NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

23. jun po julijanskom kalendaru

6. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta mučenica Agripina. Agripina sveta beše rođena i vaspitana u Rimu. Od samog detinjstva vežbala se da živi po jevanđelski, odgoneći od svoga srca smrad strasti i nalevajući srce svoje blagouhanjem devičke čistote, devstvenosti i celomudrenosti. Obručena beše Hristu Gospodu, i kao nevesta Hristova postrada u vreme cara Valerijana. Pretrpe bijenje štapovima, sve dok joj kosti skrušiše. Angel Božji javi joj se i ukrepi je. Pri novim mukama predade duh svoj Bogu. Njene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika preneše mošti njene na ostrvo Siciliju, i tamo ih česno sahraniše. Tu se docnije podiže crkva u ime svete Agripine. On njenih moštiju bivahu čudesa bezbrojna. Silom njenih moštiju čak i Agarjani behu vraćeni od grada, gde te mošti počivahu. Upokojila se i slavom uvenčala 275. godine.

2. Sveti mučenici Evstohije, Gaj i drugi s njima. Bi Evstohije žrec idolski u vreme cara Maksimijana, pa videći junaštvo hrišćanskih mučenika, odbaci neznaboštvo i krsti se. Krsti ga sam episkop antiohijski Evdoksije. Posle toga Evstohije postepeno prevede svoju rodbinu u hrišćanstvo. Njegov srodnik Gaj krsti se zajedno sa tri otroka: Provom, Lolijem i Urbanom. Svi ovi, i još drugi uz njih, behu izvedeni pred sud, mučeni i posečeni zbog vere u Hrista Gospoda u Listri. Duše njihove preseliše se u besmrtno Carstvo Hristovo.

3. Spomen ikone Presvete Bogorodice Vladimirske. Kada tatarski car Ahmet opkoli Moskvu, knez Jovan Vasiljevič pođe s vojskom da brani grad. Iako vojska ovoga kneza beše malobrojna i slabija od vojske tatarske, ipak ona izađe pobedonosna. Jer, naiđe odjednom neopisani strah na Tatare, te se smutiše i razbegoše. Ovaj neočekivani uspeh pripisivali su svi ikoni Presvete Bogorodice, pred kojom se narod moljaše za spas od Tatara. Zbog toga je u Rusiji i određen 23. juni za spomen ovoga čuda.

4. Povest o pokajanju Teofila. Ovaj iz zavisti prema episkopu predade dušu đavolu i odreče se napismeno Hrista i Bogorodice. No potom Teofil se gorko pokaja, isplaka oproštenje od Svete Prečiste posle četrdesetodnevnog posta i suznih molitava, primi natrag napisanu hartiju, koju beše đavolu dao, i javno ispovedi svoj greh u crkvi pred episkopom i narodom. I kada mu episkop izreče oproštaj i pričesti ga, Teofilu se zasja lice kao sunce. Evo primera kako milostivi Bog ne samo prašta grehe pravim pokajnicima, nego ih i u svetitelje uvršćuje.


Agripina, čistija od krina.
Obručnica Božijega Cina,
Svetlija joj duša od plamena,
A tvrđa joj vera od kamena.
Pod šibom se Gospodu moljaše.
U ranama psalme psalmovaše,
Svim praštaše, sve blagosiljaše,
Ko stub krvav na sudu stajaše.
Kad joj kosti behu sakrušene.
Angel siđe – rane zalečene!
No kad nove muke nalegoše,
Agripinu sile izdadoše,
Agripina duh Bogu predade,
Duša ode, a telo ostade.
Svete mošti svete Agripine
Odbrana su zemlje Sicilije.
Lekarstvo su nevoljnih i bolnih
A zaštita od hordi ubojnih.
Molitvama svete Agripine
Neka i nas mnoga beda mine.

RASUĐIVANJE
Nezlobivo trpljenje – to je trpljenje hrišćansko; a trpljenje c nemoćnom zlobom ne razlikuje se mnogo od osvete. Svetitelji naši veliki su u svakoj dobrodetelji jevanđelskoj, no o kako su veliki i veličanstveni u nezlobivom trpljenju! Valjda nam se oni čine u toj dobrodetelji najveći zato što smo mi u njoj najmanji. Kada oci pustinjski behu jednom okružili Jovana Kolova da čuju pouku, dobaci neki zavidljivac: „Tvoj sasud, Jovane, pun je otrova!“, na što nezlobivi Jovan odmah odvrati: „To si ti rekao videći samo spoljašnjost, a šta li bi tek rekao, kad bi video unutrašnjost?“ A kad su sv. Kiprijana, ep. kartagenskog, izveli na posečenje, on naredi da posle njegove smrti dadu dželatu njegovom za trud 25 zlatnika.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno isceljenje Zaharijino od nemila (Lk. 1, 64) i to:
1. kako Zaharija onemi zbog neverovanja angelu Božjem,
2. kako progovori čim ispuni zapovest angelsku (Lk. 1, 63),
3. kako će i od moje duše otpasti nemilo, čim počnem ispunjavati zapovesti Božje, i kako će duša moja biti puna slovesnosti i mudrosti po Bogu.

BESEDA
o tome kako ne treba zavideti grešnicima
Ne zavidi zlijem ljudima. (Priče Sol. 24, 1)
Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube. Guba je bolest tela, a zlo je bolest duše. Gubav može biti unutra zdrav, dok je spolja bolestan; zao pak može biti spolja zdrav, ali mu je unutrašnjost bolesna. srce mu je bolesno. Veću cenu ima drvo spolja bolesno no sa zdravom srčikom, negoli drvo spolja zdravo no sa trulom srčikom. Tako je i guba manje zlo od zla, tj. od greha. Jer pod zlom Premudri je mislio na greh.
Zavidi li lekar bolesniku? Ne zavidi. Ni pravednik ne zavidi grešniku. Ako ne znaš, da li si pravedan, ispitaj srce svoje: da li zavidiš grešniku? Ako zavidiš, onda nisi pravednik; ako li ne zavidiš – onda se raduj, pravedniče Božji. Bolesnik bolesniku može zavideti; bolesnik zdravom može zavideti; ali zdrav bolesnome ne zavidi. Ni pravedan grešnom ne zavidi. Lekar poznaje smrtonosnu bolest kod svog bolesnika, i znajući, sažaljeva ga – a ne zavidi mu. I pravednik poznaje bolest greha, jezovitu i smrtonosnu, pa ne zavidi grešniku no sažaljeva ga.
O Gospode dobri i sažaljivi, iskoreni zavist iz srca naših i ukoreni ljubav. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
6. jula