NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

20. oktobar po julijanskom kalendaru

2. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. vel. muč. Artemije. Ovaj slavni svetitelj beše rodom Misirac i prvi vojvoda cara Konstantina Velikog. Kada se caru Konstantinu javi pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije vide taj krst, poverova u Hrista Gospoda i krsti se. Docnije, u vreme cara Konstancija posla ga ovaj car u Jeladu, da prenese mošti sv. Andreja iz Patrasa i sv. Luke iz Tive u Carigrad, što vojvoda Artemije s radošću izvrši. Po tom bi postavljen Artemije za avgustalija i namesnika carskog u Misiru, u kome zvanju on beše i za vreme Konstancija, sina Konstantinova, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika. Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to sv. Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: „zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: „tvoja je pogibao blizu“. Razjareni car posla ona dva česna sveštenika u izgnanstvo u Arabiju, gde uskoro skončaše, a vojvodi Artemiju skide čin vojnički i naredi da ga šibaju i trzaju. Svega ranjena i iskrvavljena baciše Artemija u tamnicu, gde mu se sam Gospod Hristos javi, isceli ga i uteši. Potom car naredi, te ga prostreše na jedan kamen a drugim teškim kamenom pritisnuše, tako da se telo sv. Artemija sve zdrobi i spljošti kao daska. Najzad mu glavu odsekoše, 362. god. A car Julijan ode na Persijance i pogibe sramno, kao što mu sv. Artemije i proreče.

2. Sv. pravedni Artemije. Rođen 1532. godine. Sin ruskih seljačkih roditelja, Kozme i Apolinarije, iz sela Verkola, okruga Dvinskog. Još od pete godine razlikovao se od druge dece neobičnom pobožnošću i krotošću. Kada mu beše 13 god. iđaše dečko sa ocem svojim kroz neku veliku šumu. Od silne bure i nepogode umre Artemije u šumi, i žalosni otac njegov ne mogući kopati grob pokri telo njegovo granjem i ode. Posle 28 godina čovek neki vide u toj šumi neobičnu svetlost, priđe toj svetlosti i nađe neraspadnuto i netljeno telo Artemijevo. Mnogi bolesnici biše isceljeni od bolesti čim se kosnuše tela sv. Artemija. Njegove sv. mošti počivaju u jednom manastiru blizu Pinege u guberniji Arhangelskoj.

3. Prep. Gerasim Novi. Iz Trikale u Peloponezu, od slavne familije Notaras. Rođen 1509. god. Podvizavao se na Atonu, potom u Palestini, gde je postio 40 dana. Potom se nastanio na ostrvu Kefaloniji, gde je osnovao i jedan ženski manastir. Molitvom nizvodio kišu, isceljivao bolesnike i prozirao u budućnost. Upokojio se u Gospodu 15. avgusta 1579. god. Čudotvorac za života i po smrti.

4. Prep. novomuč. Ignjatije. Iz Eski-Zagore u Bugarskoj, iz one slavne Zagore, koja je dala crkvi Božjoj mnogo svetih podvižnika i mučenika. Podvizavao se u Skitu sv. Jovana Preteče na Atonu. Dragovoljno predao se Turcima na mučenje za Hrista. Obešen u Carigradu 8. okt. 1814. god. Mošti mu čudotvorne. Glava mu se česno čuva u man. sv. Pantelejmona.


Vojevoda sveti Artemije
Veru svoju pred carem ne krije,
Nego hrabro svoju veru javlja.
Hrista Boga pred carem proslavlja.
Car odstupni Boga zaboravi.
I na muke svog vojvodu stavi.
Svetac Božji um Bogu posveti,
Ljute muke malo i oseti.
Veća muka grešniku mučeći
No pravednom muke podnoseći!
Car vojvodu slavnog obezglavi,
Gospod slugu Svojega proslavi:
U carstvo ga nebesno uznese,
Vlast mu dade da izgoni bese,
Svaku bolest i muku da leči,
Silom božjom, bez truda i reči.
Ko god Hrista ljubi i veruje.
Pomaže mu sveti Artemije.

