NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

22. decembar po julijanskom kalendaru

4. januara 2017.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta velikomučenica Anastasija Uzorešitelnica i drugi s njom. Ova slavna junakinja vere Hristove rodi se u Rimu u domu senatorskom i bogatom, od oca paganina i majke hrišćanke. Od rane mladosti prilepi se ljubavlju ka Gospodu Isusu, rukovođena u nauci Hristovoj nekim blagočestivim učiteljem Hrisogonom. Primorana ocem Anastasija stupi u brak s nekim neznabožačkim vlastelinom Publijem. No, izgovarajući se na žensku bolest, ona nikako ne hte s njim stupiti u telesne veze. Zbog toga je muž gorko mučaše zatvorom i glađu. A još veće muke udari na nju, kada doznade, da ona tajno odlazi u tamnice hrišćanskim mučenicima, odnosi im ponude, služi im, pere im rane, dreši uze njihove. No Božjim Promislom bi oslobođena od opakog muža. Poslan bi Publije carem u Persiju, pa putujući morem, utonu. Tada sveta Anastasija poče slobodno služiti mučenim hrišćanima i svojim velikim nasledstvom tešiti siromahe deleći im milostinju. Jednom car Dioklecijan beše u gradu Akvileji, pa naredi, da mu dovedu ispovednika Hristova Hrisogona. Ovoga praćaše na putu sveta Anastasija. Hrisogonu svetom bi odsečena glava po carevoj zapovesti. Tada postradaše i tri sestre, Agapija, Hionija i Irina (v. 16. april): prve dve bačene u oganj, a treća strelom prostreljena. Njihova tela uze sveta Anastasija, zavi u belo platno i mnogim aromatima obloživ, česno sahrani. Potom Anastasija ode u Makedoniju, gde pomagaše stradalnicima Hristovim. Tu bi raspoznata kao hrišćanka, zbog čega bi uhvaćena i vođena na saslušanja i istjazanja kod raznih sudija. Želeći umreti za Hrista ljubljenoga, Anastasija neprestano vapijaše u srcu k Njemu. Nekakav načalnik žrečeva Ulpijan htede se pohotljivo kosnuti tela svete Anastasije, no oslepe najednom i izdahnu. Osuđena na smrt glađu sveta Anastasija preleža u tamnici trideset dana bez hrane, hraneći se jedino suzama i molitvom. Potom stavljena u lađu sa još nekoliko hrišćana da bude potopljena, no Bog je i od te smrti sačuva. Najzad bi nad ognjem privezana nogama i rukama za četiri koca, te predade Bogu dušu svoju svetu. Postrada i preseli se u Carstvo Hristovo 304. godine.

2. Sveta mučenica Teodotija s tri deteta. Ostavši mladom udovom s tri čeda svoja, Teodotija se sva predade službi Bogu i vaspitanju dece svoje, u veri blagočestivoj. Kod nje stanovaše sveta Anastasija, kada beše u Makedoniji, i zajedno s njom obilažaše uznike Hristove po tamnicama. Izvedena na sud Teodotija derznoveno ispoveda Hrista Gospoda. Tada bi poslana antipatu vitinijskom Nikitiju. Kad se jedan bestidni neznabožac htede dotaći tela njenog, ugleda najedanput angela Božjeg kraj nje, i bi udaren od angela. Na smrt osuđena i u zažarenu peć bačena zajedno sa troje dece svoje sveta Teodotija česno skonča život svoj i pređe u Carstvo slave večne.


Bogu služi sveta deva
Anastasija,
Verom, nadom i delima,
Bogom se sija.
Muža, slavu i bogatstvo
deva ostavlja,
I sužnjima rado služi.
Boga proslavlja.
Uze dreši, rane mije.
mučenicima;
Uze dreši, dare daje.
a ne uzima:
Ni od ljudi ni od zemlje
platu ne traži,
Hristom Bogom dušu svoju
i srce blaži.
Prođe muka, osta slava
Anastasije.
C angelima sad na nebu
ona likuje.

