muka da procvate,
Svoj nebesnoj vojsci ti ćeš biti dika,
Samo trpi, trpi, bez glasa i krika.
Bodrstvujmo, brale, snom da ne zaspimo,
Može Gospod, doći, – da s’ ne postidimo.
Evo sva nebesa vidim otvorena,
Neviđena blaga nama pripremljena. –
Tad Timotej Mavri: o divna sestrice,
Hristova nevesto, slavna mučenice,
Proslavimo Boga za milost My krasnu,
Što popusti na nas smrt ovakvu časnu.
O slava Ti, Spase, što za nas postrada:
Duh u Tvoje ruke predajemo sada.

RASUĐIVANJE
Avva Jovan Kolov upita monahe: „Ko je prodao Josifa?“ Jedan odgovori: „Braća njegova.“ Ha to će starac: „He braća, nego smirenje njegovo. Josif je mogao objaviti da je on brat njihov i usprotiviti se prodaji; no on je to prećutao. Smirenje ga je, dakle, prodalo; no to isto smirenje posle ga je učinilo gospodarem Misira.“
Mi se i suviše branimo od spoljnih neprijatnosti predajući se volji Božjoj, zato i gubimo dobre plodove, koji se žanju na kraju neprijatnosti, podnetih sa smirenjem. Avva Pimen je govorio mudro: „Mi smo ostavili lak jaram, tj. samoukorenje, a natovarili smo težak tj. samoopravdanje.“
Hrišćanin prima svaku neprijatnost kao zasluženu sadašnjim ili prošlim gresima svojim, ispitujući u svemu volju Božju c verom i čekajući kraj c nadom.

SOZERCANJE
Da sozercavam voznesenog Gospoda Isusa i to:
1. kako je On počeo Svoj spasonosni posao na zemlji kao prost i smiren trudbenik,
2. kako je završio Svoj spasonosni posao čudesnim i slavnim vaznesenjem Svojim u nebo.

BESEDA
o tome kako će se posramiti idolopoklonici
Posramiće se oni … koji govore drvetu: ti si otac moj;
i kamenu: ti si me rodio. Jer meni okrenuše leđa a ne lice;
a kad su u nevolji govore: ustani i izbavi nas! (Jerem. 2, 26-27)
Vaistinu, posramiće se svi oni, braćo, koji ne vide dalje od drveta i kamena, i koji u bezumlju svome govore: čovek je sav od bilja i minerala, i sa njim biva ono isto što i s biljem i mineralima. Okrenuti leđima Tvorcu, oni i ne mogu da vide drugo do stvorenja, i zaboravljajući Tvorca, oni stvorenja oglašuju Tvorcem. Priroda je, vele, čoveka i stvorila i rodila; zato je čovek manji od prirode, niži od prirode, sluga u krilu prirode, rob na lancu prirode, mrtvac u grobu prirode. Posramiće se oni koji tako govore kada padnu u nevolju, i zavikaće k Bogu: ustani i izbavi nas!
Zašto viču Bogu: Ustani? – kao da Bog leži! Ne leži Bog nego stoji, stoji i čeka da usluži svakoga ko s verom i smirenjem ište uslugu od Njega. No oni koji su se ljubili s drvetom i kamenom, dok su se uzdali u svoju silu – oni su Ga oborili u životu svome, i izbacili Ga iz života svoga. Zato, kad ih pritisne nevolja, viču mu: ustani!
A Gospod je krotak, i ustaje, i hodi u pomoć svakom pokajniku. Neka se grešnik pokaje istinski, i odbacivši grešnu svoju ljubav, neka se vrati ljubavi k Bogu, pa će mu Bog pomoći. Neka okrene leđa mrtvom drvetu i kamenu, a lice k Bogu živom, i Bog će ga izbaviti. Jer Svemogući nije zlopamtljiv i osvetljiv. Niti je On stvorio ljude za smrt, nego za život.
O braćo, ne tražimo pomoći u bespomoćnih, niti života u beživotnih. Okrenimo se licem ka živome Stvoritelju našem, koji nam je i dao lice sjajnije od lica svake zemaljske tvari. Vratimo se od zapadne stranputice ka istočnome putu, jer je na ovome putu spasenje. Samo požurimo, dok naš poslednji dan na zemlji nije utonuo u mrak zapada.
O Gospode vazneseni, vaznesi um naš na nebo. Očisti ga od tame i olakšaj ga od zemlje, svetlonosni Stvoritelju naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
16. maja