NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

24. jun po julijanskom kalendaru

7. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Na šest meseci pre svoga javljanja u Nazaretu Presvetoj Devi Mariji veliki Gavril, arhangel Božji, javio se prvosvešteniku Zahariju u hramu Jerusalimskom. Pre nego što je objavio čudesno začeće bezmužne device, arhangel je objavio čudesno začeće bezdetne starice. Zaharije ne poverova odmah rečima vesnika Božjeg, i zato mu se jezik veza nemilom, i ostade nem sve do osmog dana po rođenju Jovanovom. U taj dan skupiše se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja mladenca i radi nadevanja imena. Pa kada upitaše oca, kakvo bi ime on želeo dati sinu, on, budući nem, napisa, na daščici: Jovan. I u tom času odreši mu se jezik, i on poče govoriti. Dom Zaharijin beše na visinama između Vitlejema i Hevrona. Po celom Izrailju beše se razneo glas o pojavi angela Božjeg Zahariji, o nemilu ovoga i o odrešenju jezika njegovog u času kada napisa ime Jovan. Glas o tome beše došao i do Iroda. Zato Irod, kada posla da se pokolju deca po Vitlejemu, uputi ljude u brdsko obitalište porodice Zaharijine, da ubiju i Jovana. No Jelisaveta blagovremeno sakrije dete. Razjaren zbog ovoga car Irod posla dželate u hram Zahariji (jer se desi da Zahariji opet beše čreda služenja u hramu Jerusalimskom) da ga ubiju. Između pritvora i hrama Zaharija bi ubijen, a krv njegova se usiri i skameni na pločama, i osta tako kao stalan svedok protiv Iroda. Jelisaveta se sakrije sa detetom u neku pešteru, gde uskoro ona premine. Mladenac Jovan osta u pustinji sam na staranju Boga i angela Božjih (v. 7. januar ; 24. februar ; 25. maj; 29. avgust i 23. septembar).

2. Sveti Nikita, episkop remesijanski. Drug i vrsnik svetog Pavlina Nolskog (v. 23. januar). Izgleda da je bio Sloven, i kao takav da je propovedao Jevanđelje među Slovenima u oblasti niško-pirotskoj. Kakvu je promenu učinio sveti Nikita među Slovenima, najbolje pokazuje pesma, koju je sveti Pavlin spevao Nikiti: „Kakva promena! I kako srećna! Dotle neprohodne i krvave gore skrivaju sada razbojnike, obraćene u monahe, pitomce mira. Gde behu običaji zverova, tamo je sad lik angela. Pravednik se skriva u pećini, gde je ranije stanovao zlotvor“. Stolica svetog Nikite bio je grad Remesijan, pod kojim neki razumeju Pirot. Pored svoje misionarske službe sveti Nikita je napisao i nekoliko knjiga, kao šest knjiga o veri, knjigu o paloj devojci(koja je mnoge pobudila na pokajanje). Upokojio se sveti Nikita u V veku.

3. Sveti mučenuci Orentije, Farnakije, Eros, Firmos, Firmin, Kiriak i Longin. Rođena braća. Behu rimski vojnici u vreme cara Maksimijana. Kada Rimljani ratovahu protiv Skita za Dunavom, sveti Orentije izađe na megdan skitskom golijatu Marotu i ubi ga. Zbog toga sva rimska vojska prinošaše žrtve bogovima, ali Orentije sa braćom izjavi, da su oni hrišćani i da ne mogu prinositi žrtve gluvim i nemim idolima. Bez obzira na njihove vojničke zasluge, behu osuđeni na progonstvo u Kaspijske predele, no usput svih 7, jedan za drugim, od gladi i muka skončaše svoj život i preseliše se u Carstvo Hristovo.


