NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

22. jul po julijanskom kalendaru

4. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Marija Magdalina. Mironosica ravnoapostolna. Rodom iz mesta Magdale, ukraj jezera Genisaretskog, iz plemena Isaharova. Bila je mučena od sedam zlih duhova, od kojih ju oslobodi Gospod Isus i učini zdravom. Verna sledbenica i služiteljica Gospoda za vreme Njegovog zemnog života. Pod krstom na Golgoti stajala je i Magdalina, i gorko tugovala zajedno sa Presvetom Bogorodicom. Po smrti Gospoda ona je tri put posetila grob Njegov. A kada Gospod vaskrse, ona Ga je dva puta videla: jednom sama ona, a drugi put sa ostalim ženama Mironosicama. Putovala u Rim, izašla pred ćesara Tiberija, i predajući mu jajce crveno obojeno, pozdravila ga rečima: Hristos voskrese! U isto vreme optužila ćesaru Pilata za njegovu nepravednu osudu Gospoda Isusa. Njenu tužbu ćesar je primio, i Pilata premestio iz Jerusalima u Galiju, gde je ovaj nepravedni sudija u nemilosti carskoj i u teškoj bolesti skončao. Po tom vratila se iz Rima u Efes ka svetom Jovanu Bogoslovu, kome je pomagala u delu propovedanja Jevanđelja. Sa velikom ljubavlju prema vaskrslome Gospodu i sa velikom revnošću javljala je ona Jevanđelje svetu kao pravi Hristov apostol. Skončala mirno u Efesu, i sahranjena, po predanju, u onoj istoj pećini, u kojoj i sedam mladića, čudotvorno uspavanih na stotine godina, po tom oživelih, pa onda umrlih (v. 4. avgust). Mošti sv. Magdaline prenete su docnije u Carigrad. Blizu Getsimanskog vrta nalazi se divan ruski hram posvećen sv. Mariji Magdalini.

2. Svešt. muč. Foka. Prenos moštiju iz Ponta u Carigrad oko 404. god. Glavno je praznovanje ovoga svetitelja 22. septembra, gde se i nalazi opis njegovog života i stradanja. Još se u današnji dan spominje i jedno čudo ovoga svetitelja. Neki čovek, Pontin, beše uhvaćen od Arapa. Arapi ga okovaše, vezaše mu ruke na leđa i tako ostaviše da umre. Ležeći potrbuške na zemlji i ne mogući se maći zavapi Pontin: „sveti mučeniče Foko, pomiluj me i spasi me!“ Rekavši to on zaspi, i u snu vide svetitelja Foku, kako mu se približi, dohvati ga rukom i reče: „oprašta ti Gospod Isus Hristos!“ Kada se čovek probudi nađe se slobodan i razrešen od svih veza. Ustade, dakle, i ode domu svome i uze sv. Foku za svoju domaću slavu.

3. Prep. Kornilije Perejaslavski. U 15. godini zamonaši se od starca Pavla. Docnije se povukao u pustinju na molčanije. 30 godina proveo je u ćutanju, ne govoreći ni s kim ni reči, tako da su ga mnogi smatrali za nema. Postom sebe je tako isušio, da je ličio na kostur. Pred smrt primio shimu i upokojio se 22. jula 1693. godine.

4. Sv. muč. Markela. Na ostrvu Hiosu ova svetiteljka uživa ogromno poštovanje. U crkvi njenoj, dešavaju se posvegodišnje čudesa. No žitije njeno nepoznato je. Po predanju Markela je bila neobično pobožna devojka, koja rano ostane bez majke. Njen neznabožni i zverski otac hteo je da živi sa ćerkom kao sa ženom. Markela pobegne od oca. No ovaj, razjaren kao pravi zver, stigne je, pa je na komade iseče. Blizu hrama njenog nalazi se neko kamenje, koje ovda onda biva kao krvlju prožmano. To kamenje narod uzima, nosi u crkvu, moli se sv. Markeli, pa meće na bolesnike, koji od toga ozdravljaju.


