NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

22. novembar po julijanskom kalendaru

5. decembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. mučenica Kikilija (Cicilija). Rođena u Rimu od roditelja bogatih i znatnih. Imala je veliku veru u Hrista Gospoda i veliku revnost za veru. Zavetovavši Bogu doživotno devstvo, Kikilija sveta nošaše oštru vlasjanicu ispod dragocenih haljina, koje joj roditelji darivahu. A kada je roditelji prisiliše na brak, i to sa nekim neznabošcem, Valerijanom, ona prve noći usavetova mladoženju, da ide episkopu Urbanu i krsti se, pa po tom i sam da živi devstvenim životom. Primivši veru Hristovu Valerijan obrati u nju i brata svoga Tivurtija. Behu po tom uskoro oba ova brata zbog vere osuđeni na smrt. No njihova vernost ni pred samu smrt ne oslabi. Vođeni na gubilište ova divna braća uspeše da obrate u veru vođu straže, Maksima. Svi trojica zajedno postradaše za Hrista Gospoda. Sv. Kikilija sahrani njihova tela zajedno. Tada bi i Kikilija izvedena na sud, jer neumorno pridobijaše neznabošce za veru Hristovu. Samo jedno veče pridobila ih je na 400 duša. Kada je sudija upita, otkuda njoj tolika smelost, ona odgovori: „od čiste savesti i od vere nesumnjive.“ Posle ljutih muka bi osuđena na posečenje mačem. Dželat je tri puta udari mačem po vratu, no ne može je ubiti; samo je rani, i iz rane isticaše krv, koju verni sabirahu u marame, sunđere i sudove radi lečenja. Tri dana posle toga mučenica i devica Hristova predade duh svoj Gospodu svome, s kime se večno veseli. Postrada sv. Kikilija sa ostalima oko 230. god. Njene mošti počivaju u Crkvi njenoga imena u Rimu. U zapadnoj crkvi sv. Kikilija smatra se zaštitnicom crkvenog pojanja i muzike.

2. Sv. Kalist patrijarh Carigradski. Nazvat Ksantopulos po keliji Ksantopula na Atonskoj Gori, gde se on dugo podvizavao sa drugom svojim Ignjatijem. Sa ovim Ignjatijem napisao je sv. Kalist svoj sopstveni opit o bezmolvnom životu u 100 glava. Ovo delo zauzima vrlo vidno mesto u podvižničkoj književnosti. Kalist je bio pod velikim uticajem svoga učitelja sv. Grigorija Sinaita, čije je žitije on napisao. Kao patrijarh Carigradski sv. Kalist je jednom otišao u Srbiju, i na tom putovanju razboleo se i umro (kako mu je pred put i prorekao sv. Maksim Kapsokalivit u Sv. Gori).

3. Sv. muč. Menignos. Rodom od Helesponta. Bavio se belenjem platna, zbog čega je bio prozvat Beljom. U vreme cara Dekija on pocepa carsku naredbu o gonjenju hrišćana. Za to bi bačen u tamnicu, gde mu se javi sam Gospod i ohrabri ga govoreći: „ne boj se, ja sam s tobom.“ U tom času okovi se njegovi rastopiše kao vosak, tamnica se otvori sama od sebe, i on izađe. Ponovo uhvaćen, i suđen. Nečovečno mučen: odsekoše mu prste od ruku i od nogu, pa ga onda posekoše. Glava njegova noću se svetlila kao sveća.

4. Sv. pravedni Mihail vojnik. Bugarin po rođenju. Sa svojom družinom borio se u grčkoj vojsci protiv Agarjana i Etiopljana. Pokazivao čuda od neustrašivosti. Ubio strašnu zmiju i oslobodio devojku. Uskoro po tom preselio se u večni život ovaj pravedni muž. Živeo i umro u IX stoleću. Sahranjen najpre negde u Trakiji, a 1206. god. car Kalo-Jovan prenese mu mošti u Trnovo.

5. Sv. ap. Filimon, Arhip i Apfija (vidi 19. februar).


Cicilija verom silna,
verom bogata,
Od zvezda joj vera lepša,
skuplja od zlata.
Za Gospoda kao za krst
sebe prikova,
Mladost, radost, brak i počast,
Hristu žrtvova.
Ništ’ ne može demon ljuti
da joj ukrade;
Kad joj samo telo osta,
Hristu ga dade.
I svet sav bi ona dala
za ljubav Hristu,
I dva sveta s telom svojim
i dušu čistu.
Takav plamen vera pali,
plamen ljubavi.
Cicilija tim plamenom
sebe proslavi.

