NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

29. septembar po julijanskom kalendaru

12. oktobra 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Kiriak Otšelnik. Rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sv. Pismo mladi Kiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog. U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Po tom ode sv. Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimnu i posla na Jordan sv. Gerasimu, gde Kiriak provede 9 godina. Po smrti Gerasimovoj opet se vrati u manastir sv. Jevtimija, gde osta na bezmolviju 10 godina. Posle toga menjaše mesto za mestom begajući od slave ljudske. Podvizavaše se i u obitelji sv. Haritona, gde najzad i skonča svoj zemni put navršivši 109 godina života. Proslavljeni podvižnik i čudotvorac sv. Kiriak je bio krupan i snažan telom, i takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Revnovao je mnogo za veru pravoslavnu izobličavajući jeresi, naročito jeres Origenovu. Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Po ustavu sv. Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Beše Kiriak svetilo veliko, stub Pravoslavlja, dika monasima, moćni iscelitelj bolnih, i blagi utešitelj tužnih. Poživivši dugo na korist mnogih preseli se u večnu radost Gospoda svoga 557. god.

2. Sv. muč. Dada i Govdelaj. Dada – velikaš Persijski i srodnik cara Sapora, a Govdelaj sin istoga cara. Kada sv. Dada javno ispovedi veru svoju u Hrista, naredi car Sapor, te ga mučiše ljutim mukama. No pri tim mukama Dada sotvori imenom Hristovim čudesa velika, koja tako silno uticaše na sina careva Govdelaja, da i on poverova u Hrista. Neznabožni car ne poštedi ni sina svoga, nego i njega udari na teške muke. I Dada i Govdelaj proslaviše Boga istrajnim trpljenjem i mnogim čudesima, i u mukama predadoše Bogu duše svoje. Postradaše u IV stoleću. Sa njima postradaše – jer poverovaše u Hrista – i sestra Govdelajeva Kazdoja i glavni žrec Gargal.

3. Sv. Teofan Milostivi. Bogat građanin iz Gaze. Toliko beše milostiv, da razdajući svoje imanje ništim i sam obništa. Pred konac života napade ga vodena bolest, i on u toj bolesti izdahnu. No iz njegovog tela poteče celebno miro, kojim se bolni isceljivahu.

4. Sv. Marija Palestinska. Bila najpre čteca Psaltira pri crkvi Vaskrsenja u Jerusalimu. Pa kako beše krasna lica, to su se mnogi gledajući je sablažnjavali grehovnim pomislima. Da ne bi bila povod greha drugih ljudi Marija se udalji u pustinju Sukijsku, sa jednom kotaricom boba i jednom testijom vode. 18 godina prožive sv. Marija u pustinji, i silom Božjom niti joj nesta boba ni vode. Zastali je još živu a po tom i sahranili učenici sv. Kiriaka.


Marija se, krasnolika,
krasna rodila,
Marija se, Hristoverna,
Hristu molila:
– Pomozi mi, moj Gospode,
nemoćnoj ženi,
Pokaži mi put spasenja,
ubogoj meni;
Ja se trudim da ne grešim
s Tvojom pomoći
Al’ sablazan licem bivam
tuđoj nemoći. –
Marija se živom Bogu
s plačem pokloni,
U pustinju, od očiju
ljudi se skloni.
S Bogom Mara razgovara,
to joj je plata;
Svetlija joj duša posta
od čista zlata.
Kad su leta prohujala,
telo uvenu.
Angel siđe, u Raj diže
nebesnu ženu.
Međ angeli sad likuje
k’o angel sija,
I za nas se Bogu moli, sveta Marija.