U crnu se tugu zavi Magdalina
Zbog krvave smrti Božijega Sina.
Tuga je ljubavi najgorčija tuga,
Ona u svet nema utehe ni druga,
Suze joj uteha, a bol drug jedini,
Svet se u mrak zavi svetoj Magdalini.
Slabi stvor čovečji, svetlosti iskaše,
Marija po mraku bez nade pipaše.
Njegov grob joj svetlost – no, gle, i grob prazan!
– Ukrađen, mišljaše, nag i nepomazan!
Zaplaka se gorko, nikad kraja plaču,
U tom glas čoveka pokraj sebe začu:
– Ženo, zašto plačeš, reci: koga tražiš?
– Koga tražim, pitaš? Želiš da me blažiš!
Ako si ga uz’o, reci, gde ga metnu! –
Pogleda je Isus, plačevnu i setnu,
Pa je zovnu glasom sladosnim: Marija!
U srcu Marijnom svetlost se zasija
O poznati glase, slašću nenadmašni,
Životom i silom, glase, preizdašni!
Tim glasom je Gospod bolne isceljiv’o,
Tim glasom je istim mrtve vaskrsav’o.
Životvorni glase, o čudesni glase!
Marija se trže i obazre za se.
– Ravuni! povika… U tom sunce granu
Mariji – i svetu Novi Dan osvanu.

RASUĐIVANJE
Blaženi plačušči, rekao je Gospod. Blago onima koji plaču ištući carstvo Božje. Blago onima koji plaču stradajući za veru Hristovu. Blago onima koji plaču kajući se za grehe svoje. Pravo pokajanje ne može biti bez suza. Čime ćemo oprati grehe svoje ako ne suzama ili – krvlju (krvlju mučeničkom)? Velikom Makariju pošalju Nitrijski monasi molbu, da dođe on jedan k njima, da ne bi oni svi morali ići k njemu. Makarije posluša i dođe. Slegnu se oko njega svi monasi i zamole ga za reč poučnu. Zaplaka se Makarije i kroz plač reče: „bratije, neka oči vaše toče suze pre nego što odete tamo, gde će suze naše pržiti tela naša.“ Tada se rasplakaše i sva bratija.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno javljanje arhangela Isusu Navinu kada pođe da osvaja Jerihon (Isus. 5), i to:
1. kako se Vojvoda vojske nebeske javi Isusu s golim mačem u ruci;
2. kako mu reče, da izuje obuću svoju;
3. kako i mi u životnoj borbi ne treba da se uzdamo u noge svoje i u opremu svoju no u Onoga koji se bori za nas.

BESEDA
o neumitnoj pravdi Božjoj
Jer kad Bog ne poštedje angela
koji sagriješiše, nego ih metnu u
okove mraka paklenoga. (II Pet. 2, 4)
kako će poštedeti grešna čoveka? I prvoga svijeta ne poštedje nego samosnoga Noja, propovijednika pravde potop na svijet bezbožnički; i gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi – kako, dakle, da poštedi tebe, grešni čoveče? Zar si mu ti miliji i dragoceniji od miliona angela, i od tolikih naroda, potopljenih potopom, i od mnogoljudnih gradova? Pa kad angele nizvrgnu u mrak pakleni, i narode potopi potopom, i gradove ognjem sažeže – čemu se ti nadaš grešeći, neprestano grešeći i od greha neodstupajući? U milost Božju, veliš? No zar je Bog milostiviji sada nego što je bio onda? Zar se Bog menja kao čovek? Ne nadaj se bez mere, nego prema meri tvoga truda oko popravke života neka bude i nada Tvoja. Vaistinu velika je milost Božja, duga je trpljivost Božja, bezgranična ljubav Božja. Gle, Bog Tebe više miluje i ljubi nego ti sam sebe; i većma ti On želi spasenja nego ti sam sebi – no ko se do kraja ruga milosti Božjoj; ko se do kraja ismeva nad strpljenjem Božjim; i ko se do kraja protivi ljubavi Božjoj, hoće li ga Bog silom uvesti u carstvo Svoje, i učiniti sugrađaninom angela i svetitelja?
O kako je strašan mrak pakleni, i zveka okova, i škrgut zuba? Tu stanuju oni koji se narugaše milosti Božjoji protiviše ljubavi Božjoj. Zar ćeš i ti tamo, zabludela dušo? Bog ne želi, da i ti odeš tamo; angeli tuguju, što si se uputila tamo; svetitelji se mole, da se povratiš; crkva prinosi žrtve za tebe, da se urazumiš. Ako sve to prezreš – o zar ćeš sve prezreti! – kakvu onda milost očekuješ od Boga?
O Gospode pravedni, pomozi nam da se blagovremeno trgnemo s puta ka mraku paklenome, urazumi nas i u dobru ukrepi pre nego što pošlješ angela, da nam dušu uzme Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
4. avgusta