NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

26. novembar po julijanskom kalendaru

9. decembra 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Alimpije Stolpnik. Rođen u Adrijanopolju gradu Paflagonijskom i od malena predan Bogu na službu Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja. Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa, ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.

2. Prep. Jakov Otšelnik. Iz Sirije. Učenik sv. Marona (14. febr.) i savremenih sv. Simeona Stolpnika. Podvizavao se pod otvorenim nebom; hranio se nakvašenim sočivom. Činio čudesa velika; čak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Car Lav pitao njega za mišljenje o Halkidonskom Saboru. Upokojio se mirno 457. god.

3. Prep. Stilijan. Paflagonac; zemljak i savremenik sv. Alimpija. Imao preveliku ljubav prema Gospodu Isusu, i zbog te ljubavi predavao se velikim podvizima. Svega se odrekao, samo da bi imao nepodeljenu ljubav prema Gospodu svome. Pred smrt angeli se jave da mu uzmu dušu, i lice mu zasija kao sunce. Čudotvorac veliki pre i posle smrti. Pomaže naročito bolesnoj deci i bezdetnim roditeljima.

4. Prep. Nikon „Pokajanije“. Rodom iz Jermenije. Pobuđen rečima Gospodnjim: svak ko ostavi oca ili majku, primiće stostruko i naslediće život vječni, Nikon ostavi zaista sve radi Hrista i ode u neki manastir, gde se zamonaši. Kada se usavrši u svima dobrodeteljima, on napusti manastir i pođe da propoveda ljudima Jevanđelje. Neprestano je vikao: Pokajte se! zbog čega i bi prozvan „Pokajanije“. Kao propovednik on obiđe svu Anatoliju i Peloponez. Sotvori čudesa molitvom u ime Hristovo i mirno pređe ka Gospodu svom ljubljenom. Skončao u Sparti 998. god.

5. Sv. Inokentije Irkutski, čudotvorac. Skončao 1731. god. Čudotvorne mošti otkrivene mu 1804. god.


Odvezan od stvari, odvezan od sveta,
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće,
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju…
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija.
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju,
A mi radujemo – svetom Alimpiju.

RASUĐIVANJE
Mnogi učeni neznabošci su prišli crkvi Hristovoj i krstili se samo za to što crkva Hristova propoveda život besmrtni, kao jedan dokazani fakt, a ne kao neku slutnju razuma ljudskog. Sveti Kliment Rimski izučio je bio svu filosofiju grčku i duša njegova ostala je nezasićena i prazna. Kao mladić od 24 godine on je svom dušom poželeo da dozna ima li još nekog života osim ovoga i boljeg od ovoga? Filosofija mu je davala samo mišljenja raznih ljudi, no nikakvog stvarnog dokaza. On je tugovao za svojim izgubljenim roditeljima i braćom, i neprestano se mučio pitanjem, da li će se on s njima videti u nekom drugom životu. Svevideći Bog uputi korake njegove tako, da se on srete s nekim čovekom, koji mu reče o hrišćanima i o njihovoj veri u zagrobni život. To pobudi mladoga Klimenta, da se odmah krene iz Rima u Judeju, da bi tamo, u samoj kolevci hrišćanske vere, došao do pouzdanog saznanja odnosno zagrobnog života. Kada je čuo propoved apostola Petra, svu zasnovanu na Hristu vaskrslome iz mrtvih, Kliment prezre sva nagađanja filosofska, i srdačno usvoji veru Hristovu, krsti se i predade sav na službu crkvi Božjoj. Tako onda, tako i danas: ko ima jaku veru u Hrista vaskrslog, i jasno saznanje o zagrobnom životu i sudu, taj se lako rešava na plaćanje cene za ulazak u taj život, tj. na ispunjenje svih zapovesti Božjih.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako stvori Gospod Bog čoveka, i ženu od čoveka;
2. kako Adam i Eva behu nagi, i ne beše ih sramota, jer ne znađahu još za greh.

BESEDA
o cilju razdelenja darova, službi i zvanja
Da bi se sveti usavršili, na djelo
službe, na sazidanje tijela Hristova. (Ef. 4, 12)
Zato je Duh Sveti razdelio darove, i učinio jedne apostolima, druge prorocima, druge opet blagovesnicima, i pastirima i učiteljima, – da bi se sveti, tj. verni hrišćani, usavršili. Kao što su u jednome domu časti i službe podeljene, te je jedna čast i služba roditelja, druga čast i služba odraslih sinova i kćeri, treća čast i služba neodrasle dece i slugu, no sve ukupno služi na korist jedno drugome, tako i u domu Božjem, u crkvi svetoj: sa svakom čašću vezana je i odgovarajuća služba, a službe svih korisne su svima. Tako se postupno i mudro zida tijelo Hristovo, crkva Božja sveta. Svaki verni, pomognut od drugih, raste i razvija se kao član toga tela, u svetosti i čistoti, i u odgovarajućoj meri i srazmeri prema celom velikom telu. A celo telo, od početka do kraja vremena, naročito pak od vaploćenja Boga Slova na zemlji, pa do Suda Strašnoga, jeste crkva Božja sveta. Telo – dostojno besmrtnosti, građevina – dostojna Boga. Oko ljudsko ne može je svu pregledati, niti um ljudski shvatiti. Građevina od izabrana materijala, od cigalja živih, od očiju i srdaca. Bez grubosti i grdoba; bez truleži i nestrojnosti. Sve na svom mestu, sve prekrasno, u celini i u delovima. Evo, braćo, mete našeg putovanja! Evo smisla našeg gorenja u peći stradanja! Evo života našeg, boljeg od svih planova naših i lepšeg od svih želja naših.
O Gospode Isuse, čovekoljubivi Gospode naš, ne odbaci nas kao lošu građu, no uglačaj nas i uzidaj nas u telo Tvoje besmrtno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
9. decembra 2016.