NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

27. mart po julijanskom kalendaru

9. aprila 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta mučenica Matrona. Kao sirota devojka bi služavka u kući jednoga Jevrejina u Solunu. Žena toga Jevrejina neprestano se rugaše Matroni zbog njene vere u Hrista, i nagonjaše je da odbaci Hrista i da ide u sinagogu. No krotka Matrona savesno iđaše za svojim poslom i ne odgovaraše gospođi svojoj ništa, a u potaji se moljaše Hristu Bogu. Jednom dozna Jevrejka, da je Matrona krišom od nje išla u crkvu, pa sva gnevna upita je zašto nije išla u sinagogu nego u crkvu? Na što Matrona odgovori: „Zato što u hrišćanskoj Crkvi Bog živi, a od sinagoge jevrejske On odstupi“. Besna zbog tako mužestvenog odgovora, Jevrejka je istuče i zatvori u jednu mračnu odaju, gde je, povrh toga, još i veza. No sutradan nađe je odvezanu silom Božjom kako kleči na molitvi i hvali Boga. Posle je u dva maha ponovo zatvaraše dok je najzad glađu ne umori. Tada uze opaka žena telo svete devojke i baci sa visine svoje kuće na zemlju. Hrišćani uzmu telo mučenice i česno sahrane, a Aleksandar episkop, saznavši za mnoga dogođena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu na grobu njenom. A zlu Jevrejku uskoro postiže pravedna kazna: sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila dole telo Matronino, ona se omakne, padne na kaldrmu i razbije se na mrtvo.

2. Prepodobni Jovan Prozorljivi. Beše drvodelja do svoje dvadeset pete godine, a onda, gonjen neodoljivom željom za stalnom molitvom, udalji se u pustinju, gde prožive do smrti svoje, tj. do devedesete godine. Telesan, no kao bestelesan. Proziraše u srce svakoga čoveka, koji mu se približi, i mogaše pogoditi njegovo ime i njegovu želju i misao. Proricao je caru Teodosiju ishod njegovih bitaka; proricao vojvodama, monasima, i svakome ko se nuždavao u tome da dozna šta se u tami budućih dana skriva za njega. Neki knez moljaše ga da primi njegovu ženu, koja naročito poželi da ga vidi. Ne hte svetitelj da udovolji praznoj radoznalosti, no na snu javi se ženi kneževoj onakav kakav je. I kad žena opisa snoviđenje, muž njen potvrdi da je, zaista, takav lik svetiteljev. Svakoga posetioca svoga poučavaše smernosti, kao osnovnoj vrlini, uvek navodeći primere iz života, kako je gordeljivost mnoge uzvišene karaktere oborila u prah i navela na teške grehe. Izdržao je velike napade od zlih duhova. Jednom javi mu se satana sa mnoštvo demona u vidu sjajnih angela. I ovi ga gonjahu, da se pokloni satani, lažući ga da je to Hristos. A on odgovori mudro: „Caru mome Isusu Hristu ja se klanjam svaki dan; da je to On, ne bi potrebovao od mene naročito da mu se sada poklonim“. Posle tih reči sva zla sila iščeze kao dim. Skončao mirno, klečeći na molitvi, u devedesetoj svojoj godini.

3. Prepodobni Pafnutije. Učenik svetog Antonija Velikog. Svetošću svoga života obratio je mnoge grešnike na put pokajanja (kao svetu Taisu, 8. oktobra). Više je ličio na bestelesnog angela nego na telesnog čoveka. Upokojio se krajem IV veka.


Prozorljivi Jovan, učitelj smernosti.
O smernosti reče, sa plačem radosti:
– O ljubezna čeda, deco pravoverna.
Bogu ste milija što ste više smerna
Bez smernosti podvig ništa ne pomaže,
Ohol dušu svoju đavolu predlaže.
Ako dušu svoju isprazniš od sebe.
Tad će Gospod živi ispuniti Tebe.
Šta smernije ima od samoga Boga?
On nigde prvenstva ne ističe Svoga.
Potajno, bez vike. On svet sav uspremi.
Zato ludi misle da Ga čak i nema.
Vazduh da ne duva, ne ciči, ne vije,
Ludi bi i za nj’ga rekli da ga nije!
Ko smernost imade, sebe ukoreva,
U svakoj vrlini taj lako uspeva.
Smernost ništa nije do niščeta duha,
Spasova je ona blažena pouka:
Nemati u sebe nikakva uzdanja.
U Boga položit sva svoja nadanja,
To je sveta smernost. Ko god nju naruši
Taj najcrnju propast sprema svojoj duši,
Svih svetaca misli u tome su stroge.
Niko se ne spase bez smernosti mnoge!
Smeran je radostan, jer Bog njime vlada.
Smeran što i spasen, o ljubazna čada!

