NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

25. oktobar po julijanskom kalendaru

7. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Markijan i Martirije. Ovi svetitelji Božji behu klirici pri patrijarhu Carigradskom Pavlu u vreme cara Konstancija. Po smrti velikog cara Konstantina jeres Arijeva, koja dotle beše prigušena, opet ožive i poče uzimati maha. Pa i sam car Konstancije naginjaše toj jeresi. Na dvoru carevom behu dva uticajna velikaša, Jevsevije i Filip, obojica vatreni Arijanci. Njihovim uticajem bi patrijarh Pavle zbačen s prestola i proteran u Jermeniju, gde ga Arijanci udaviše. Presto patrijaraški zauze zločestivi Makedonije. U to vreme, kada Pravoslavlje imaše da vodi dve ljute borbe, protiv neznabožaca i protiv jeretika, Markijan i Martirije, založiše se svom snagom i odlučnošću za Pravoslavlje. Markijan beše čtec a Martirije ipođakon pri sabornoj crkvi, i pod patrijarhom Pavlom behu patrijarhovi notari (pisari). Arijanci pokušaše najpre da ih potplate, no kada ovi sveti muževi to odbiše s prezrenjem, oni ih na smrt osudiše. Kada ih izvedoše na gubilište, oni uzdigoše ruke i pomoliše se Bogu blagodareći Mu za mučeničku končinu života svoga: „Gospode, radujemo se što ovakvom smrću izlazimo iz ovoga života. Udostoj nas, biti pričasnicima života večnoga, Ti živote naš!“ Tada podkloniše glave svete pod mač, i biše posečeni, 355. god. Na njihovim čudotvornim moštima docnije podigao je crkvu u njihovo ime sv. Jovan Zlatoust.

2. Sv. muč. Anastasije. Bio valjar sukna i revnosan hrišćanin. U vreme Dioklecijanova gonjenja hrišćana ovaj Božji čovek sam se javi sudiji mučitelju u Dalmatinskom gradu Solinu i ispovedi veru svoju u Hrista. Nečovečno namučen i ubijen. Telo mu vrgnuto u more, no po tom izvađeno i česno sahranjeno.

3. Sv. Tavita. Tavita (što znači srna) beše učenica apostolska i življaše u Jopi, sadašnjoj Jafi. Ona bejaše puna dobrijeh dela i milostinje (Dela Ap. 9, 36). No zanemože iznenadno i umre. U to vreme apostol Petar beše u gradu Lidu. I poslaše ožalošćeni učenici po Petra moleći ga da dođe i uteši rodbinu. Došavši veliki apostol Hristov naredi svima da izađu iz sobe gde ležaše mrtvac, pa kleče na molitvu. Kada svrši molitvu, viknu poput mrtvog tela: Tavito, ustani! I Tavita otvori oči i ustade. Povodom ovog divnog čuda mnogi poverovaše u Hrista Gospoda.


Ne umre Tavita, da više ne živi,
No da čudo bude, da se svet zadivi.
Kraj mrtvoga odra Petar smerno reče.
I molitvu toplu Gospodu izreče.
Vaskrsnula telom! to neverni čuše.
Molitvu usliša apostola svoga.
Pa mrtvome telu živu dušu vrati,
I Petar neverne u veru obrati.
O divnoga čuda, u svet neviđena!
Imenom Hristovim smrt je pobeđena.
Smrt je pobeđena, i život likuje.
Tavita se mlada životu raduje.
Raduje se više no životu svome
Što posluži čudom svetu nevernome.
Vaskrsnula telom! to neverni čuše,
I njihne iz mrtvih vaskrsnuše duše.
O veliki Petre, Hristov služitelju,
Pomoli se za nas svome Spasitelju,
Vaskrsni nam dušu, u blato zaritu,
Ti što silom Božjom vaskrse Tavitu.