RASUĐIVANJE
Mnogi ljudi po neznanju više se trude kako će ublažiti muke u starosti i predsmrtnoj bolesti nego li kako će se izbaviti od muka adskih u životu posle starosti i smrti. Beše tako neki neženjen čovek, veliki srebroljubac, koji iz godine u godinu sve sa jačom strašću sabiraše sebi nepotrebna bogatstva. Kad su ga pitali, na što se trudi toliko i sabira blago, koje je suvišno za njegov život, on odgovori: „sabiram za starost. Ovo će me blago lečiti i hraniti u starosti i bolesti“. I zaista, slutnja se njegova obistini. U starosti ga spopade teška i dugotrajna bolest. On je razdavao ušteđena blaga lekarima da ga leče i slugama da ga čuvaju i hrane. No blago se istroši a bolest se produži. Lekari i sluge ga ostaviše, i on pade u očajanje. I susedi mu dodavahu nešto hleba do smrti, a po smrti sahranjen bi o trošku opštinskom. Na što je namenio bio svoje blago, na ono je i dao. Bog mu je učinio po volji, i poslao mu bolest, o kojoj je on govorio, i za koju je veliko blago pripremao. Sve blago njegovo ipak nije moglo da ublaži muke njegove u ovom svetu, a čime li će ih on tek moći ublažiti u onom? Čime – kad nije poneo sobom ni vere, ni nade, ni milosrdnih dela, ni molitava, ni pokajanja? Neko vide čoveka usopšeg u velikoj rajskoj slavi, i upita ga, čime se on udostoji te slave? Odgovori čovek: „ja sam u zemaljskom životu bio najamnik jednoga zlotvora, koji mi nikad nije najam plaćao; no ja sam sve trpeo, i služio do kraja s nadom u Boga“. Vide i drugog još u većoj slavi, i kad ga upita odgovori onaj: „ja sam bio gubav, i do kraja, prinosih Bogu blagodarnost za to“. A onoga, koji gomilaše novac za bolest u starosti nikad niko ne vide u slavi rajskoj u onome svetu.

SOZERCANJE
Da sozercavam kaznu Božju kojom bi kažnjen car Ozija (II Dnev. 26), i to:
1. kako se u svom visokoumlju približi Ozija s kadionicom oltaru Božjem;
2. kako mu na jedanput izađe guba na čelu.

BESEDA
o poznavanju Oca i Sina
Oče pravedni, svijet tebe ne pozna,
a ja te poznah. (Jov. 17, 25)
Ravan ravnoga najbolje poznaje. Niži ne poznaje višega, ni smrtni besmrtnoga. Starozavetni proroci i neki od mudraca staroga veka znali su Boga kao Stvoritelja i Promislitelja, no niko Ga nije znao kao Roditelja. Oni koji su Ga znali u starini, znali su Ga kroz stvaranje a ne kroz rađanje. Kroz stvaranje poznali su oni nešto od pravde i mudrosti i sile Božje, no nisu poznali ljubav Njegovu, jer se ljubav poznaje kroz rađanje. Roditelj poznaje tajnu rođenoga, i rođeni poznaje ljubav roditelja. Svijet tebe ne pozna, jer svet gledaše Tebe kao Gospodara a sebe kao roba; a ja te poznah, jer ja te vidim kao roditelja i osećam neiskazanu ljubav Tvoju. Svet Tebe gleda kroz zavesu dela Tvojih, a ja Te gledam licem u lice, u večnoj krasoti ljubavi Tvoje. Taj plamen večne roditeljske i sinovske ljubavi doneo je Gospod među ljude. Da bi ljudi videli Boga u tom plamenu, u toj novoj i dotle nepoznatoj svetlosti. To novo bogopoznanje kroz ljubav predao je Gospod apostolima Svojim. I ono je došlo do nas. O da bi se i u nama razgoreo taj plamen božanske neprolazne ljubavi! Da bi tako poznali Boga kao Roditelja, a sebe kao decu Njegovu, usinovljenu kroz žrtvu Sina Božjeg Jedinorodnog.
O troplameni Bože, Oče, Sine i Duše Sveti, osvetli i nas, pomračene grehom, večnim sjajem ljubavi Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
12. oktobra 2016.