NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

23. decembar po julijanskom kalendaru

5. januara 2017.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Svetih deset mučenika na Kritu. Postradaše za Hrista Gospoda u vreme gonjenja Dekijeva 250. godine. Njihova su imena: Teodul, Saturnin, Evpor, Gelasije, Evnikijan, Zotik, Pompije, Avgatopus, Vasilid i Evarest. Svi behu ugledni i česni građani, najbolji među najboljim. Kada ih izvedoše na gubilište, oni behu radosni veoma, i prepirahu se, ko će od njih prvi biti posečen, jer svaki željaše prvi poći ka Hristu ljubljenom. Potom se pomoliše: „Prosti, Gospode, slugama Tvojim, i primi izlivenu krv našu za nas, za srodnike naše i prijatelje i za sve otečestvo, da se svi oslobode od tame neznanja i Tebe poznadu, istinitu svetlost, o Care večni!“ Posečeni behu i u carstvo slave pređoše, da se raduju večno.

2. Sveti Nifont Čudotvorac. Rođen u Paflagoniji, vaspitan u Carigradu na dvoru nekog vojvode. Zapavši u rđavo društvo, mladi Nifont se pokvari i predade mnogim gresima i porocima. Zbog greha ne mogaše se ni Bogu moliti. Milošću Svete Bogorodice vraćen na put pravde, i zamonašen. Imao bezbrojna viđenja nebeskog sveta. Četiri godine vodio tešku borbu s demonom, koji mu je neprestano šaptao: „Nema Boga! Nema Boga!“ No kada mu se javi sam Gospod Isus kao živ na ikoni, Nifont zadobi silu veliku nad zlim dusima, i oslobodi se teških iskušenja. Toliko je prozorljiv bio, da je viđao angele i demone oko ljudi isto kao i ljude, i poznavao ljudske pomisli. S angelima je razgovarao često, a s demonima se prepirao. Sazidao crkvu Presvetoj Bogorodici u Carigradu, prikupio monahe i spasavao mnoge. Arhiepiskop aleksandrijski Aleksandar po otkrivenju s neba posveti ga za episkopa grada Konstancije na Kipru. Beše u to vreme sveti Nifont već star, i upravljavši dobro crkvom Božjom neko nedugo vreme, preseli se u večno Carstvo Hristovo. Pred smrt ga poseti sveti Atanasije Veliki, arhiđakon crkve aleksandrijske, i vide mu po smrti lice prosvetljeno kao sunce.

3. Prepodobni Naum Čudotvorac Ohridski. Učenik svetih Kirila i Metodija i jedan od Petočislenika, koji su najrevnosnije sarađivali onim apostolima slovenskim. Sveti Naum putovao je u Rim, gde se proslavio čudotvornom moći kao i velikom učenošću. Beše znalac mnogih jezika. Pri povratku iz Rima oni se nastaniše, pomoću cara Borisa Mihaila, na obalama Ohridskog jezera. Dok je sveti Kliment delovao kao episkop u Ohridu, dotle je sveti Naum osnovao na južnoj obali jezera manastir, koji i dan-danas krasi tu obalu, – kao što ime sveti Naum krasi istoriju slovenskog Hrišćanstva – i koji je kroz vekove i vekove bio izvor čudotvorne sile i utočište bolnim i nevoljnim. Oko svetog Nauma sabralo se beše mnoštvo monaha odasvud sa Balkana. Sveti Naum je bio mudar učitelj, jedinstven rukovođ monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. Neumorni trudbenik sveti Naum se osobito trudio na prevođenju Svetoga Pisma, i ostalih crkvenih knjiga, sa grčkog jezika na slovenski. Činio je čudesa i za života i po smrti. Njegove čudotvorne mošti i dan-danas zadivljuju mnogobrojnim čudesima, naročito isceljenjima od teških bolesti, ponaosob ludila. Upokojio se u prvoj polovini X veka i preselio u radost Hrista ljubljenoga (v. 20. jun).


