NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

20. jun po julijanskom kalendaru

3. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveštenomučenik Metodije, episkop patarski. Iz mlada se posvetio podvigu i kao grad na gori bio viđen i pozvan na episkopstvo u gradu Patari Likijskoj. Učen i krasnorečiv arhijerej, Metodije je pisao protiv jeresi Origenove. Njegove „bogoduhnovene reči kao munja zasijaše po svemu svetu“. Neznabošci se digoše na njega, mučiše ga i posekoše u Halkidi Sirijskoj 311. godine.

2. Sveti mučenici Aristokl, Dimitrijan i Atanasije. Aristokl bi sveštenik saborne crkve u gradu Tamasu na Kipru i provođaše bogougodan život. Zbog njegove velike revnosti k veri udostoji se glasa s neba, da ide u Salaminu Kiparsku i primi venac mučeništva. Njemu se pridružiše Dimitrijan đakon i Atanasije čtec. Došavši u Salaminu, ovi Božji ljudi počeše propovedati Hrista. Neznabošci ih uhvate i posle istjazanja Aristokla mačem poseku, a Dimitrijana i Atanasija u ognju spale 306. godine.

3. Prepodobni Naum Ohridski. Glavni mu je praznik 23. decembra, a 20. juna mu je letnji praznik. O ovome letnjem prazniku biva veliki sabor naroda u manastiru Svetog Nauma. Mnogi bolesnici dolaze ili bivaju doneseni, da tu nad moštima svetiteljevim kroz veru i molitvu poluče isceljenje. Ne samo pravoslavni nego i ljudi druge vere dolaze da potraže pomoć od svetog Nauma. Jedan musliman iz Resna doneo je i priložio manastiru zvono 1926. godine iz blagodarnosti, što mu je svetitelj iscelio brata i sa samrtničke postelje podigao ponovo u život. Prilagač se zvao Džemail Zizo, a njegov isceljeni brat Sulejman Zizo. Obojica su bili ugledni građani u Resnu.

4. Sveti Kalist I, patrijarh carigradski. Kao učenik Grigorija Sinaita podvizavao se na Atonu u skitu Magulu kod Filotejskog manastira punih dvadeset osam godina. Tu je on sagradio docnije obitelj svetog Mamanta. Bude izabran za patrijarha carigradskog 1350. godine. Posle četiri godine udalji se s prestola patrijarškog ponovo u Svetu Goru. No u vreme cara Jovana Paleologa ponovo bude vraćen na presto, gde kao patrijarh ostane do smrti. Upokojio se 1368. godine na putu za Serez, kuda je hodio carici srpskoj Jeleni, da ište pomoć protiv Turaka. U društvu sa Ignjatijem sastavio krasno rukovodstvo za podvižnike. Osim toga napisao žitije svetog Grigorija Sinaita i svetog Teodosija Trnovskog, kao i mnogobrojne besede. Interesantno je spomenuti, kako je sveti Maksim Kapsokalivit prorekao smrt patrijarhu Kalistu. Na putu za Srbiju Kalist udari na Svetu Goru. Videći ga, sveti Maksim reče: „Ovaj starac neće više videti svoje pastve, jer pozadi njega čuje se nadgrobno pjenije: blaženi neporočni v puti“.

5. Sveti Levkije, episkop vruntisiopoljski, u Italiji. Rođen u Aleksandriji i rano stupio u manastir. Udostojio se velikih otkrovenja i moćne blagodati, tako da je i mrtve vaskrsavao i demone iz ljudi izgonio. Bio najpre episkop u Aleksandriji, pa po zapovesti s neba pređe u Italiju u neznabožački grad Vruntisiopolj, koji sav pokrsti i u kome sagradi hram Bogomateri. Po mnogom i uspešnom trudu preselio se u večnost u vreme cara Teodosija II, u V veku.

6. Blaženi Studije. Znameniti patricije i konzul u Carigradu. Osnovao blizu Zlatnih Vrata crkvu svetog Jovana Preteče i manastir, prozvat po njemu Studijski. Ovaj manastir je postao znamenit po mnogim slavnim muževima, duhovnicima, podvižnicima i za veru stradalnicima, od kojih je najpoznatiji sveti Teodor Studit. Latinski krstonosci razorili su ovu obitelj 1204. godine, no obnovi je car Konstantin Paleolog Porfirorodni 1293. godine. Na tom mestu sada se nalazi turska džamija.


