NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

27. novembar po julijanskom kalendaru

10. decembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Jakov Persijanac. Rođen u gradu persijskom Klapi, ili Vilatu, od hrišćanskih roditelja, u hrišćanskoj veri vaspitan i hrišćanskom ženom oženjen. Car persijski Izdigerd zavoli Jakova zbog njegove darovitosti i okretnosti, i učini ga pravim plemićem na dvoru svome. Polaskan carem, Jakov se prelesti i prinese žrtvu idolima, kojima se i car klanjaše. Čuvši za ovo mater njegova i žena, napisaše mu jedno prekorno pismo, u kome ga oplakaše kao bogootpadnika i duševnog mrtvaca, moleći ga ipak pri kraju pisma, da bi se pokajao i Hristu povratio. Ganut ovim pismom Jakov se gorko pokaja i pred carem odvažno ispovedi veru svoju u Hrista Gospoda. Rasrđen car osudi ga na smrt, no s tim, da mu se odseca sve deo po deo tela, dok ne izdahne. Dželati doslovce ispuniše ovu zapovest svoga nečestivog cara, i odsekoše Jakovu najpre prste na rukama, pa prste na nogama, pa noge pa ruke, pa ramena, najzad i glavu. Pri svakom sečenju mučenik pokajani odavaše blagodarnost Bogu. Iz njegovih rana ishođaše blagouhani miris kao od kiparisa. Tako ovaj divni muž otkaja greh svoj i predstavi se dušom Hristu Bogu svome u carstvu nebeskom. Postrada oko 400. godine. Glava mu se nalazi u Rimu, a deo moštiju u Portugaliji, gde se praznuje 22. maja.

2. Sedamnaest Indijskih prep. mučenika. Monasi hrišćanski, postradali od Indijskog cara Avenira. Ražljućen na starca Varlaama, što mu je krstio sina Joasafa, car Avenir posla potere za Varlaamom. Potere ne uhvatiše Varlaama, ali uhvatiše drugih 17 monaha, i dovedoše ih pred cara. Car ih osudi na smrt, te pošto im najpre izbodoše oči, odsekoše jezike, izlomiše noge i ruke, posekoše ih mačem. No krvlju ovih viteza Hristovih još se više utvrdi vera Hristova u carstvu Indijskom.

3. Prep. Roman čudotvorac. Podvizavao se u okolini Antiohije. U svojoj ćeliji nikad nije ložio oganj ni palio sveću. Skončao mirno. Čudotvorac za života i po smrti. Pomaže neplodnim ženama, kad mu se mole.

4. Prep. Pinufrije. Savremenik sv. Kasijana (29. febr.) i veliki misirski podvižnik. Živeo u IV stoleću i podvizavao se na raznim mestima sve bežeći od pohvala ljudskih. Imao mnogo učenika, koji su se trudili da podražavaju uzvišenom primeru svoga učitelja.

5. Prep. Natanail. Monah Nitrijski. Danonoćno se molio Bogu i prosvećivao razmišljanjem o božanskim stvarima. Nije izlazio iz svoje kelije ni preko praga punih 38 godina. Upokojio se u Gospodu u drugoj polovini VI stoleća.


Pokajane duše Stvoritelj ne gubi,
Pokajnike prave On najvećma ljubi.
Jakov se odreče Hrista živog Boga,
Rad bezbožnog cara, laskatelja svoga.
Ukori ga majka, ukori ga žena
„Sva su zemna blaga prolazna k’o pena.“
Raskaja se Jakov, raskaja se ljuto
I izreče javno što je dotle ćut’o –
Hrišćanin sam bio, hrišćanin sam paki,
Idoli su vaši glupi i nejaki! –
To izreče Jakov kad pred cara stade,
To izreče javno, i pri tom ostade.
Svi darovi carski s njega se skidoše,
Mukama Jakova divnog obukoše,
Crveni se Jakov od rana i krvi,
Navalili ljudi k’o orli na strvi!
Razdrobiše telo junaka Hristova,
Isekoše sitno svetoga Jakova.
Sad Jakov u Raju pred Bogom se moli,
Da hrišćanin svaki napasti odoli.

