NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

2. septembar po julijanskom kalendaru

15. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Mamant. Rodom iz Paflagonije, od hrišćanskih znamenitih roditelja, Teodota i Rufine. Roditelji njegovi behu bačeni u tamnicu za Hristovo ime. U tamnici najpre mu umre otac; a majka mu, pošto rodi njega, i sama skonča. Tako dakle osta novorođeni mladenac u tamnici između mrtvih tela svojih roditelja. No Bog Promislitelj posla angela Svoga nekoj plemenitoj udovi Amiji, kojoj se angel na snu javi i reče, da ide u tamnicu i uzme dete k sebi. Ama izmoli od gradonačelnika dozvolu, da sahrani umrle, a dete uze u svoju kuću. Tek kad mu se navrši 5 godina poče dete govoriti, i prva mu reč beše: mama! zbog čega i dobi ime Mamant. U školi Mamant pokaza neobičnu bistrinu; a pošto beše kod kuće vaspitan u hrišćanskom duhu, to on ne tajaše veru svoju nego je ispovedaše pred svojim vrsnicima ismevajući idole. U vreme cara Avrelijana bi žestoko gonjenje hrišćana. Neznabošci ne šteđahu ni decu hrišćansku. Mamantu beše 15 godina, kada bi izveden pred cara. Reče mu car, da bar samo ustima se odreče Hrista, na što mu Mamant odgovori: „ni srcem ni ustima ne ću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista.“ Car naredi te ga tukoše, svećama pališe, i najzad vrgoše u more. No angel Božji spase ga, i odvede na goru visoku, blizu Kesarije. Tu je on živeo u samoći i molitvi. Od njegove svetosti divlji zverovi su se pitomili. Najzad i tu bude pronađen od gonitelja i ponovo na muke stavljen. Pobedivši i silu ognja i divljih zverova Mamant sveti bi proboden trozubcem od nekoga žreca idolskoga. I tako predade dušu svoju svetu Bogu, kome je veran ostao u svima mukama. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga iscelenja bolnih.

2. Sv. Jovan Postnik patrijarh Carigradski. Praznuje se i 30. avgusta. Prvo beše zlatar, pa po Božjem Promislu a zbog svoje velike dobrodetelji posvećen za sveštenika. Kao mladić jednom hođaše sv. Jovan sa nekim starim monahom, Jevsevijem, iz Palestine. Najedanput dođe glas Jevseviju od nekoga nevidljivoga: „avva, ne hodi s desne strane velikog Jovana!“ To glas Božji nagoveštavaše veliku službu, na koju Jovan uskoro imaše biti pozvan. Posle blaženog Evtihija Jovan bi izabran za patrijarha Carigradskog. Nikako se ne hte primiti, no bi zastrašen od nekog nebesnog viđenja, te se primi. Do smrti svoje beše veliki isposnik, molitvenik i čudotvorac. Upokojio se 595. god. Po smrti nađeno kod njega kao jedina mu svojina: jedna drvena kašika, jedna lanena košulja i jedna stara odeća. Znameniti su mu spisi o pokajanju i o ispovedanju.

3. Sv. Eleazar. Sin Aronov i drugi po redu prvosveštenik Izrailjski. Pomoćnik Mojsejev pri prebrojavanju naroda Izrailjskog i pomoćnik Isusa Navina pri podeli zemlje obećane na 12 kolena. Verno čuvao kovčeg zaveta u Silomu, i skončao mirno.

4. Praznovanje čuda sv. Bogorodice „Kalužske“.


Mamant blagočesni, u tamnici rođen,
Od prvoga dana sa Isusom srođen;
Otac mu i majka, Božji mučenici,
Rodiše jedinca u mračnoj tamnici.
I sirotan Mamant svojih petnaest leta
Osamljen bejaše u tamnici sveta,
Jedina uteha i svetlost jedina
Sijaše mu s lica Božijega Sina;
Zadovoljan time i bogat od toga
Mamant proslavljaše svoga Hrista Boga,
Proslavljaše rečju, proslavljaše delom,
Molitvenom dušom i nevinim telom.
Prijateljstvo Boga njemu beše draže
Od lažljivog sveta što muči i laže,
Sprijateljen s Bogom i prečistim Hristom
On se sprijatelji i s prirodom čistom,
S pustinjom i šumom, s divljim zverovima,
Sa divokozama, s ljutim lavovima.
I Gospod obdari prijatelja Svoga
Čudesnim darima od Duha Svetoga,
Te posrami Mamant svoje gonitelje
I obrati Hristu mnoge mučitelje.
Car i carstvo behu protivu dečaka.
Al’ desnica Božja držaše ga jaka,
Te otrpe muke, i proslavi Spasa;
Car s carstvom propade bez traga i glasa,
A Mamant i sada sa Hristom caruje,
S angelima Božjim na nebu likuje.

