NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

24. novembar po julijanskom kalendaru

7. decembra 2019.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. vel. mučenica Ekaterina. Ćerka cara Konste. Po smrti oca živela s majkom svojom u Aleksandriji. A majka joj beše potajna hrišćanka, koja preko svog duhovnog oca privede i Ekaterinu veri Hristovoj. U jednoj viziji sv. Ekaterina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak obručenja Njemu. Taj prsten do danas stoji na ruci njenoj. Beše Ekaterina vrlo darovita od Boga i vrlo dobro školovana u grčkoj filosofiji, medicini, ritorici i logici, a pri tom beše i neobične lepote telesne. Kada zločestivi car Maksencije sam prinošaše žrtve idolima i naređivaše drugima da i oni to čine, sv. Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči idolopokloničku zabludu njegovu. Videći je car jaču od sebe u mudrosti i znanju, pozva 50 najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame. No Ekaterina njih nadmudri i posrami. Razjareni car naredi da se svih 50 mudraca sagore u ognju. Ovi mudraci, po molitvi sv. Ekaterine, pred smrt svi ispovediše ime Hristovo i objaviše sebe hrišćanima. Kada mučenica beše u tamnici, privede u veru pravu vojvodu carskog Porfirija sa 200 vojnika i samu caricu (Avgustu-Vasilisu). Svi postradaše za Hrista. Pri mučenju sv. Ekaterine javi joj se angel Božji, zaustavi i izlomi točak, na kome sveta devojka bi mučena; a po tom javi joj se i sam Gospod Hristos i uteši je. Posle mnogih mučenja Ekaterina bi mačem posečena u svojoj 18. godini, 24. novembra 310. godine. Iz njenoga tela isteče mleko mesto krvi. Čudotvorne mošti počivaju joj na Sinaju.

2. Sv. vel. mučenik Merkurije. Kada car Dekije ratovaše jednom protiv varvara, beše u njegovoj vojsci vojvoda nad pukom jermenskim, zvanim Martenzes. Taj vojvoda zvaše se Merkurije. U borbi javi se Merkuriju angel Božji, dade mu mač u ruke i reče mu, da će on pobediti neprijatelje. I zaista Merkurije pokaza čuda od hrabrosti, sekući onim mačem neprijatelje kao travu. Posle te slavne pobede učini ga car Dekije prvim vojvodom u svojoj vojsci. No neki zavidljivci optužiše caru Merkurija kao hrišćanina, što Merkurije pred carem ne sakri, nego otvoreno priznade. I bi Merkurije mučen dugo i teško: noževima sečen na kajiše, vatrom opaljivan. Angel Božji javi mu se u tamnici i isceli ga. Najzad car izreče osudu, da se vojvoda Merkurije poseče mačem u Kapadokiji. Kada ga posekoše, telo mu posta belo kao sneg, i iz njega ishođaše predivan miris od tamjana. Mnogi bolesnici isceliše se od njegovih čudotvornih moštiju. Postrada za veru ovaj prekrasni vojnik Hristov između 251- 259. god.

3. Sv. devica Mastridija. Živela u Aleksandriji i provodila svoj usamljenički život sav u molitvi i ručnom radu. Neki mladić razgori se telesnom pohoti prema njoj i neprestano joj dosađivaše. Ne hoteći zgrešiti Bogu, a videći da se ne može lako otresti razuzdanoga mladića, sv. Mastridija upita ga jednom, šta ga to najviše privlači k njoj? On odgovori: oči tvoje! Mastridija tada uze iglu kojom je šila, pa izbode sebi oči. Tako spase sebi mir i mladiću dušu. Mladić se ljuto pokaja i ode u monahe.


Katerina Mudra, zemaljska carica,
Radi Hrista Spasa posta mučenica.
Maksencije glupi život joj ponudi
– Samo, veli, žena, žena meni budi! –
Katerina sveta, čista kao zlato,
Maksenciju caru odgovara na to:
– Ja ženika imam, Hrista vaskrsloga,
I ne želim ljubav muža truležnoga.
Ti mi telo išteš, – trulež trulež traži
Dok se duh besmrtni besmrtnošću blaži.
Telesna se kora mora da isuši,
Čovek pravi brine o besmrtnoj duši.
Čini što ti drago, i na muke meći,
Na ognju me peci, na točku okreći,
Ja se svoje duše odreći ne mogu,
Ni van Hrista drugom pokloniti Bogu.
No zapamti, care, skoro ćeš umreti,
Iz tvoga će leša crvi uzavreti,
Crvi će te slavit’ crvi će te jesti,
Kletva će te pratit’ kletva će te sresti.
Jer ratuješ s Hristom, sa jačim od smrti,
Pod kamen si stao, On će te satrti. –
Katerino sveta, Hristova nevesto,
Rad istine večne prezrela si presto,
Zato sad caruješ u carstvu bez kraja,
S angelima pevaš sred sladosnog Raja.

