29. jun po julijanskom kalendaru

1. Sveti apostol Petar. Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: „Ti su Hristos, Sin Boga živoga“ (Mt 16, 16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, Petar Ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja neustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosno na smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako, pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara, i primi venac slave večne (v. 16. januar).

2. Sveti apostol Pavle. Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva. Čudesno obraćen u veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Kršten od apostola Ananije, prozvat Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: „Ne živim ja nego Hristos živi u meni“, tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Neuki i uki, no duhom jednaki
I ljubavlju Božjom ko angeli jaki,
Petar prosti čovek, Pavle školovani –
Blagodaću Duha oba obasjani.
Dve plamene sveće, sveće neugasne,
Dve blistave zvezde, visoke i krasne.
Obigraše zemlju, i svetlost proneše
Sve ljudima daše, ništa ne uzeše,
Siromasi puki – svet obogatiše,
Uznici i sluge – sav svet pokoriše.
Svet obogatiše učenjem Hristovim,
Sav svet pokoriše oružijem novim:
Smirenjem i mirom, i blagom krotošću.
Molitvom i postom i silnom milošću.
Kad im burnog dana stiže burno veče
Neron krvožedni život im preseče.
No kad vladar sveta zapovest izdade
I Petra i Pavla stradanju predade.
Svet bejaše njihov, a ne njegov više –
Apostoli smrću carstvo zadobiše.

RASUĐIVANJE
Simon Petar i Simon Volh. Neprijatelji Hrišćanstva vole često da navode primere velikih čudotvoraca među neznabošcima, da bi time lakoverne obmanuli, hrišćansku veru unizili a neznaboštvo, čarodejstvo, gatarstvo, sataninstvo i svako šarlatanstvo uzvisili. Nema sumnje da i satana preko slugu svojih pokušava činiti čudesa, no sva ta čudesa njegovih slugu ne potiču iz čovekoljublja, sažaljenja, milosrđa i iz vere u Boga nego iz gordosti, sebičnosti, sujete i čovekomržnje. Hrišćanin treba da se nauči iz istorije apostolske razlikovati čudesa božanska od satanskih obmana i fantazija. Neka se samo seti apostola Petra i Simona Volha. Neka uporedi čudesa Petrova sa tobožnjim čudesima Simonovim. Apostol obraćao kamena srca ljudi u srca blagorodna, lečio bolesne, vaskrsavao mrtve, i to sve molitvom i verom u živoga Boga; Simon Volh pak zadivljavao ljude đavolskim priviđenjima. Apostol Petar bio je drug Božji, a Simon Volh drug i štićenik razvratnog cara Nerona, koji je skončao samoubistvom. Čudesa fakira neznabožačkih spadaju u vrstu priviđenja i obmana Simona Volha. Kao što usijan pesak liči izdaleka na vodu, tako i „čudesa“ fakirska liče na životvorna čudesa hrišćanska.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno isceljenje slepoga Vartimeja (Mk. 10, 46) i to:
1. kako Vartimej moljaše Gospoda: pomiluj me!
2. kako Gospod reče: progledaj! i progleda,
3. kako reč Gospodnja i mojoj slepoj duši može dati vid, ako se molim.

BESEDA
o strahu Božjem Provedite vrijeme svojega življenja sa strahom. (I Pet. 1, 17)
Ovo su reči velikog apostola Petra, reči koje imaju dvojnu potvrdu: nebesno nadahnuće i sopstveno iskustvo. Po nebesnom nadahnuću prosti ribar Petar postao je učitelj naroda, stub vere, silan čudotvorac. Po sopstvenom iskustvu on je saznao, da je sva njegova mudrost i sila od Boga, i da otuda treba imati u sebi strah Božji. Nikakav drugi strah nego strah Božji.
Lud se straši samo onda kada munja sevne i grom pukne, a mudar se straši od Boga svaki dan i svaki čas. Tvorac munje i groma strašniji je od obojega, a On se ne pojavljuje pred tobom s vremena na vreme, kao munja i grom, nego neprestano je pred tobom, i ne odmiče se od tebe. Zato nije dovoljno samo s vremena na vreme imati strah Božji, nego strahom Božjim treba disati. Strah Božji je ozon u zagušljivoj atmosferi duše naše. Taj ozon donosi čistotu, i lakoću, i blagouhani miris, zdravlje. Dok god se nije utvrdio u strahu Božjem, Petar je bio samo Petar a ne apostol, i junak, i učitelj naroda, i čudotvorac.
O braćo moja, da se ne veselimo pre žetve. Ovaj život naš nije žetva no setva, i trud, i znoj i strah. Ratar živi u strahu sve dok ne sabere plodove s njive. Ostavimo i mi veselje za dan žetve, a sad je vreme trudu i strahu. Da li ću biti spasen? To pitanje treba svakoga od nas da muči onako isto kao što ratara muči pitanje: da li ću požnjeti plod od truda moga na njivi? Svaki dan ratar se trudi i strahuje. Trudimo se i mi i strahujmo sve vrijeme svoga življenja na zemlji.
O Gospode strašni i silni, održi nas u strahu Tvome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.