NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

24. decembar po julijanskom kalendaru

6. januara 2017.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobna mučenica Evgenija i drugi s njom. Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme behu hrišćani izgnani iz Aleksandrije i življahu van grada. Devica Evgenija posećivaše hrišćane i svim srcem primi veru njihovu. Odbeže od svojih roditelja sa dva verna evnuha svoja, krsti se od episkopa Elije i prerušena u muško odelo stupi u muški manastir, gde primi monaški čin. Toliko očisti srce svoje podvigom svojevoljnim, da primi od Boga blagodat isceljenja bolnih. Tako isceli i neku bogatu ženu Melantiju. No posle ova žena hoćaše izvući Evgeniju na telesni greh, i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi te sve monahe okovaše i u tamnicu vrgoše zajedno s Evgenijom. No kada bi izvedena na sud, sveta Evgenija pokaza se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim. I bi Filip izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car posla nekog opakog vojvodu Terencija koji, došavši u Aleksandriju, tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preseli u Rim sa majkom i braćom svojom. U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u veru pravu, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se. Mučitelji je baciše najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu. Posle smrti javi se Evgenija materi svojoj u velikoj slavi, i uteši je.

2. Prepodobni Nikola vojvoda. Neki misle da je ovaj veliki svetitelj bio balkanski Sloven poreklom. U vreme cara Nikifora Nikola beše vojvoda i zapovedaše nad jednim delom vojske, koja pođe u rat na Bugare. Usput Nikola zanoći u jednoj krčmi, gde imade jedno veliko iskušenje i jedan čudan san. Taj san se potpuno obistini u ratu, u kome Grci behu strašno potučeni od Bugara 811. godine. Nikola se spase; pa iz blagodarnosti prema Promislu Božjem on ostavi svoj vojnički čin i zamonaši se. Dugo se podvizavao i podvigom toliko usavršavao da je postao veliki prozorljivac i ugodnik Božji. Skončao mirno u IX veku i preselio se u blaženo Carstvo Hrista Gospoda.


Evgenija slavna deva
Boga poznala,
Na službu se svome Bogu
cela predala.
Vremen život žrtvovala
večnom i trajnom.
Srce svoje obručila
Hristu beskrajnom.
Trpljenjem je pobedila
zlobu vražiju.
I blagodat zadobila
čudnu, Božiju.
C angelima na nebesi
Sad se raduje,
Sa svecima večni praznik
slavno praznuje.
Evgenijo, krasna devo,
Bog te posveti,
Ti si sada i nas grešnih
pred Bogom seti.

RASUĐIVANJE
Pobeda nad iskušenjem – pobeda je nad smrću. To dokazuje i jedan čudesan doživljaj sv. Nikole vojvode. Kada ovaj vojvoda iđaše u vojsci cara Nikifora protiv Bugara, desi mu se te zanoći u jednoj putnoj krčmi. U krčmara beše ćerka devojka, koja, zanesena spoljašnjom krasotom carskog vojvode, poče zvati ovoga na greh. Nikola je odbi jednom govoreći joj, da je to delo, na koje ga ona zove, satansko. No bestidna devojka dođe i drugi pa i treći put u vojvodinu sobu i pozivaše ga na nečisto delo. Vojvoda je odbi i drugi i treći put još odsudnije savetujući je da čuva devičanstvo svoje, i ne predaje đavolu i telo svoje i dušu. Još joj na kraju reče, da je on vojnik, i da ide u rat, pa je i nedostojno i opasno po vojnika prljati se takvim nedelom, koje će Boga prognjeviti a njega u sigurnu smrt odvesti. I tako ovaj bogoljubivi čovek pobedi iskušenje. Sutradan krete on c vojskom dalje. Iduće noći vide on ovakvu viziju: kako on stoji na nekom širokom polju, i vidi blizu sebe jednoga silnoga čoveka, kako sedi sa preturenom desnom nogom preko leve. Pred njima u polju stajahu dve vojske jedna prema drugoj, grčka i bugarska. Onaj silni čovek reče mu, da dobro pazi šta će se sad zbiti. Nikola gledaše i vide sledeće: dokle onaj silni čovek držaše desnu nogu preko leve, dotle grčka vojska pobeđivaše bugarsku vojsku, a kada on promeni stav i preturi levu nogu preko desne, tada navališe Bugari i strahovito isekoše Grke. Onda onaj silni čovek privede vojvodu bliže poklatoj vojsci grčkoj. Celo polje beše pokriveno leševima, i to sve leš do leša. Samo u sredini tih leševa beše jedno mesto prazno, koliko bi jedno telo ljudsko moglo zauzeti. Tada reče onaj čovek Nikoli: to mesto beše određeno za tvoje telo, no kako si ti prošle noći tri put pobedio đavolsko iskušenje, spasao si od smrti i telo svoje i dušu. To što vide Nikola u noćnoj viziji, vide on tačno tako i na javi u vreme borbe. Grčka vojska sva izgibe na bojnom polju, a Nikola se vrati domu živ, ali ne više u kasarnu nego u – manastir.

SOZERCANJE
Da sozercavam sabor (lik) praotaca, proroka i pravednika na nebesima i to:
1. kako oni pre Hrista ispuniše zakon Božji;
2. kako oni prorekoše Hrista Gospoda, bilo rečju, bilo slikom života svoga,
3. kako sada likuju u Carstvu Hristovom.

BESEDA
o pravednom Josifu
Josif muž pravedan… učini kako mu zapovjedi angel Gospodnji. (Mateja 1,19,24)
Treba se bojati Boga više nego ljudi, i treba slušati Boga više nego ljude. To je nauk života pravednoga Josifa, srodnika i zaštitnika Svete Deve Marije. On življaše na prekretu između zakona i blagodati, i beše veran zakonu, dok se ne javi blagodat; a kad se javi nova blagodat Božija, on posta veran blagodati. Poslušan slovu zakona on htede oterati Svetu Devu, kad ova zače u prečistom telu svome Spasitelja sveta,no kad mu angel Božiji javi, da je Marija začela od Duha svetoga, on se trže od svoje namere, i ne otera je nego učini kako mu zapovedi angel Gospodnji. On ne rasuđivaše ništa od sebe nego slušaše volju Božiju. Zato ga udostoji Gospod slave velike i na zemlji i na nebu. Tiho i tajno on posluži Bogu, a Bog ga proslavi javno. I ne samo da se on udostoji carstva Božijeg, nego i sinovi i kćeri. Koji bi otac želeo nešto više nego da mu sin bude apostol Hristov? A Josif imaše dva sina apostola. Tako Bog proslavlja one, koji se Njega boje i Njega slušaju.
O Gospode veliki, Bože pravednoga Josifa, pomozi i nama grešnima pravdu tvoju ljubiti i Tebe se jedinoga bojati, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
6. januara 2017.