RASUĐIVANJE
„Ko pomišlja o zlu, u tom nema čistote“, veli sv. Simeon Novi Bogoslov, pa dodaje još: „Jer kako može biti čisto srce u onoga ko se prlja nečistim pomislima kao što se ogledalo potamnjuje prašinom?“ Vidiš li, na kako nedostižnoj visini stoji religija Hristova nad svima ostalim verama i svetskim mudrovanjima? Ko o zlu samo i pomišlja, makar i ne delao nikakvo zlo, kriv je pred Bogom i pred svojom dušom. Jer Boga vređa, a dušu svoju gubi. Biti hrišćanin u pravom smislu znači uložiti divovski napor na očišćenju srca svoga, i uma svoga, od zlih pomisli. Kakav je to napor, o tome postoji čitava nauka, koja je u naše dane postala gotovo sasvim zaključana, čak i za hrišćane, i jedno ogromno stvarno iskustvo svetih ljudi i žena, koje tu nauku opravdava. Očistiti sebe od zlih i nečistih pomisli, ovoga korena sviju zala, bio je cilj velikih podvižnika, peščernika i bezmolvnika.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u smrti i to:
1. kako On, koji je vaskrsavao mrtve, visi na krstu mrtav telom,
2. kako je On umro radi nas, da mi imamo više života, i više istine o besmrtnom životu.

BESEDA
o hrišćanima kao carevima i sveštenicima
I učinio si nas Bogu našemu careve i sveštenike. (Otkr. 5, 10)
Gospod Isus hoće da sve ljude učini sličnim Sebi. Kao Sin Božji On hoće da svi ljudi budu Bogu usinovljeni. Kao Car On hoće i njih da Mu budu sacarevi. Kao sveštenik – da mu budu sasveštenici. Kao Svemoćan – da učastvuju u moći Njegovoj. Kao Besmrtan – da učastvuju u besmrću Njegovom. Kao Sveti – da učastvuju u svetosti Njegovoj. Kao Vaskrsli – da svi budu deca vaskrsenja. To je Gospod hteo, i zato je i sišao na zemlju, da nas izdvoji od životinja, da nas uzdigne nad životom životinjskim, i da nam da dostojanstvo nad svom vidljivom tvari, kakvo je dostojanstvo Adam imao u Raju pre greha.
Zbog ovog Svog čovekoljubivog i za ljude spasonosnog plana Gospod je bio od jevrejskih starešina na krst raspet, a i od nas hrišćana On je do danas požnjeo nebrojeno puta trnje neblagodarnosti i nerazumevanja. Mi se pokazujemo neblagodarni i nerazumni kad god podništavamo i gazimo zapovesti Njegove. Svojim gresima svaki grešnik plete novi trnov venac i stavlja na svetu glavu Njegovu. Kad nas je to On uvredio, da tako činimo? Kad je On ma i jednom od nas pomislio zla, da Mu zlom vraćamo? On se spustio u našu smradnu jamu, gde smo mi privikli na život sa zmijama i akrepima, i povukao nas naviše, na visinu, na svetlost i čistotu, u carstvo. On hoće da nas učini carevima i sveštenicima, a mi oturamo spasavajuću ruku Njegovu i vraćamo se u jamu ka zmijama i akrepima.
O braćo, dosta i predosta ovoga ponižavanja Njega i potiranja sebe! Uhvatimo se krepko za ruku svoga Spasitelja i hajdmo za Njim. On nam dobro želi. On nam dobro čini. On je za naše dobro postradao. On je jedini, jedini naš prijatelj koji se ne menja. Gospode, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
9. aprila 2016.