RASUĐIVANJE
Priča starca Varlaama Joasafu. U nekome gradu imađahu građani običaj, da uzimaju za cara čoveka stranca, koji ne zna njihove zakone i običaje. Kada bi ga zacarili, oni bi ga obukli u svaku krasotu, hranili ga svakim obiljem i okružavali svakim bleskom. No čim bi istekla jedna godina, oni bi svoga cara rascarili, oduzeli bi mu sve blago, svukli bi ga i sasvim naga proterali na jedno udaljeno ostrvo, gde ne bi imao ni hleba ni krova ni drugova, i gde bi u bedi i poniženju skončavao svoj život. Tada bi građani onoga grada birali drugoga cara, opet stranca i opet samo na godinu dana; pa trećeg, pa četvrtog, pa petog, i tako redom. No dogodi se tako jednom te izabraše jednog vrlo mudra i oprezna čoveka. Ovaj saznade od svojih slugu, šta biva s carevima u tom gradu na kraju godine, pa za vreme cele godine on revnosno sabiraše hranu i blago i posvednevno šiljaše na ono ostrvo. Kada isteče godina i kada on bi obnažen i bačen na ono ostrvo, on se nađe usred ogromne količine hrane, i srebra i zlata i dragog kamenja, i produži tu živeti još bolje nego što je živeo kao car u onome gradu. Tolkovanje: onaj grad predstavlja ovaj svet, građani predstavljaju zle duhove, carevi ludi i mudri to su ljudi; ludi ljudi misle samo na uživanja u ovom životu i smatraju ih večnim, no na kraju smrt prekida sve i oni, nagi od svakih dobrih dela, odu u ad; mudri pak čine mnoga dobra dela, i kao blago šalju ta dobra dela pred sobom u onaj svet. Po smrti dobri ljudi – mudri carevi – odlaze u onaj svet, gde ih čeka nagomilano bogatstvo njihovo, i gde oni caruju u većem sjaju i krasoti nego što su carovali na zemlji.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako Bog izvede pred Adama sve životinje, ptice i zverove, da vidi kako će ih Adam nazvati;
2. kako Adam nadede ime svakom živinčetu, i svakoj ptici i svakom zveru.

BESEDA
o Onome koji siđe i uziđe
Koji siđe to je onaj koji i uziđe
previše svih nebesa da ispuni sve. (Ef. 4, 10)
Gospod Isus po čovekoljublju Svome spustio se nisko, tako nisko, da se niže nije moglo, a po tom se digao visoko, tako visoko, da se vaistinu više nije moglo. On se spustio u najdonja mesta zemlje, tj. u sami ad, odakle je oslobodio i u carstvo nebesko uveo praoce, proroke i pravednike. Svršivši Svoj posao i na zemlji i u adu, On se uzneo previše svih nebesa. Uzišao je isti onaj koji je i sišao, bez ikakve izmene, izuzev samo što je sišao bez tela a uzišao sa telom. Nije, dakle, jedno Sin Božji a drugo Sin Čovečji, kao što su govorili jeretici, nego je Sin Božji i Sin Čovečji jedna ista ličnost, jedan isti Bogočovek i Spasitelj naš Isus Hristos. Kao što je On isti juče, danas i sutra, tako je isti u nizini i na visini, na zemlji, u adu, i na nebesima. Ponizio se niže svih ljudi, i uzvisio se iznad svih angelskih sila. Da pokaže Svojim primerom istinitost svoje reči: ko se uznosi, poniziće se, a ko se ponižava, uzneće se (Mat. 23, 12). Ako se ne budemo ponižavali po dobrodetelji, poniziće nas greh. Dobrodetelj vodi poniženju dobrovoljnom i privremenom, a greh – poniženju bespovratnom i večnom.
O Gospode Isuse, koji sve ispunjavaš silom Svojom, ispuni nas duhom smernosti istinske. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
7. decembra 2019.