RASUĐIVANJE
Divno rukovodi milosrdni Bog one koji se predadu Njegovoj svetoj volji i Njegovom staranju. Kao što voskar od meka voska pravi onakve sveće kakve on želi, tako i Bog premudri pravi od predanih slugu Svojih svetila besmrtna u carstvu nebeskom. Sv. Ignjatije novomučenik beše sav predan Bogu još kao dečak, i žuđaše da bude monah i da bude mučenik za veru. U vreme ustanka Karađorđeva prikupljahu Turci vojsku po Bugarskoj protiv Srba, pa dođoše i u kuću Đorđa, oca Ignjatijeva, da vide, ima li ko za vojsku. Videći Đorđa razvijena i snažna čoveka htedoše ga uzeti u vojsku. Ali im Đorđe odlučno reče: „ne mogu ja ići protiv jednovernih mi hrišćana“. Razjareni Turci odmah ga na mestu ubiše. Mladi Ignjatije sakri se u nekoj susednoj kući, po tom prebeže u Rumuniju; no želja za monaštvom odvede ga u Sv. Goru. Ali on htede još nešto više od monaštva, – htede mučeništva. Moleći se sa suzama jedne noći pred ikonom Presvete Bogorodice, da mu Ona ustroji put ka mučeništvu, on ču neki šum pred sobom, i vide kako se iz ikone one odvoji svetao venac i dođe na glavu njegovu. Uskoro po tom on je mučenički postradao od Turaka i primio venac večne slave.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno javljenje Gospoda apostolu Ananiji i Savlu (Dela Ap. 9), i to:
1. kako se javi Gospod Ananiji i uputi ga ka Savlu u ulicu Pravu;
2. kako Savle u tom istom času vide u viziji Ananiju, gde metnu ruke na nj da progleda.

BESEDA
o starim i novim pričama o čudesima božjim
Bože, ušima našim uslišasmo i oci
naši pripovjediše nam djelo koje si učinio
u njihovo vrijeme, u staro vrijeme. (Ps. 41, 1)
Tako car David govori od imena naroda svoga. I nabraja car nekolika velika dela Božja, koja Bog učini za narod Izrailjski. O svima tim delima Božjim i mi uslišasmo, braćo, iz Svetoga Pisma, – i o kolikim još i kakvim još, o kojima David ne znade, jer se dogodiše posle njega! Svrh onoga što David beše čuo ne čusmo li mi nesravnjivo čudesnija i veća dela Božjeg Promisla i Božjeg čovekoljublja? Sin Božji vaploti se od Prečiste Deve i požive kao čovek među ljudima, mudrost izli, čudesa učini, smrt umrtvi, đavola posrami, silu dade sledbenicima Svojim. To ne ču David, a mi čusmo, jer nam to javiše naši duhovni Oci: apostoli i jevanđelisti, mučenici i pravednici, i svi redom svetitelji od vremena onoga, vremena staroga, do dana današnjega. I ne samo javiše nam oni nego nam svaki dan Duh Božji javlja kroz Crkvu svetu, kroz blagodatne tajne, kroz čudesa bezbrojna i bezbrojna. Evo nam razloga za veliku radost, ali i za veliki strah. Jer nam je dato mnogo, pa će se mnogo od nas i tražiti. Dato nam je više bogatstva duhovnoga nego svima koji živeše pre Hrista: više mudrosti i znanja, više slave Božje i sile, i više, mnogo više primera Božje ljubavi prema čoveku i čovečje ljubavi prema Bogu. Upitajte se, o bogataši nad bogatašima, šta ste za sve ovo vi dali i šta dajete Bogu? Potrudite se, dakle, da se ne postidite na Sudu Božjem. Kao san izmiču se i izmaćiće se uskoro svi dani vaši na zemlji. I uskoro će glas trube angelske sazvati sve narode i sve ljude na Sud Božji Strašni. Potrudite se, da se ne postidite. Jer nećete se moći izgovoriti: nismo znali, ili nismo imali! Znate i imate više otkrovenja nego što su imali David i Solomon. I više će se od nas tražiti nego od njih.
O Sine Božji, veliki i čudni Gospode Bože i Spase naš, opominji nas svaki dan i svaki čas na krv Tvoju Svetu, prolivenu za nas. Da ne zaboravimo, Gospode, i da se večno ne osudimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
2. novembra