1. Sveti Zaharija, patrijarh jerusalimski. U vreme grčkog cara Iraklija udari persijski car Hozroe na Jerusalim 614. godine, opljačka grad, odnese Časni Krst u Persiju i povuče u ropstvo ogroman broj hrišćana, među ovima i patrijarha Zahariju. Jevreji mu pomagahu u činjenju zla hrišćanima. Između ostalih jevrejskih pakosti pominje se i ova: otkupe Jevreji od Hozroja devedeset hiljada hrišćana i kao svoje roblje sve pobiju. Ostao je četrnaest godina stari patrijarh u ropstvu. A od Časnoga Krsta projave se mnoga čudesa u Persiji, tako da su Persijanci govorili: „Hrišćanski Bog došao je u Persiju“. Docnije primora Iraklije cara persijskog da vrati Časni Krst s patrijarhom i preostalim robljem u Jerusalim. Sam car Iraklije unese Krst na svojim leđima u sveti grad. Ostale dane svoje provede sveti Zaharija u miru i preseli se ka Gospodu 631. godine. Na prestolu ga zameni patrijarh Modest, posle koga dođe sveti Sofronije (v. 11. mart).

2. Prepodobni Timotej. Pustinjak na mestu zvanom Simvoli na Olimpu azijskom. Izmalena stupi Timotej u manastir, zamonaši se, i sve do duboke starosti provede zemno vreme u postu, molitvi, bdenju i neprestanom trudu. Čist i celomudren ostao kroz ceo život. A čistim i celomudrenim Bog daje vlast nad duhovima zlobe, pa je dade i Timoteju. Svojim trudom oko duše svoje sveti Timotej uspe, da u sebi sazida divan dom Duha Svetoga. Ovaj sveti čovek upokojio se 795. godine.

3. Sveti Evstatije, arhiepiskop antiohijski. Veliki revnitelj i zaštitnik Pravoslavlja. Kao takav naročito se istakao na I Vas. saboru gde je učeno i razložito pobijao učenje Arijevo. Sa ostalim Svetim Ocima Evstatije ispovedaše pravilno da je Isus Hristos kao Sin Božji ravan Ocu i Duhu Svetom po božanskom suštastvu. Po smrti cara Konstantina arijevci opet nekako dobiju prevagu, te počnu ljuto goniti Pravoslavlje. Sv. Evstatije bude svrgnut sa svoga prestola i proteran najpre u Trakiju a potom u Makedoniju. Stradaše mnogo i dugo, dok najzad ne predade svetu dušu svoju Bogu, 345. godine.

4. Sveti Jovan III Sholastik, patrijarh carigradski. Kao advokat rukopoložen u čin sveštenika, potom postao patrijarh 565. godine. Pisao kanone koji su ušli u Nomokanon. U vreme njegovo uneta je u liturgiju božanstvena pesma: Iže heruvimi, a isto tako i Večeri Tvojeja Tajnija. Mirno skončao i predao dušu svoju Bogu 577. godine.

Spasonosno Krsno Drevo, krvlju obliveno,
Dugo beše ko u grobu tamom pokriveno!
Junak c tebe do tri dana u tmi stanovaše,
A ti trista godin dana pod zemljom ležaše.
Gospod usta kad praoce oslobodi ada,
I ti usta kad za crkvu sloboda zavlada.
Potom Gospod još na zemlji zadrža se malo,
I ti još si neko vreme vernima sijalo,
Dokle dobro ne pomože veru utvrditi,
Dokle svako ne nauči krstom se krstiti,
Dok kršteni ne poznaše silu krsta svešću –
Tim si i ti završio službu svoju c češću.
No tisuća još vremena da dođe i mine.
Slika tvoja, sila tvoja, neće da ugine.
Pred Časnim se Krstom verni Hristu Bogu mole,
Časnim Krstom leče muke, leče svake bole.

RASUĐIVANJE
Šta je to gatanje? To su tri vrste verovanja: verovanje u slepi slučaj, verovanje u stvari, i verovanje u svemoć duhova tame. Gatanjem se proriču slučajevi, razlikuju moći stvari i zaklinju duhovi tame. Nijedna vera nije tako odsudno osudila i odbacila gatanje kao vera hrišćanska. Nijedna vera, osim hrišćanske, nije slobodna i čista od gatanja. Ostale su vere više ili manje gatanja, i neke se sastoje jedino iz gatanja. Gatanje znači potčinjavanje čoveka nižim tvarima i bićima od čoveka. Otuda se gatanje može nazvati verom u mrak. Zato apostol Pavle i govori: a poganijeh i bapskijeh gatalica kloni se, a obučavaj se u pobožnosti (I Tim. 4, 7). Hrišćanstvo je vera svetlosti u dva smisla: prvo – što ono uzdiže čoveka nad slučajem, nad svim tvarima i nad duhovima tame; i drugo- što ono potčinjava čoveka samo vlasti živog, mudrog i svemoćnog Boga. Postoji svevideći Bog, zato ne postoji slepi slučaj. U duhovnom savezu s tim svevidećim i živim Bogom čovek može biti uzvišeniji od svih tvari i moćniji od svih duhova tame.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru s bogatim mladićem (Lk. 18, 18) i to:
1. kako bogataš iskaše saveta no ne beše pripravan na žrtvu,
2. kako mu Gospod ukaza na žrtvu, potrebnu za kupovinu života večnog,
3. kako bogataš ode razočaran, jer se ne mogaše rastati od bogatstva svoga.

BESEDA
o postu i molitvi
Ovaj se rod ničim ne može isterati
do molitvom i postom. (Mk. 9, 29)
Ovo je spasonosan propis najvećeg Lekara duša ljudskih. Ovo je lek oproban i dokazan. I drugog leka sumašestviju nema. A kakva je to bolest? To je prisustvo i gospodarstvo zlog duha u čoveku, opakog zlog duha, koji se trudi da konačno upropasti i telo i dušu čovekovu. Dečka, koga je Gospod oslobodio od zlog duha, bacao je ovaj opaki duh čas u vatru, čas u vodu, samo da ga pogubi.
Dokle god jedan čovek samo mudruje o Bogu, dotle je on nemoćan, potpuno nemoćan prema zlom duhu. Zli duh se podsmeva nemoćnom mudrovanju svetskom. No čim jedan čovek počne da posti i Bogu se moli, zli duh biva ispunjen strahom neopisanim. Miris molitve i posta on ne podnosi nikako. Blagouhani božanski miris guši ga i raslabljava do krajnje iznemoglosti. U čoveku koji samo mudruje o veri, demonu je prostrano mesto. No u čoveku koji počne iskreno se moliti Bogu i postiti, sa strpljenjem i nadom, demonu postaje tesno, pretesno, i on mora da beži iz takvog čoveka. Protiv nekih telesnih bolesti postoji samo jedan lek. A protiv najveće bolesti duševne, demonijaštva, postoje dva leka koji se moraju jednovremeno upotrebljavati. Post i molitva. Apostoli i svetitelji postili su i Bogu se molili. Zato su bili onako moćni protiv zlih duhova.
O Isuse blagi, Lekaru naš i Pomoćniče u svima bedama, ukrepi nas silom Duha Tvoga Svetoga, da se možemo držati spasonosnog propisa Tvoga o postu i molitvi, radi spasenja našega i naših bližnjih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.