RASUĐIVANJE
Zalud sav trud oko učenja, bez truda oko čistote vere i života. Nebeski svet se ne otkriva učenome nego čistome. Kad je sveta Kikilija bila uvedena prve noći u bračnu odaju sa svojim mladoženjom Valerijanom, ona rekne mladoženji: „hoću da ti kažem jednu tajnu: ovde je angel Božji, čuvar moje devstvenosti, koga ti ne vidiš; on stoji ovde spreman da zaštiti mene, sluškinju svoju, od nasilja; ako me se samo dohvatiš, on će te ubiti“. Čuvši to Valerijan poče moliti Kikiliju, da mu pokaže angela, da ga i on vidi. Odgovori mu devica: „ti si čovek koji ne poznaješ istinoga Boga, i ne možeš videti angela Božjeg dok se ne očistiš od skverne svoga neverovanja“. Kada se Valerijan krsti, vide angela u velikoj svetlosti i krasoti neizrečenoj. Isto tako i Tivurtije, brat Valerijanov, kada se krsti i promeni život svoj od nečistote na čistotu, vide svete angele i razgovara s njima. Isto tako i Maksim, sastradalnik njihov, kada ona dva brata behu posečeni, zakle se kletvom velikom pred dželatima i narodom unaokolo govoreći: „vidim angele Božje, svetle kao sunce, kako uzimaju duše iz tela mučenika, kao krasne device iz bračnog čertoga, i kako ih sa velikom slavom uzvode na nebesa“. No to što on vide ne videše niti mogoše videti neverni i nečisti.

SOZERCANJE
Do sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako Bog nasadi rajski vrt u Edemu na istoku, i onde smesti čoveka;
2. kako Bog učini te u Raju nikoše drveta lepa za gledanje i dobra za jelo;
3. kako Bog izvede pred čoveka sve životinje, i čovek im nadede imena.

BESEDA
o tome šta čini jedinstvo vernih
Jedan Gospod, jedna vjera, jedno
krštenje, jedan Bog i otac sviju. (Ef. 4, 5-6)
Evo razloga krupnog, prekrupnog, i jasnog prejasnog, zbog čega mi hrišćani svi treba da držimo jedinstvo Duha u svezi mira, i da budemo jedno tijelo i jedan duh. Jer nam je jedan Gospod Isus Hristos, naš Sozdatelj, Iskupitelj i Vaskrsitelj. I nema dva prava Hrista, da bi bilo dvojstvo među nama. Jedna ista krv prolivena je s Krsta za sve nas, kao što su jedna ista usta molila se za sve nas u Getsimaniji. Jednu veru imamo u Trojicu Božansku, nerazdelnu i životvornu, Oca i Sina i Duha Svetoga, jedno suštastvo, tri ipostasi: u Oca nerođenog, u Sina rođenog, i Duha od Oca ishodnog. Jedno krštenje imamo u ime Oca i Sina i Duha Svetoga; krštenje trikratnim pogružavanjem u vodu, za smrt grehu i đavolu a za vaskrsenje i život Hristu Gospodu. Jedan Bog i Otac sviju – to je Otac Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg jedinorodnog, koji i nas kroz Hrista i zbog Hrista usinovljava i daje nam pravo govoriti Mu: Oče naš. Vidite li, braćo moja, kakve nas veze vezuju? Jačim vezama ni zvezde nisu vezane među sobom, ni voda za zemlju, ni oganj za vazduh. Vidite li, kako krupni prekrupni razlozi pozivaju nas na jedinstvo? Sve drugo što bi nas od leve strane nagovaralo na podvojenost, sitno je prema ovim razlozima kao zrno peska prema visokim planinama. Ne može đavo razoriti jedinstvo naše, ako mu mi ne pomognemo. Ne može nas đavo nikad pokoriti, ako mu se sami ne predamo.
O Gospode Isuse, slatki i blagi, kako si nas čvrsto vezao za večno dobro! Održi nas u toj vezi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
5. decembra