NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

21. jun po julijanskom kalendaru

4. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenik Julijan Tarsanin. Blagorodnog, senatorskog porekla; živeo u Tarsu Kilikijskom, postradao u vreme Dioklecijanovo. Iako mu beše tek osamnaest godina od rođenja kada bi podvrgnut istjazavanju za veru, sveti Julijan beše već dovoljno vaspitan i utvrđen u hrišćanskom blagočešću. Celu godinu vodao ga je namesnik carski za sobom iz grada u grad, sve mučeći ga i sve nagovarajući, da se odrekne Hrista. Majka Julijanova sledovaše izdaleka svome sinu. Kada je namesnik uhvati i posla da usavetuje svoga sina, da se odrekne Hrista, ona tri dana govoraše u tamnici svome sinu suprotne savete, učeći ga i hrabreći da ne klone duhom, no da s blagodarnošću Bogu i smelošću ide na smrt. Mučitelji zašiju tada Julijana u vreću s peskom i sa skorpijama i zmijama, pa bace u more, a i majka Julijanova umre na mukama. Mošti njegove izbace talasi na obalu, i verni prenesu ih u Aleksandriju i česno sahrane 290. godine. Docnije te mošti budu prenete u Antiohiju. Sam sveti Jovan Zlatoust docnije držao je pohvalnu reč svetom mučeniku Julijanu. „Iz usta mučenika“, rekao je Zlatoust, „ishodio je sveti glas, i zajedno s glasom izlivala se svetlost jasnija od sunčanih zraka“. I još: „Uzmi koga bilo, sumašedšeg i besnog, i privedi ovome svetome grobu, gde su mošti mučenikove, i videćeš, kako će on (demon) nepremeno iskočiti i pobeći kao od palećeg žara“. Iz ovih reči jasno je, kako su se mnogobrojna čudesa morala dešavati na grobu svetog Julijana.

2. Prepodobni Julije i Julijan. Rođena braća iz grčke oblasti Mirmidonije. Odmalena vaspitani u hrišćanstvu, sa zavetom da će živeti uvek u devstvu i služiti crkvi. Julije beše prezviter a Julijan đakon. Od cara Teodosija Mlađeg izdejstvuju gramatu, da mogu po celom carstvu rušiti kumire i zidati crkve hrišćanske. Kao dva apostola ova dva brata obraćahu nehrišćane u hrišćane po Istoku i Zapadu, i zidahu crkve. Sazidaše stotinu crkava za života svoga. Upokojili se mirno u Gospodu blizu Mediolana. Žitelji Mediolana prizivaju svetog Julija u pomoć protiv vukova.

3. Sveti mučenik Arčil II, car gruzinjski. Beše sin cara Stefana a unuk velikog cara gruzinskog Vahtanga. Veliki hrišćanin i zaštitnik Hrišćanstva car Arčil bi mučen od muslimana i posečen za Hrista 20. marta 744. godine. A njemu beše osamdeset godina kada postrada za Gospoda i preseli se u blaženu večnost.

4. Sveti mučenik Luarsab II, knjaz kartalinski u Gruziji. I otac mu, Georgije X, postrada zbog vere i bi otrovan od persijskog šaha. Luarsab pak bi bačen u neku tamnicu, blizu Širasa, u kojoj protamnova sedam godina. Tada, po naredbi šaha Abasa I, bi obešen u tamnici sa dvojicom slugu, 21. juna 1622. godine. Na njegovom grobu viđena beše svetlost nebeska.


Kad Julije i brat mu Julijan
Sagradiše Bogu Svevišnjemu
Devedest i devetu crkvu,
Tad Julijan grobnicu sagradi
Za svog brata sveštenog Julija,
Pa kad bratu grobnicu pokaza,
Julije mu krotko govoraše:
– Pripremaj se, moj brate rođeni,
Grob je ovaj za tebe sagrađen,
Pripremaj se da pred Boga pođeš,
Pre tvog brata, grešnoga Julija.
A Juliju Bog je odredio
Sagraditi još i stotu crkvu
Na ostrvu nekom usamljenom.
Kako reče preslavni Julije,
Kako reče, onako se cteče,
Pre starijeg mlađi brat se smiri,
A stariji sto crkvi namiri,
Pa kad stotu na ostrvu sazda,
Tad se i on u večnost preseli.

RASUĐIVANJE
Kad čovek počne da se vežba u ćutanju, ćutanje mu izgleda niže od govora; no kada se izvežba u ćutanju, onda zna da je govor niži od ćutanja. Rekao monah sv. Sisoju: „Ja bih hteo da sačuvam srce moje, ali ne mogu“, na što mu starac odgovori: „Kako možemo mi sačuvati srce, kad kapija srca našeg – jezik – stoji otvorena?“
Upitali jedanput Harileusa, sinovca Likurgova, zašto je stric njegov izdao tako malo zakona. On odgovori: „Jer ne treba mnogo zakona onima koji mnogo ne govore.“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno isceljenje slepog Vartimeja (Mk 10, 46) i
to:
1. kako Vartimej c verom vapije ka Gospodu za isceljenje, i kako ga Gospod isceljuje,
2. kako i ja sedim slep dušom kraj puta, kojim Gospod prolazi, i ako vapijem k Njemu, isceliće me.

BESEDA
o sejanju i žetvi
Ko sije bezakonje, žnjeće muku. (Priče Sol 22, 8)
Ako činiš bezakonje, može te muka i obići onoga dana, kada činiš bezakonje, no ona je čula glas bezakonja, i doći će neizostavno u svoj dan.
Poneko sejanje je slatko, i poneka je žetva gorka. Poneko sejanje liči na život, no plod i žetva su mu smrt.
Pazi i nauči se iz Svetoga Pisma:
Eva poseja bezakonje kroz neposlušnost, i snađe je muka porođajna.
Kain poseja bezakonje kroz bratoubistvo, i snađe ga muka besanog lutanja po zemlji.
Sodom i Gomor posejaše bezakonje, i požnješe muku grozne smrti.
Sinovi Ilije prvosveštenika posejaše bezakonje, jer činjahu skvernu pokraj Kovčega Zaveta, i požnješe muku, jer gorko izgubiše život u boju.
Seti se Saula, njegovog bezakonja i njegove muke. Pa se seti Ahava i Jezavelje. Pa se seti Iroda i Jude. Pa se seti dana današnjega, i dana jučerašnjega, i dana prekjučerašnjega, i svakoga prošlog dana, i oslušni reči svakoga dana: ko sije bezakonje, žnjeće muku! Ima li sela na svetu, kome ova nauka nije pred oči postavljena? Ima li krova, koji pod sobom ne skriva takvu nauku? Ima li i jednog živog čoveka, koji se nije osvedočio u ovu nauku na živim primerima oko sebe?
O Gospode Premudri, kad ne bismo znali volju Tvoju, manje bismo odgovarali. No kad si nam dao da je znamo, Premilostivi, dodaj nam sile da je i izvršujemo kroz sve dane života našeg: Tebi slava i hvala vavek. Amin

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
4. jula