NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

20. jul po julijanskom kalendaru

2. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. prorok Ilija. Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, sv. Ilija bi rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Kad se Ilija rodi, otac njegov Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. U to vreme carstvo jevrejsko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carstvo Judino obuhvatajući samo dva plemena, Judino i Venijaminovo, sa prestonicom u Jerusalimu, i carstvo Izrailjevo obuhvatajući ostalih 10 plemena sa prestonicom u Samariji. Prvim carstvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonova. Najveći sukob imaše prorok Ilija sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi se klanjahu idolima i odvraćahu narod da služi Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram Sirijskome Bogu Vaalu, i odredi mnoge sveštenike na službu tome lažnom bogu. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina; proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče. Na Horivu razgovaraše s Bogom i ču glas Božji u tihom svetlom povetarcu. Pred smrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11)

2. Sv. Ilija patrijarh Jerusalimski i sv. Flavijan patrijarh Antiohijski. Veliki revnitelji vere i branitelji Pravoslavlja. Umrli obojica u izgnanstvu kuda ih progna jeretički car Anastasije. Tačno provideli smrt cara Anastasija i svoju. Istovremeno pisali su oni jedan drugom, iz udaljenih mesta: „Anastasije car danas umre, pođimo i mi na Sud Božji s njim.“ I posle dva dana oba svetitelja skončaju, 518. godine.


Ognjeni čoveče, proroče Ilija,
Što na zemlji sjajem nebesnim prosija
I molitvom svojom Gospodu ugodi –
Ta zatvara nebo, s neba oganj svodi,
Sve pomoću Božje desnice prejake:
Ti karaše ljude zbog vere im mlake:
Ti revnova silno za Boga Živoga –
Pa te crkva slavi k’o proroka svoga.
Car te ne ustraši, carica još manje,
Gospod Bog je tvoj car, i tvoje imanje.
Nit o jelu brinu niti o pijenju,
Ti sav predan beše Božjem Proviđenju.
Bez straha od nikog, ti strah beše svima.
K’o lav silni što je strah malim mišima.
Ti revnova silno za Boga Živoga –
Pa te crkva slavi k’o proroka svoga.
Proslavi te Gospod kao malo koga
Jer i ti proslavi Gospoda Živoga:
Oganj Bog ti posla da upališ žrtve;
Silu On ti dade da vaskrsneš mrtve.
Dela tvoja moćna sav svet zadiviše,
Proročanstva tvoja sva se ispuniše,
Ti dušom i telom beše živ i ceo,
Zato smrt nemaše u tebi udeo.
Proroče ognjeni, i duhom i telom –
Slava! kličemo ti sa dušom veselom.

RASUĐIVANJE
Pišući o životu svoje sestre sv. Makrine sv. Grigorije Niski usteže se da nabraja čudesa njena, „da ne budem, veli vinovnik grehu neverovanja nemoćnih ljudi.“ On naziva nemoćnim one koji ne veruju. I zaista, ništa nemoćnije nema od čoveka bez vere. Bezvernik veruje u moć mrtvih stvari i mrtvih stihija prirodnih, no ne veruje u moć Božju niti u moć ljudi Božjih. To je tupost duhovna, a ta tupost ravnja se sa smrću duhovnom. I tako žive duše veruju a mrtve neveruju. Žive duše veruju u moćna čudesa proroka Ilije; njih ta čudesa raduju i hrabre, jer one znaju da je to projava moći Božje. Kad Bog projavljuje svoju moć kroz mrtve stvari i stihije, kako da je ne projavljuje kroz žive i svete ljude? Ono što naročito raduje verne jeste to što se prorok Ilija javio živ na gori Tavoru, u vreme preobraženja Gospodnjega. Za života na zemlji ovaj veliki prorok davao je dokaze postojanja jedinog i živoga Boga, a po smrti, i to posle nekoliko stotina godina, svojom pojavom na Tavoru dao je ljudima javan dokaz života posle smrti.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu pomoć Božju u ratovima Izrailjevim (V Mojs. 2-3), i to:
1. kako Mojsej pobedi neznabožačke careve, Siona Amorejskog i Oga Vasanskog, jer Bog obreče ove na propast;
2. kako Mojsej ne može da uzme zemlju Moavsku, jer Bog to ne htede zbog potomstva pravednoga Lota;
3. kako uopšte pobede i porazi u ratovima ne bivaju bez dopuštanja Božjeg.

BESEDA
o ličnom svedočanstvu apostola
„Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.“
Ovaj glas mi čusmo gdje siđe s neba kad bijasmo
s njim na svetoj gori. (II Pet. 1,17-18)
Čujmo svedoke vernog i istinitog, koji na krst bi raspet zbog svedočanstva svoga. Čujmo apostola Petra, koji što ne može dokazati rečima dokaza smrću svojom krvavom na krstu budući raspet naopako od neznabožaca. On svedoči, da je bio na svetoj gori, t. j. gori Tavorskoj, onda kada se Gospod preobrazio, kada se javio Mojsej s Ilijom, i kada se čuo glas s nebesa: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. Na ovome mestu apostol ne govori, što su on i njegovi drugovi videli na gori svetoj – to je rečeno u Jevanđelju – nego ponavlja samo ono što su čuli. Ono što su čuli isto je tako važno kao i ono što su videli. Neka čuju, dakle, narodi, da apostoli videše Gospoda Isusa preobražena u čudesnoj svetlosti nebeskoj i neka znaju, da je On – Sin Božji. Neka čuju još narodi, da apostoli videše žive Mojseja i Iliju, i neka znaju, da postoji život posle smrti i Sud Božji. Neka čuju još, da je Gospod Isus nazvat Sinom Božjim ne od ljudi nego od samoga Boga Oca. Verni su i istiniti svedoci, koji ovo govore narodima, i saopštavaju ono što njihove oči videše i njihove uši čuše. Ko ne veruje apostolima, taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu, goniteljima apostola i izdajnicima istine. Ko ne veruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima, taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima. Dan svaki ne sviće ni zašto drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge.
O Gospode spasitelju i Prosvetitelju naš, prosveti duše naše rečima Tvojim svetim, za koje apostoli Tvoji postradaše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
2. avgusta