Naum prepodobni, apostol Slovena,
Hristovom svetlošću obasjan svecelo,
Duhom nekolebljiv kao tvrda stena,
Duhu blagodatnom on pokori telo.
Postom i molitvom i bdenijem noćnim
On očisti dušu od opakih strasti,
Upodobi sebe angelima moćnim.
I Bog mu darova od božanske vlasti:
Pokori mu Gospod sve sile prirode
I demone zlobe, i tamne prelesti,
On za Hrista dobi ljude i narode
Rečju i čudesnim lečenjem bolesti.
Umro i neumro, građanin nebesa,
Sveti Naum i sad na svet ovaj gleda,
I telom i duhom on tvori čudesa,
Narodima i sad Hrista propoveda.
O Naume sveti, ponose Balkana.
Ugodniče Božji, angelima druže,
Velika ti sila od Boga je dana,
O pomozi svima, da Gospodu služe.

RASUĐIVANJE
Živeći još u telu, svetitelji su imali velika otkrovenja od Boga i vizije nebeskih i paklenih sila. Sva ta njihova otkrovenja i vizije potvrđuju veru pravoslavnu u svima učenjima njenim. Svetitelji su radost, radost velika vernima. Sveti Nifont video je živu Bogorodicu, i živoga Gospoda Hrista u slavi; viđao je ishod duša ljudskih iz tela, i angele hranitelje pojedinih ljudi! Na javi se razgovarao c angelima i prepirao c demonima. Crkva uči da iskreno pokajanje grešnika ma i u poslednjem času, spasava dušu pokajnika. Sveti Nifont je video dušu jednog takvog grešnika, pokajanog u poslednjem času, video je kako je angeli odbraniše od nasrtljivih demona i uznesoše u Raj. Crkva uči da je samoubistvo greh smrtni. Sveti Nifont je video dušu jednog samoubice kako je đavoli vuku u Ad. Anđeo hranitelj te duše iđaše i gorko plakaše. A ta duša beše nekoga sluge, koji izvrši samoubistvo zato što mu gospodar beše nemilostiv, a on ne hte otrpeti do kraja, da bi spasen bio.

SOZERCANJE
Da sozercavam Božju nagradu pokajanom Davidu i to:
1. kako Bog proslavi pokajanog Davida i dade mu dar Duha Svog Svetog, da sastavi čudesni Psaltir,
2. kako Bog učini pokajanog Davida rodonačalnikom mnogih dobrih careva i vidovitih pravednika,
3. kako ga učini Bog rodonačalnikom po telu i samoga Gospoda Isusa Hrista.

BESEDA
o Danilu proroku
A kamen koji sruši idola posta gora velika i napuni svu zemlju. (Dan. 2, 35)
Stradanje, braćo, raslabljava karakter čoveka, raskoš pak raslabljava ga još više. Danila, čoveka Božjeg, ne može raslabiti ni stradanje ni raskoš. On osta isti u oba slučaja; i u oba slučaja on bi podjednako vesnik Boga živog i jedinog i vidoviti otkrivač Tajni Božjih. On življaše u raskoši carskoj, potom u jami lavovskoj. U oba ta slučaja on osta nepromenjen: u raskoši carskoj on pošćaše, a u lavovskoj jami ne bi gladan. Svoga vernog slugu nagradi Bog Svevišnji velikim, velikim darom proročanstva. Glavni predmet njegovih proricanja jeste Hristos Gospod. Hristos će doći i srušiti idolopoklonstvo po svoj zemlji. On će napuniti Sobom svu zemlju kao nikad niko od svih ljudi, obučenih u telo. On je taj kome će se dati vlast i slava i carstvo, da mu služe svi narodi i plemena i jezici. Veliki prorok Božji Danil prorekao je i vreme, tačno vreme, dolaska u svet Gospoda Isusa.
Kako se moramo mi hrišćani stideti ovoga Danila! Mi gledamo sva obećanja u Hristu ispunjena, pa ipak smo labavi u veri i hristoljublju. A Danilu ne beše sve otkriveno što nama krštenim, pa ipak on ne odstupi od Boga nijedanput.
Gospode Bože Danilov, ukrepi nas, pokaj nas i pomiluj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
5. januara 2017.