RASUĐIVANJE
Kada sv. Jakovu odseče dželat palac desne ruke, on reče: i loza se ovako obrezuje, da na njoj vremenom mladica poraste. Pri odsečenju drugog prsta reče: primi, Gospode, i drugu granu od rukosada Tvoga. Pri odsečenju trećega prsta reče: blagosiljam Oca i Sina i Svetoga Duha. Pri odsečenju četvrtoga prsta reče: Ti što primaš pohvale od četiri životinje, primi stradanje četvrtoga prsta. Pri odsečenju petoga prsta reče: da se ispuni veselje moje kao na braku pet mudrih devojaka. Pri odsečenju šestoga prsta reče: hvala Tebi Gospode, koji si u šesti čas rasprostro na Krstu prečiste ruke Tvoje, što si me udostojio prineti Ti šesti prst moj. Pri odsečenju sedmoga prsta reče: slično Davidu koji te proslavljaše sedam puta na dan, tako Te i ja danas proslavljam kroz sedam prstiju, odrezanih Tebe radi. Pri odsečenju osmoga prsta reče: Ti si se sam, Gospode, obrezao u osmi dan. Pri odsečenju devetoga prsta reče: u deveti čas Ti si predao duh Tvoj u ruke Ocu Svom, Hriste moj, i ja Tebi prinosim hvalu pri stradanju devetoga prsta. Pri odsečenju desetoga prsta reče: na desetostrunoj harfi pevam Tebi, Bože, i blagodarim Ti, što si me udostojio pretrpeti odrezanje deset prstiju mojih, na dvema rukama mojim, za deset zapovesti napisanih na dvema tablicama. – O prečudne vere i ljubavi! O viteške duše u viteza Hristova!

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesni Raj Božji, i to:
1. kako prekrasan beše raj spolja i iznutra;
2. kako se sve živo u Raju bezuslovno pokoravaše čoveku, a čovek Bogu;
3. kako prekrasni behu prvi čovek i žena u Raju svesni prisustva Božjeg i vlasti Božje.

BESEDA
o čoveku savršenom
Dokle dostignemo svi u jedinstvo
vjere i poznanje sina Božjega, u čovjeka
savršena, u mjeru uzrasta punoće
Hristove. (Ef. 4, 13)
Jedinstvo vere, braćo, i poznanje Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista Spasitelja, sjedinjuje dva čoveka u jednog čoveka, hiljadu ljudi u jednog čoveka, i mnoge milione ljudi u jednog čoveka. Jedinstvo vere u Hrista Gospoda, i pravo pravoslavno poznanje Hrista Gospoda, sjedinjuje ljude jače nego krv, jače nego jezik, jače nego sve spoljašnje okolnosti i materijalne veze. Kad mnoge duše jedno isto misle, jedno isto hoće i jedno isto žele, onda su te mnoge duše kao jedna duša, jedna velika i moćna duša. Telesne razlike pri tome malo znače i malo se uzimaju u obzir. Tako, jednolike duše zidaju se u čovjeka savršena, u mjeri uzrasta punoće Hristove. U savršenoj celini savršeni su i delovi. Svaka hrišćanska duša jeste deo čovjeka savršena. Hristos je čovek savršen, kome je crkva telo tajanstveno. On ispunjava Sobom svakog verujućeg u Njega prema meri uzrasta svakoga. On je punoća nad punoćama, izvor živi, koji teče i puni svaku dostojnu prazninu. To jest, u koliko se čovek isprazni od svega što nije Hristos, u toliko Hristos ulazi u njega i ispunjava ga.
O braćo moja, potrebna je dubina smirenja pored jake vere, da bi se Živa Voda ulila u nas. I u prirodi gledamo, da nisko zemljište voda lakše natapa. Što god je niže smerno poniženje naše pred Gospodom Isusom, to se dragovoljnije On spušta u nas, natapa nas Svojom životvornošću i ispunjava nas kao sasud Svoj punoćom svojom besmrtnom.
O Gospode Isuse, punoćo života, mudrosti, krasote i slasti, pomozi nam poniziti se pred veličanstvom Tvojim Božanskim, da bi se udostojili Tvoje posete. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
10. decembra