NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

26. septembar po julijanskom kalendaru

9. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Jovan Bogoslov, apostol i jevanđelist. Sin ribara Zevedeja i Salomije, kćeri Josifa, obručnika sv. Bogorodice. Pozvan Gospodom Isusom Jovan odmah ostavi svoga oca i mreže ribarske, i pođe sa svojim bratom Jakovom za Hristom. I od tada se više nije odvajao od Gospoda svoga do kraja. Sa Petrom i Jakovom prisustvovao je vaskrsenju kćeri Jairove i Preobraženju Gospoda. Na Tajnoj Večeri stavio je bio glavu na prsi Isusove. Kada su svi drugi bili ostavili raspetoga Gospoda, Jovan je sa sv. Bogomajkom ostao pod Krstom. Po naređenju Gospoda on je posle bio kao sin sv. Devi Mariji i brižno je služio i čuvao do uspenija njenog. Po uspeniju sv. Bogorodice otišao je Jovan sa učenikom svojim Prohorom na propoved Jevanđelja u Malu Aziju. Najviše se bavio i radio u Efesu. Svojom nadahnutom propoveđu i čudotvorstvom on obrati mnoge u hrišćanstvo i poljulja neznaboštvo iz temelja. Neznabošci ozlojeđeni vezaše ga i poslaše u Rim caru Dometijanu. Pred carem beše mučen i bijen; no kako ne naškodi ni najljući otrov, koji mu dadoše da ispije, niti ključalo maslo, u koje ga vrgoše, car se uplaši, i smatrajući ga besmrtnim posla ga u izgnanstvo na ostrvo Patmos. Na tom ostrvu sv. Jovan prevede mnoge u hrišćanstvo rečima i čudesima, i utvrdi dobro crkvu Božju. Tu napisa Jevanđelje svoje i Otkrovenje. U vreme cara Nerve, koji dade slobodu svima sužnjima, Jovan se uputi ponovo u Efes, gde prožive neko vreme utvrđujući tu svoje ranije započeto delo. Beše mu preko 100 godina kada se predstavi Gospodu. Kada mu učenici posle otvoriše grob, ne nađoše tela njegovog, ali svake godine 8. maja ishodio je iz njegovog groba neki sitan prah, mirisan i lekovit. Posle dugog, mnogotrudnog i mnogoplodnog života na zemlji preseli se ovaj ljubljeni učenik Hristov i stub crkve u radost Gospoda svoga, u mirnu i besmrtnu radost.

2. Prep. Nil Kalabrijski. Veliki podvižnik među Grcima u Kalabriji, osnivač nekolikih manastira, čudotvorac i branitelj čistote vere pravoslavne. Preduzimao duga putovanja samo da spase nekoga čoveka kakve teške kazne. Imao je, dakle, žarku ljubav prema svojim bližnjim. Upokojio se 1005. god. Ostavio mnoge učenike, dostojne sebe, među kojima se naročito istakao sv. Vartolomej († 1044), pisac nekolikih kanona.


Sveti Jovan Jevanđelist,
Sin ribara Zevedeja,
Mlad bejaše kad ga ljubav
Isusova silno zgreja.
Najverniji drug Gospodnji
S čistom dušom devojačkom,
S dušom čistom i ljubavnom,
Vidovitom i junačkom.
On objavi čudne tajne.
Sa večnosti pečat skide,
Udes sveta od početka
Pa do kraja on provide.
On je ljubav propoved’o,
Ljubavlju je i hodio,
Do prestola Višnjeg Boga
Ljubavlju se uzvisio.
Ljubavlju je on porast’o
K’o planina belosnežna –
Sin gromova, prorok strašni.
Ma da srca krotka, nežna.
O Jovane čudovidni,
O gromovni svetitelju:
Prinesi nam molbe male
Svome drugu, Spasitelju!
Privedi nas bliže k Njemu.
Silnom Bogu, slatkom Bogu;
Prsi smo Mu nedostojni –
No bar blizu, blizu – nogu!

