NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

20. maj po julijanskom kalendaru

2. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenik Talalej. Rodom od Livana, od oca Verukija i matere Romilije, osamnaestogodišnji mladić, krasan izgledom i uzrastom telesnim, kose crvenožute. Lekar po zanimanju. Postrada za Hrista u vreme carovanja Numerijanova. Kada hrabro ispovedi svoju veru u Hrista Gospoda pred sudijom mučiteljem, naredi ovaj dvojici dželata, Aleksandru i Asteriju, da mu svrdlom provrte kolena, provuku konop kroz probušene kosti i obese o jedno drvo. No dželatima, kao da nevidljiva sila Božja oduze vid, te mesto Talaleja oni provrteše jednu dasku i obesiše o drvo. Kada mučitelj ovo doznade, pomisli da su dželati to namerno učinili, pa naredi da ih šibaju. Tada Aleksandar i Asterije usred šibe povikaše: „Živ nam Gospod, od sada i mi postajemo hrišćani, verujemo u Hrista, i stradamo za Njega!“ Čuvši ovo, mučitelj naredi te ih mačem posekoše. Tada sam mučitelj uze svrdlo, da sam vrti kolena Talaleju, no ruke mu se uzeše, i on morade moliti Talaleja, da ga ovaj spase, što nezlobivi mučenik Hristov, pomoću molitve i učini. Potom bi bačen u vodu, no javi se živ pred mučitelja. (Jer u sebi moljaše Talalej Boga, da ne umre odmah, nego da mu se produže muke). Kada bi bačen pred zverove, zverovi mu lizahu noge i umiljavahu se oko njega. Najzad bi posečen mačem i preseli se u život večni 284. godine.

2. Sveti mučenik Askalon. Postradao u Antinoju, gradu misirskom, u vreme Dioklecijana. Bio šiban, strugan, svećama opaljivan, no ostao do kraja nepokoleban u veri. Kad se mučitelj Arijan prevozio lađom preko Nila, Askalon molitvom zaustavi lađu nasred reke, i nije joj dao maći se, dok Arijan nije napisao, da veruje u Hrista kao jedinoga i svemoćnoga Boga. No, pripisujući to čudo magijskoj veštini Askalonovoj, mučitelj zaboravi što je pisao i produži mučiti Božjeg čoveka i nadalje. Najzad Askalonu vežu kamen o vrat i bace ga u reku Nil. No, trećega dana, hrišćani nađu telo Askalonovo na obali zajedno sa kamenom o vratu (kako im je pred smrt sveti mučenik i prorekao) i česno ga sahrane 287. godine. S njim postrada i sveti mučenik Leonid. A mučitelj njihov, Arijan, pokaja se docnije, poverova u Hrista od sveg srca i javno počne iskazivati svoju veru pred neznabošcima. Tada neznabošci i njega ubiše, te se i Arijan, negdašnji mučitelj hrišćana, udostoji mučeničkog venca za Hrista.

3. Prepodobni Stefan Piperski. Ovaj svetitelj bi rođen u plemenu nikšićkom, u selu Župi, od siromašnih no blagočestivih roditelja, Radoja i Jaćime. Po predanju podvizavao se najpre u manastiru Morači, gde je i igumanom bio. Turci ga odatle proteraju, i on se nastani u Turmanu Rovačkom, na mestu koje se sad naziva Ćelište. Posle se preseli i nastani u Piperima, u jednoj ćeliji, gde je do smrti ostao u trudnom i bogougodnom podvigu. Upokojio se mirno u Gospodu 20. maja 1697. godine. Njegove mošti i sada tu počivaju i čudesima mnogim proslavljaju Hrista Boga i Božjeg ugodnika Stefana.


