NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

20. septembar po julijanskom kalendaru

3. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. vel. muč. Evstatije Plakida. Veliki vojskovođ rimski u vreme cara Tita i Trajana. Iako neznabožac Plakida (tako mu beše ime neznabožačko) beše čovek pravedan i milostiv, sličan kapetanu Korniliju, koga krsti apostol Petar (Dela Ap. 10). Hodeći jednom u lov, on pogna jednog jelena. Božjim Promislom javi se krst svetao među rogovima jelena, i dođe glas Gospodnji Plakidi, koji ovoga upućivaše, da ide svešteniku hrišćanskom i krsti se. Plakida se krsti sa svojom ženom i dva sina. Na krštenju on dobi ime Evstatije, njegova žena – Teopistija (Bogoverna), a njihovi sinovi – Agapije i Teopist. Po krštenju Evstatije ode na ono isto mesto, gde se preko jelena javilo otkrovenje, i kleknuvši zablagodari Bogu što ga je priveo istini. U tom mu se opet javi glas Gospodnji i predreče mu stradanje za ime Njegovo, i ukrepi ga. Tada Evstatije tajno napusti Rim sa svojom porodicom s namerom, da se povuče među prost narod, i da u nepoznatoj i skromnoj sredini posluži Bogu. Prispevši u Egipat odmah navališe na njega iskušenja. Neki zli varvarin ote mu ženu, a oba sina uhvatiše mu zverovi i odneše. No ubrzo taj varvarin pogibe, a decu mu spasoše čobani od zverova. Evstatije se nastani u nekom selu Egipatskom Vadisis i tu kao najamnik selski proživi 15 godina. Posle toga napadoše varvari na rimsko carstvo i car Trajan žaljaše, što mu nema hrabroga vojvode Plakide koji je gde god je ratovao pobedu odnosio. I posla car dva svoja oficira da po celom carstvu traže velikog vojvodu. Po božjem Promislu ti oficiri, negdašnji drugovi Evstatijevi dođu u ono selo Vadisis, nađu Evstatija i dovedu ga caru. Evstatije skupi vojsku i pobedi varvare. Na putu natrag za Rim Evstatije pronađe i svoju ženu i oba sina. Kada stiže u Rim, car Trajan beše umro i car Adrijan beše na prestolu. Kada Adrijan pozva vojvodu Evstatija da prinesu žrtve bogovima, Evstatije mu reče, da je on hrišćanin. Car ga baci na muke zajedno sa ženom i sinovima. No kako im zverovi ne naškodiše ništa, baciše ih u usijanog metalnog vola. Trećeg dana izvadiše njihova tela mrtva ali od ognja nepovređena. Tako ovaj slavni vojvoda dade i kesaru kesarevo i Bogu Božje, i preseli se u večno carstvo Hrista Boga našega.

2. Sv. Mihail knez i Teodor boljarin. Knez Černigovski Mihail ode u hordu tatarsku sa svojim boljarinom Teodorom po pozivu Bati-a cara. Pa kako ne hteše, po običaju tatarskom, proći kroz oganj i pokloniti se idolima pri ulasku k caru, biše posečeni 1244. god. Mošti njihove, svedoci njihove mučeničke smrti za Hrista Gospoda, počivaju u Arhangelskom hramu u Moskvi.

3. Prep. muč. Ilarion. Monah Svetogorski, dragovoljno postradao za veru Hristovu od Turaka u Carigradu 20. sept. 1804. g. Mošti njegove čudotvorne počivaju u crkvi sv. Preobraženja na ostrvu Protu.


Evstatije, čudo od vojvoda,
Život dade za živog Gospoda.
Vlast i slavu i počast carevu
Sve odbaci kao praznu plevu,
Rad Isusa, cara besmrtnoga,
Radi pravog života večnoga
Glas Isusov kad se njemu javi
Ispuni ga plamenom ljubavi
Prema Hristu Bogu preslavnome,
Preslavnome, čovekoljubnome.
Taj glas osta duboko u duši,
Ne može ga zemlja da uguši;
I krst sjajan što vojvoda vide,
Iz duše mu nikad ne izide,
Krst mu dade čudno bestrašije.
Krst ga spase od sile vražije,
Sa suprugom, vernom kao stenom,
I sa djecom junačkom i čednom,
Evstatije telo ognju dade,
A duh blažen Gospodu predade.
Evstatije, slavni mučeniče,
Nepobedni Isusov vojniče,
Crkvu Božju pomozi, utvrdi,
Da je demon zlobom ne nagrdi,
Nek se crkva k’o zvezda zablista
I proslavi svoje Sunce – Hrista.