RASUĐIVANJE
Onaj ko obrati grešnika s krivoga puta njegova spašće dušu od smrti i pokriti mnoštvo grijeha; tako piše apostol Jakov (5, 20). Apostoli Hristovi nisu samo ovako govorili, nego su i delom ovo potvrđivali. Za sv. Jovana apostola priča sv. Kliment Aleksandrijski, kako u nekom mestu u Maloj Aziji beše krstio jednog neznabožačkog mladića, i poverio ga brizi mesnog episkopa, a on otišao dalje na propoved jevanđelja. U odsustvu sv. Jovana onaj se mladić pokvari i počne se opijati, i krasti, a najzad stupi u neku razbojničku družinu, koja je iz šume napadala ljude i harala. Posle izvesnog vremena vrati se sv. Jovan u to mesto, i ču od episkopa, šta se dogodilo sa onim mladićem. Tada sv. Jovan, ne časeći časa, potraži konja i sprovodnika i odjuri ka onoj šumi, gde se razbojnička družina nahođaše. Tražeći po šumi svetitelj nađe hajduke i izađe pred starešinu hajdučkog. A onaj mladić čim ga ugleda i pozna, nadade se u begstvo. Starac Jovan pojuri za njim, te i pored starosti svoje sustiže ga. Videći da je sustignut mladić pade pred noge apostola, i od stida ne smede mu u oči pogledati. Jovan ga zagrli i poče ljubiti, kao pastir kad nađe izgubljenu ovcu. I povrati ga Jovan u grad, i utvrdi ponovo u veri i dobrodeteljnom životu. I ugodivši Bogu upokoji se mladić taj u svoje vreme.

SOZERCANJE
Da sozercavam podeljeno srce cara Amasije prema Bogu, i kaznu Božju (II Dnev. 25), i to:
1. kako Amasija najpre činjaše što je pravo pred Gospodom, i Bog mu darova pobedu nad Edomcima;
2. kako donese Edomske idole u Jerusalim (koji ni Edomcima ne pomogoše) i klanjaše im se;
3. kako Bog pusti Izrailjce da ga pobede, a protiv njega diže se buna i ubiše ga.

BESEDA
o molitvi nadahnutoj Ljubavlju
Osveti ih istinom tvojom;
riječ je tvoja istina. (Jov. 17, 17)
Kada majku na smrt povedu, ona se više brine o deci, koju ostavlja iza sebe, nego o sebi. Takva je veza velike ljubavi. Još je veću ljubav imao Gospod Hristos prema učenicima Svojim nego li majka prema deci svojoj. Polazeći na smrt Gospod se moli Ocu Svom nebesnom za učenike Svoje. Ne moli se On zato što ne bi On mogao sve za njih učiniti nego da pokaže jedinstvo bića i ljubavi sa Ocem Svojim. No zašto sad pripisuje istinu Ocu, kad je pre toga Duha nazvao Duhom istine, rekavši učenicima: Duh istine uputiće vas na svaku istinu? Da pokaže ravenstvo Oca i Duha Svetoga. Nije li Gospod najpre za Sebe rekao: Ja sam istina (Jov. 14, 6)? Nije li po tom Duha Svetoga utešitelja nazvao Duhom istine? A gle sada pripisuje istinu Ocu: osveti ih istinom tvojom! Ko bi u tome video ma kakvu protivrečnost, taj ne bi shvatio Boga kao jedinstvo i trojičnost, jedinstvo po biću a trojičnost po ipostasi. Baš time što svakome licu božanske Trojice pripisuje istinu kao nešto bitno i nerazlučno Gospod objavljuje ravenstvo Oca i Sina i Duha Svetoga. Jer ako bi jedno lice božanske Trojice imalo manje istine, ono bi bilo manje i po biću od druga dva lica. A s manjkom istine skopčan je i manjak moći i ljubavi i mudrosti. Zato Gospod i naziva istinom i Sebe, i Oca, i Duha Svetoga, da bi ljudi znali i verovali u Njihovu potpunu bitnu jednakost. Neka se, dakle, niko iz vernih ne sablažnjava učenjem jeretičkim o bitnoj nejednakosti lica Svete Trojice. No svak neka se stara, da izbriše srce svoje od greha kao što se ogledalo briše od prašine, i videće onda istinu velike dogme ravenstva Oca, i Sina i Duha Svetoga.
O trojedina Istino božanska, prosveti nas Sobom, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
9. oktobra