RASUĐIVANJE
Između drugih tajanstvenih opažanja iz sveta duhova svetitelji su imali i opažanje blagouhanog mirisa od dobrih duhova i smrad od duhova nečistih. Pri svakoj pojavi svetlih i čistih duhova razlevao se životvorni i blagouhani miris; a pri svakoj pojavi mračnih i nečistih duhova pronosio se zagušljivi i nesnosni smrad. Prema smradu ovakvom ili onakvom svetitelji su mogli saznati, kojom je strašću neki čovek obuzet. Tako sv. Jevtimije Veliki poznao je smrad bludne strasti na nekome monahu Emilijanu u lavri sv. Teoktista. Idući jednom na jutrenju Jevtimije prođe pored kelije Emilijanove i oseti smrad bludnoga demona. Emilijan nije činio nikakav greh sem što je u tom trenutku imao bludne pomisli koje su mu tiskane u srce od nečistog demona. I svetitelj je već osetio prisustvo takvoga demona kod toga monaha. Moć ovoga opažanja još se čudnija pokazala jedanput kod sv. Ilariona Velikog. Nekakav čovek tvrdica i srebroljubac beše poslao Ilarionu nešto od svog povrća. Kada izneše to pred Ilariona da jede, reče svetitelj: „nosite to odatle, ne mogu trpeti smrada što izlazi iz tog zelja! Zar ne osećate, kako smrdi tvrdičlukom?“ Kada se bratija začudiše tim rečima, reče im Ilarion, da odnesu to zelje pred volove, pa će videti, da ga ni volovi neće jesti. Isihije, učenik Ilarionov, odnese i položi zelje pred volove. Volovi samo onjušiše, pa odvratiše glave ričući.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno otkrovenje apostolu Petru (Dela Ap. 10), i to:
1. kako vide Petar nebo otvoreno i čaršav pun svih životinja zverinja, bubinja i ptica;
2. kako ču glas: ustani, pokolji i pojedi!
3. kako mu ovo bi opomena, da se ne gnuša neznabožaca, nego da i k njima propoveda Jevanđelje.

BESEDA
o beganju od sveta i obitavanju u pustinji
Eto udaljih se bjegajući i nastanih
se u pustinji. (Ps. 54, 7)
Od koga, braćo, pobeže prorok u pustinju? Od zlih neprijatelja, od strasti i od sujete. Zašto pobeže u pustinju? Zato što je to način pobede nad zlim neprijateljima, nad strastima i sujetom svetskom. O pustinju se malo ko otima, zato je pobegao u pustinju. Ljudi se otimaju o gradove, i zemlju, o vlast i bogatstvo, a ne o pustinju. I unutrašnji neprijatelji čovekovi, strasti i razne sujetljivosti, u gradovima se neprestano podžižu novim ognjem, dok u pustinji venu i iščezavaju. Strah od smrti napade na mene, veli prorok pre toga. I to je razlog, da beži u pustinju. Treba dušu svoju pripremiti za onaj svet, za susret s Bogom. Ni car se ne može spasti od smrti, niti može izbeći suda. Živeći u raskoši i veselju neprestanom čovek je vaistinu kao uspavan napitcima ovoga sveta. I usred raskoši i veselja pomisao na smrt trgne ga i probudi ga. Ah, umreti se mora! Ovaj svet se ostaviti mora! Pred Boga i pred angele izaći se mora! Gde mi je duša? Gde su mi dela? Sa čim ću otići iz ovog sveta, i sa čim ću ući u onaj svet? Hiljade i hiljade onih, koji su se probudili takvim pitanjima od sna grehovnog, pobegli su u pustinju, da dan i noć, ispravljaju dušu svoju i čiste srce svoje pokajanjem, molitvom, postom, bdenjem, trudom i ostalim oprobanim sredstvima, kojim čovek ubija strah od smrti i usinovljava se Bogu.
O Gospode Isuse Hriste, Nastavniče naš premudri i preblagi, koji si se i sam ponekad udaljavao od ljudi u samoću, pomozi nam, da priberemo dušu svoju i spremimo se za carstvo Tvoje presvetlo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
7. novembra