RASUĐIVANJE
Milostivi Bog često šalje utehu ugodnicima i ugodnicama Svojim na zemlji preko svetitelja Svojih iz onoga sveta. Pre svete Anastasije postrada za Hrista sveta Teodotija. Potom Anastasija bi vrgnuta u tesnu i mračnu tamnicu da u njoj, po sudu mučitelja, od gladi skonča. Za vreme od 30 dana tamnovanja njenog svake joj se noći javljaše sveta Teodotija iz onoga sveta i krepljaše je u njenom stradanju. Pošto je Anastasija dovoljno pitala i dovoljno čula od Teodotije, upita ona ovu jedne noći, kako to ona njoj da dođe posle smrti. Teodotija joj odgovori, da je dušama mučeničkim data od Boga ta naročita blagodat, da po rastanku c ovim svetom mogu dolaziti kome hoće radi davanja pouke i utehe. Kada se navrši 30 dana izvede mučitelj Anastasiju iz tamnice i začudi se videći je živu. Pa onda je osudi, sa još nekoliko drugih, na potopljenje u more. Vojnici metnuše hrišćane u jednu malu lađicu, a oni se vožahu u drugoj. Pa kada se izvezoše na dubinu, oni provrteše onu lađicu, da bi voda ušla i potopila osuđene. Tada se desi jedna čudesna pojava. Naime: javi se sveta Teodotija na vodi i upravi lađicu ka obali. I tako se svi na smrt osuđeni spasoše c Anastasijom. Videvši ovo čudo Božje, 120 neznabožaca odmah poverovaše u Hrista i krstiše se.

SOZERCANJE
Da sozercavam stradanja Davidova zbog greha i to:
1. kako nasta beda u domu Davidovu; jedan sin usta protiv drugog, i brat protiv sestre,
2. kako Avesalom povede rat protiv oca svoga Davida,
3. kako ceo narod snađe beda zbog greha carevoga.

BESEDA
o Jovu trpeljivom
Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje. (Jov. 1, 21)
Neka se ne boji ničega pravednik, braćo, sve će dobro s njim biti. Celo Sveto Pismo pokazuje nam, da Bog ne ostavlja pravednika do kraja. Primer Jova pokazuje nam to jasno kao sunce. Imaše Jov sedam sinova i tri kćeri, imaše bogatstvo i poštovanje među ljudima, i prijatelje. I sve to on izgubi za jedan dan. On ne zaropta na Boga nego pade na zemlju i pokloni se, i reče: go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se vratiti onamo. Tada izgubi Jov i zdravlje, poslednje što imade, a celo mu telo, od temena do peta, pokriše rane i gnoj. I seđaše Jov na pepelu i uzdizaše hvalu Bogu. A žena ga nagovaraše, da se odrekne Boga svoga. Reče joj Jov pravedni: kad smo dobro primali od Boga, zar zlo da ne primimo?
Prijatelji ga ukorevahu, da je grešan i gorđahu se svojom pameću i pravednošću pred njim, no Jov se smerno moljaše Bogu, i trpeljivo podnošaše rane svoje i nesreću svoju. I danas biva kao i onda, da kad nas snađe neka beda, susedi naši prave se pametniji i pravedniji od nas. No Bog Svemudri pusti sve ove bede na Jova da kuša ne samo Jova, slugu Svoga, nego i srodnike i prijatelje njegove. Pa kad se svak pokaza kakav je, kad svak položi ispit pred Bogom, tada Bog svesilnom desnicom Svojom povrati Jovu i zdravlje i dvojinom onoliko bogatstva koliko mu beše uzeo, i dade mu opet sedam sinova i tri kćeri.
Ko ima jaku veru, braćo, taj ima i jasan vid duhovni, da može videti prst Božji i u svom blagovanju i u svom stradanju. Ko ima jaku veru, ima i veliku trpeljivost u stradanju. Kad mu Bog daje, on blagodari, kad mu Bog uzima, on blagosilja: da je blagosloveno ime Gospodnje.
Gospode Bože Jova mnogostradalnoga i trpeljivoga, nauči i nas blagosiljati ime Tvoje u stradanju našem. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
4. januara 2017.