Čudom Božjim Jovan u svet dođe,
Ka ‘no Isak Sarin i Avramov,
Čudom Božjim osta u životu
Od krvava noža Irodova
Nož promaši mladenca Jovana,
Ne promaši oca Jovanova:
Čudom Božjim Jovan u pustinji
Održi se trideset godina,
Slugi božjem – angeli pastiri,
Sirotanu – angeli čuvari!
Raste Jovan – jagnje umiljato,
Da Jagnjetu Božijem posluži,
Da dan beo pre sunca objavi,
Nepoznatog pozna i proslavi.
Završetak velikih proroka
I početak Božjih apostola.
Ko Ilija c Bogom razgovara
Ko apostol i ljubi i kara,
Sin čudesan prvosveštenika,
Brat prvenac Božjih mučenika.

RASUĐIVANJE
Jedna od razlika između krasnorečive filosofije jelinske i vere hrišćanske jeste u tome, što se filosofija jelinska da sva jasno rečima izložiti i čitanjem pojmiti, dok vera hrišćanska niti se da sva jasno rečima izložiti niti pak, još manje, samo čitanjem pojmiti. Pri izlaganju vere hrišćanske neophodan je i primer izlagača, a pri poimanju i usvajanju potrebno je sem čitanja i vežbanje čitača. Kad je patrijarh Fotije pročitao reči Marka Podvižnika o Duhovnom Životu, on je primetio izvesnu nejasnost kod pisca, za koju on mudro kaže, da „ne proishodi od tamnoće izlaganja nego od toga što istine, tu izlagane, bolje se shvataju posredstvom vežbanja (nego posredstvom reči), i ne mogu biti objašnjene samo rečima… I ovo“, dodaje veliki patrijarh, „nije slučaj samo kod ovih beseda niti samo kod ovog jedinog muža, nego kod sviju koji su se trudili izložiti podvižničke zakone, strasti i uputstva, koja se bolje razumeju iz samog delanja (vežbanja).“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno raspoznavanje starca Simeona Bogoprimca (Lk. 2, 27) i to:
1. kako ovaj sveti starac poznade duhom nejačka Mladenca kao Gospoda i Mesiju, dok zaslepljeni književnici i sveštenici ne poznaše Ga ni onda kada On učini bezbrojna čudesa i objavi nečuvenu mudrost,
2. kako i moja duša, ako je zamatorila u gresima, ne može poznati Gospoda.

BESEDA
protiv zluradosti
Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje. (Priče Sol. 24, 17)
Čovek je, nemoj se radovati padu njegovom. Brat ti je, neka ti ne igra srce, kad propadne. Bog ga je stvorio za život, i Bog se ne raduje propasti njegovoj. Ne raduj se ni ti onome što Boga žalosti. Kad čovek propada, Bog gubi; zar da se ti raduješ gubitku Stvoritelja svoga, Roditelja svoga? Zar kad angeli plaču, ti da se veseliš?
Kad neprijatelj tvoj padne, moli se Bogu za njega, da ga Bog spase, i blagodari Bogu što ti nisi tako pao. Od istog ste materijala i ti i on, kao dva lonca iz ruku lončarevih. Ako se jedan lonac razbio, treba li drugi da se smeje i raduje. Gle, maleni kamenčić, koji je razbio onaj lonac, čeka samo nečiju ruku da ga digne, pa da razbije i ovaj lonac. Od istog su materijala oba lonca, i maleni kamenčić može razbiti stotinu lonaca,
Kad se jedna ovca izgubi, treba li da se raduje ostalo stado? Ne, ne treba da se raduje. Jer gle, pastir ostavlja stado i ide zabrinut da traži ovcu izgubljenu. Gubitak pastirov gubitak je i stada. Zato ne raduj se, kad neprijatelj tvoj padne, jer se ni Pastir tvoj i njegov, Gospod Isus Hristos, ne raduje padu njegovom.
O Gospode Isuse Hriste, Pastiru Dobri, izrini zluradost iz srca naših, i mesto nje usadi u srca naša sažaljenje i bratoljublje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
7. jula