Na pozoru ljudi i angela,
U mukama i pri izdisaju
Talalej se Gospodu moljaše:
– O Gospode, Stvoritelju svjeta,
Tvoja milost, Tvoja i osvjeta!
Molim Ti se, život mi produži,
Da za Tebe još podnesem muka.
Vaistinu, malo sam podnio,
Da bi’ Carstvo Tvoje zaslužio.
Strašne tvoje muke na Golgoti,
Strašne muke za Tebe bezgrešna!
Još strašnije trebaju za grešna,
Da bi opro sebe kroz mučenje
I dostojno primio spasenje.
Što molio Talalej prekrasni,
Što molio Boga domolio,
Prošenje mu bijaše umilno,
Bog mu pusti muka izobilno,
Sve do kraja Talalej otrpe
Sve c radošću i c blagodarnošću,
Sve sa muke na muku hođaše,
Ko sa slavlja još na veće slavlje –
Tako svetac slavi Pravoslavlje!

RASUĐIVANJE
Kad čovek stekne hrišćansku savest, on se revnosno trudi da ispravi život svoj i da ugodi Bogu. Sve ostalo postaje za nj malo važno. Primera takvih ljudi imamo mi, ne samo među velikim podvižnicima i duhovnicima, nego i među samim silnim carevima. Takav primer pruža nam car Teodosije Veliki, koji je za neko vreme bio pao u jeres, pa se posle pokajao. Nad njegovim mrtvim telom govorio je sv. Amvrosije, njegov raniji obličitelj: „Voleo sam ja ovoga muža, koji skinuvši sa sebe carske znake, javno je u crkvi oplakivao svoj greh i sa uzdasima i suzama prosio oproštaj. Čega se prostaci stide toga se nije ustideo imperator. Po dobitku slavne pobede (nad neprijateljima carstva), on se rešio ne prilaziti k Svetom Pričešću, do povratka njegovih sinova, samo zato što su u borbi neprijatelji njegovi bili pobijeni.“

SOZERCANJE
Da sozercavm Boga Duha Svetoga kao nadahnitelja krotošću i blagošću i to:
1. kako je On nadahnjavao krotošću i blagošću podvižnike i isposnike kroz sve vekove,
2. kako je On nadahnjavao, i danas nadahnjava, krotošću i blagošću sve istinski pokajane duše.

BESEDA
o duhu ovoga sveta i Duhu od Boga
I mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga. (I Kor. 2, 12)
Duh ovoga sveta je, braćo, duh gordosti i surovosti, a Duh Božji je Duh krotosti i blagosti. Apostol Božji tvrdi, da sledbenici Hristovi ne primiše duha ovoga sveta, nego Duha koji je iz Boga, tj. koji iz Boga Oca ishodi kao blagouhani miris iz cveta, te se kao dobar miris razleva po duši čovečjoj, čineći ovu krepkom, svetlom, spokojnom, blagodarnom i umilnom.
Ljudi su po prirodi krotki i blagi. Sv. Tertulijan piše: „Duša čovečja je po prirodi hrišćanka.“ Ali duhom ovoga sveta ona je razdražena i razbešnjena. Duh ovoga sveta napravio je od ovaca vukove, dok Duh koji je iz Boga pravi od vukova ovce.
Još apostol dodaje, da smo primili Duha Božjeg zato da znamo što nam je darovano od Boga. Da poznamo, dakle, šta je od Boga u nama a šta nije od Boga, i da osetimo slast od onoga što je od Boga i gorčinu od onoga što nije od Boga, nego od duha ovoga sveta. Dok je čovek van svoje prirode, ispod svoje prirode, on smatra gorčinu za slast a slast za gorčinu. A kada se Duhom Božjim vrati svojoj pravoj prirodi, onda on smatra slast slašću a gorčinu gorčinom.
Ko može čoveka vratiti Bogu? Ko može čoveka izlečiti od otrovanosti grehovnom gorčinom? Ko ga može naučiti da opitom razlikuje pravu slast od gorčine? Niko drugi osim Duha koji je iz Boga.
Zato se pomolimo, braćo, da nam Bog daruje Duha Svoga Svetoga, kao što Ga je darovao apostolima i svetiteljima Svojim. A kad taj Duh Božji Sveti dođe u nas, došlo nam je Carstvo Božje, u kome je sve sama slast, samo dobro, sama svetlost, sama krotost, sama blagost.
O Duše Sveti, Duše krotosti i blagosti, priđi i useli se u nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
2. juna