NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

21. januar po julijanskom kalendaru

3. februara 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobni Maksim Ispovednik. Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom monah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice. Najveći branilac Pravoslavlja od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve. Naime: kao što je Evtihije tvrdio, da je u Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je u Hristu jedna volja. Maksim se opre tome tvrđenju i nađe se kao protivnik i cara i patrijarha. No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode. Njegovim nastojanjem održi se jedan sabor u Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita. Stradanje Maksimovo za Pravoslavlje ne da se opisati: istjazavan od kneževa, obmanjivan od prelata, pljuvan od mase narodne, tučen od vojnika, progonjen, zatvaran, dok najzad, sa odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gde tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, 666. godine.

2. Blaženi Maksim Grk. Rođen u Grčkoj, odakle bi dozvan na dvor ruskog cara Vasilija Jovanovića za carskog bibliotekara i prevodioca. Mnogo je radio, ali mnogo je i stradao za istinu. Proveo je dugo vremena u tamnici gde je napisao poznati kanon Svetome Duhu, koji se i sada upotrebljava u crkvi. Upokojio se u Gospodu 1556. godine.

3. Sveti mučenik Neofit. Rodom iz Nikeje. Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz kamena, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz jedne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista. Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga istog, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.

4. Sveta mučenica Agnija. Trinaestogodišnja devojčica, za veru u Hrista bačena u oganj, pa mačem posečena. Projavila veliku čudotvornu moć za života i po smrti. Postradala u vreme Dioklecijana, 305. godine.


Pučina prostranstva pukla na sve strane:
Zemlja kao stablo gradine zvezdane,
Al’ ko crno stablo sa zlaćanim plodom –
Tako crna zemlja sa zvezdanim svodom.
Nevidljive grane zemlja pruža ćutke,
Na granama zvezde – zlaćene jabuke.
O da divna ploda iz jevtina kala,
Što je milost Božja crnoj zemlji dala!
I čovek je zemlja, zemljanog je tela,
Na svodu mu zvezde – to su dobra dela,
Misli su mu duge, na kraj sveta jezde –
Nevidljive grane – vrhovi im zvezde!
Plod! Plod ište Gospod od stvorenih ljudi.
Po plodu jedino život ljudski sudi.
Kad smrt drvo strese, nek zlatne jabuke
Tvog života padnu u Božije ruke’.
Tad ćeš moći reći: „Nisam zalud bio –
Radi krasne jave ružan san sam snio!“

RASUĐIVANJE
Hrišćanska vera jedina u svetu ima jedno opredeljeno i nikada promenljivo merilo vrednosti. Kako to ona meri i razvrstava vrednosti, o tome jasno govori sv. Zlatoust: „Predmeta“, veli on, „ima trojakog roda: jedni su dobro i ne mogu biti zlom, kao: celomudrenost, milostinja i tome slično; drugi su zlo i nikad ne mogu biti dobrom, kao razvrat, nečovečnost, surovost; treći bivaju čas ono, čas ovo, kako kad prema nastrojenju onih koji se njima koriste.“ I potom objašnjava ovaj božanstveni učitelj, kako i bogatstvo i bednost, i sloboda, i ropstvo, i vlast, i bolest, pa i sama smrt, spadaju u ove srednje predmete, koji sami po sebi nisu ni dobri ni zli, no bivaju ovo ili ono, prema raspoloženju ljudi i prema upotrebi koju ljudi od njih čine. Jer ako bi, npr. bogatstvo bilo dobrom a bednost zlom, onda bi svi bogati ljudi bili dobri a svi bedni zli; međutim, mi se posvednevno uveravamo, da kao što ima dobrih i zlih bogataša, tako ima dobrih i zlih siromaha. To se isto može primeniti i na zdrave i bolesne, slobodne i zarobljene, site i gladne, na one koji su u vlasti i na potčinjene. Čak i smrt nije zlo jer „mučenici su smrću postali srećniji od sviju“.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao grad na gori i to:
1. kao grad na gori višnjeg Siona, tj. iznad stvorenog sveta, u carstvu večnosti,
2. kao grad na gori ljudske istorije,
3. kao grad na gori moga sopstvenog života, tj. na vrhuncu mojih ideala, na zenitu mojih misli i čežnji.

BESEDA
o razumevanju kroz tvorenje
Ko hoće Njegovu (Božju) volju tvoriti
razumjeće je li ova nauka od Boga. (Jov. 7, 17)
Malo koristi dokazivati logikom ljudskom i rečima, da je nauka Hristova od Boga. Najbrži i najpouzdaniji način, da se dozna njena istinitost, jeste u tvorenju volje Božje onako kako ju je Hristos objavio i iskazao. Ko bude tvorio, taj će i poznati.
Ako plačeš radi Boga, poznaćeš kakva je uteha Bog. Ako bivaš milosrdan, poznaćeš milosrdnost Božju. Ako mir gradiš, poznaćeš kako ti priliči nazivanje sinom Božjim. Ako praštaš ljudima, poznaćeš kako Bog prašta tebi.
Nikada niko ne može saznati, da je nauka Hristova od Boga osim onoga ko tvori volju Božju, jer samo tvorenje volje Božje, izvršavanje zapovesti Božjih, to je ključ za otključavanje Raja, u kom se Bog vidi. To je ključ za razumevanje Svetoga Pisma i svih tajni Otkrovenja.
Sveti Vasilije piše: „Potrebna je čistota života, da bi se razpoznalo ono što je prikriveno u Svetom Pismu“.
Šta još hoće Gospod od nas kad nas uči, da kroz tvorenje volje Njegove dolazimo do poznanja božanstvenosti nauke Njegove? Prosto hoće to, da se mi delom uverimo u božanstvenost nauke Njegove. One želi da se mi na lakši način uverimo, nego na teži, ne samo slušajući nego i tvoreći, zato što ko se uveri na lakši način, lakše se i pokoleba i razuveri, a ko se uveri na teži način, teško se koleba i razuverava. Zato, braćo, potrudimo se da tvorimo volju Božju, da bismo poznali Boga, i spasli dušu svoju.
O Gospode svemudri, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga tvoriti volju Tvoju svetu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
3. februara 2016.