– Levkije, Levkije, srca ubeljena.
U Knjizi Života blaženog imena,
Spomen će ti večni na nebesi biti
A na zemlji crkva tebe će slaviti!
Takav glas Levkije c nebesa usliša
I mir blagouhan srce mu utiša.
Na Levkija svetog vrag se crni diže
No Levkije na njeg krstom se podiže.
Vražijim strelama on se ne ujazvi
No svu vražju silu silom Božjom razbi.
Bog mu silu dade, dobrome pastiru,
Te sačuva stado u grešnom Misiru.
Još osnova crkvu u Vruntisjopolju
I nauči ljude štitit’ Božju volju.
Narod krsti mnogi i velmože slavne,
Sve obasja lučem vere pravoslavne.
Čudesima svojim ceo svet zadivi,
Pa Gospodu ode – venac slave primi.

RASUĐIVANJE
Sv. Kiprijan piše o besmrću: „Kad bi neki znamenit čovek tebi nešto obećao, ti bi poverovao njegovom obećanju i ne bi ni pomislio, da će te obmanuti onaj koji je vazda veran svojoj reči. No gle, verolomniče, tebi govori sam Bog, i ti se sa sumnjom kolebaš! Bog je tebi obećao besmrće po ishodu iz ovog sveta, i ti drsko sumnjaš u to obećanje! To znači: sasvim ne poznavati Boga, znači: neverovanjem vređati Hrista Gospoda i Učitelja.“ O kako je silna vera u svetitelja Božjih! I kako jasna i razumna i dobro obrazložena prostim no silnim primerima! Nesveti ne sumnjaju zato što su tobož razumniji, nego zato što su nesveti. Svetiji Čovek je uvek razumniji, jer u čistom ogledalu svoga srca vidi istinu.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno usahnuće neplodne smokve (Matej 21, 19) i to:
1. kako Gospod prokle smokvu sa mnogo lišća a bez ploda, i smokva usahnu,
2. kako je i moj život sa mnogo lišća – telesne brige, želje, misli – a bez duhovnog ploda, te može doći pod isto prokletstvo, ako se ne popravim.

BESEDA
o tome kako je naše spasenje u rukama Božjim
Konj se sprema za dan boja, ali je u Gospoda spasenje. (Priče Sol. 27, 31) Mi smo dužni da se pripremimo, no od Boga zavisi naš uspeh. Sva naša priprema samo je kao predlog Bogu, ali ne odlučuje priprema no Bog. Zato mudro narod kaže po opitu svome: čovek predlaže a Bog raspolaže.
Vojniče Hristov, opremaj um svoj kao dobrog konja, oružaj srce svoje vrlinama, čeliči volju svoju podvizima, ali znaj – da je spasenje u Gospoda.
Oraču Hristov, ori i preoravaj dušu svoju, sej dobro seme jevanđeljsko u nju svaki dan, plevi njivu duše svoje od korova, straži nad njom, ali znaj – da je spasenje u Gospoda.
Trgovče Hristov, vežbaj se svaki dan u dobroj trgovini, menjajući materijalno za duhovno, i zemaljsko za nebesno, i smrtno za besmrtno, ali znaj – da je spasenje u Gospoda.
Nije pomogao konj faraonu u Crvenom moru. Niti je pomoglo bogatstvo Vavilonu u dan rasplate s Bogom. Sve može neko pripremiti, pa ipak u odsudnom času sve izgubiti. Jer spasenje nije u pripremi nego u Gospodu. Zato su svetitelji, mada najpripravniji za Carstvo Božje, i na samrtnom času uzdisali ne znajući, da li će biti primljeni u Carstvo. O kako su dobro pamtili oni reč Gospodnju: kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: mi smo zaludne sluge (Lk. 17, 10)!
Budimo spremni, braćo, za dan iskušenja, dobro utegnuti, i opasani, i naoružani, ali ne uzdajmo se u svoju spremu nego u Gospoda.
O Gospode Spasitelju naš, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
3. jula