RASUĐIVANJE
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome, koji život daje. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja. Evo dva slučaja prevelike nevolje, u kojima bi malodušni izvršili samoubistvo, a u kojima su se sveti Božji ljudi pokazali junaci. Sv. Evstatije jednoga dana nađe se u ovakvom položaju: na jednoj obali reke beše ostavio jednoga sina, dok je drugoga preneo na drugu obalu i vratio se da i onoga sina prenese. Došavši do sredine reke on pogleda na jednu obalu i vide, kako lav uhvati jednoga sina njegovog i odnese; pogleda na drugu obalu i vide, kako vuk zgrabi drugog njegovog sina i odnese. Malodušan bi se u takvom slučaju zagnjurio u vodu i učinio kraj svome životu. Evstatije, ispunjen tugom, ne izvrši samoubistvo nego s nadom na Boga prožive 15 godina kao najamnik. I dočeka ovaj strpljivi čovek da vidi opet svoja dva sina. Tako Bog nagradi veru njegovu i trpljenje. – Sv. Ilarion kao mladić bi primoran da se poturči. No savest ga poče ljuto mučiti, i on ne imaše nigde mira. Povrati se u veru hrišćansku, pokaluđeri se, predade telo svoje velikom postu i svakom teškom podvigu. No mir duševni ne povrati mu se. Malodušan i maloveran bi izvršio samoubistvo. No Ilarion izabra nesravnjeno bolji put. Ode u Carigrad sa svojim duhovnim ocem, Visarionom, i ne samo javno ispovedi veru Hristovu u sultanovom dvoru nego posavetova i Baš-agu, da ide u Rusiju i krsti se. Posle poruga i mučenja ovaj hrabri mladić bi posečen. I Bog ga proslavi i na nebu i na zemlji. Njegove svete mošti i do dana današnjega čudodejstvuju. A gde je slava samoubica? gde mošti njihove?

SOZERCANJE
Da sozercavam pravdu cara Josafata i nagradu Božju (II Dnev. 17), i to:
1. kako Josafat revnovaše za istinitoga Boga, i kako istrebi idole po zemlji svojoj:
2. kako mu Bog dade bogatstvo i slavu i mir, i pobedu nad neprijateljima.

BESEDA
o jednom Putu, Istini i Životu
Ja sam put i istina i život:
niko neće doći k Ocu do kroza me. (Jov. 14, 6)
Ove reči, braćo, nisu samo rečene. nego i krvlju zalivene, vaskrsenjem potvrđene, Duhom Svetim u srca vernih usađene, i crkvom kroz vekove i vekove dokazane i – dokazane. Od sviju blaga na svetu ljudi najviše vole život. I više vole ljudi život nego li i istinu, iako nema života bez istine. Vrhovno je blago, dakle, život, a istina je temelj života. Ko ljubi život, mora ljubiti i istinu. No gde je put ka istini? Ja sam put, veli Gospod. On ne veli: i ja sam put, da ne bi neko pomislio, kao da ima i neki drugi put ka istini izvan Gospoda Isusa. No On nije samo put nego i istina i život, da niko ne pomisli kao da ima i neka druga istina i neki drugi život izvan Gospoda Isusa. On se zato rodio kao čovek, da ljudima put pokaže; zato se i raspeo, da krvlju Svojom obeleži put. Niko neće doći k Ocu do kroza me. Ovo treba da razumeju oni koji se zavaravaju pomišlju, da mogu poznati Boga i zadobiti Carstvo Božje i mimo Gospoda Isusa Hrista. Tu lažnu nadu, tu očajnu samoobmanu, Gospod im je sasvim presekao gornjim rečima. I apostol, koji je te reči čuo i zapisao u Jevanđelju, iskazuje ih u poslanici svojoj još i ovako: koji se god odriče sina ni oca nema (I Jov. 2, 23).
O Gospode Isuse, blagosloveni i izvore blagoslova, vaistinu Ti si nam jedini put, jedino videlo, jedina istina, jedini život i životodavac. Tebe priznajemo pred ljudima i angelima kao jednog Boga i Spasa našega. Pomiluj nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
3. oktobra