RASUĐIVANJE
Crkva Pravoslavna iz iskustva zna bezbroj primera, gde Bog Svemoćni projavljuje moć Svoju kroz malene i mrtve tvari, naročito kroz one, koje služe kao znamenja vaploćenja, života i stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista, kao što su: krst, ikone Bogorodice i svetitelja, osveštena voda, jelej, miro, i dr. Tako se dogodilo čudo od ikone sv. Bogomatere 1748. god. u domu bojara Hitrova, u blizini grada Kaluge, u Rusiji. Dve služavke bojareve preturajući jednoga dana starež na tavanu doma nađu jedno savijeno platno, na kome beše izobražen divan lik ženski. Svetost i pobožnost izražavaše taj lik. Jedna od tih služavki beše skromna i ozbiljna, a druga sujetna i brbljiva. Ona prva posmatrajući lik na platnu nazva ga „igumanijom“. A Evdokija – tako se zvaše ona druga, sujetna i brbljiva – ne priznavaše to nego se podrugivaše svojoj smernoj drugarici. Pa da bi dala veću silu svojim drskim rečima, ona pljunu na sliku. U tom trenutku Evdokija padne na zemlju, skvrži se celim telom, oslepi i onemi, i počne bacati penu na usta. Te noći javi se Bogorodica roditeljima nesretne devojke, ispriča im šta se dogodilo s njihovom ćerkom, i rekne im još, da pozovu sveštenika, te da se ovaj pomoli pred nađenim likom i pokropi devojku svetom vodicom, pa će ozdraviti. Kada ovo bi učinjeno, Evdokija ozdravi, i od tog vremena promeni svoju narav i posta ozbiljnija. Tako se sazna da je to čudotvorni lik sv. Bogorodice. Ikona bude preneta u jednu crkvu u Kalugi, gde se i danas nahodi i čudodejstvuje.

SOZERCANJE
Da sozercavam kaznu Božju nad Davidom za preljubu i ubistvo (II Sam. 12), i to:
1. kako Bog preko proroka Natana reče Davidu, da će zbog uzete tuđe žene njegove žene biti uzete za druge ljude;
2. kako će mu umreti sin;
3. kako se mač neće odmaći od kuće njegove. Što se sve i zbi.

BESEDA
o Slovu Božjem – Stvoritelju sveta
Ono bješe u početku u Boga. Sve je
njime postalo. (Jov. 1, 2-4)
O čudesnom Slovu Božjem, braćo, govori Jevanđelist, o Reči slovesnoj, smislenoj, o Mudrosti Božjoj večnoj, o Sinu Božjem savečnom. To čudesno Slovo beše jednobitno sa Ocem i Duhom Svetim, a ipostasno različno i od Oca i od Duha, jer se rađaše od Oca nerođenog. Beše, i jeste, i biće. Kada Ono beše u Boga? U početku, veli Jevanđelist. Šta znači ova reč: u početku: Znači isto što i prvo, ili najpre. Najpre, dakle, Slovo Božje beše u Boga, uvek jednobitno sa Ocem i ipostasno kao Sin ali još ne i vaploćeno. Po tom se to Slovo Božje vaplotilo, i u telu javilo rodu ljudskom. Dok beše kao nevaploćeno Slovo u Boga, sve je njime postalo. Nebo i zemlja, i sav svet nebeski i sav svet zemaljski – sve je postalo Njime, tim Slovom Božjim, dok Ono beše nevaploćeno u Boga. Bez Slova Božjeg ništa nije postalo što je postalo. Ono beše život i svetlost, i svetlost svetljaše u tami, a tama ga ne obuze. Pre svega smrt i greh predstavljaju tamu. Ta tama ne obuze Sina Božjeg. No i sav stvoreni svet je tama prema Bogu, ali, u toj tami svetli Slovo Božje, Mudrost Božja slovesna, rečita, veličanstvena. Svako bi stvorenje bilo tama, da iz njega ne sija tajanstvena svetlost Sina Božijeg, kojim je sve postalo što je postalo. Ono beše u početku u Boga. A po tom šta je bilo s Njim? I Slovo postade tijelo. Dovde je istorija stvaranja sveta, odavde istorija spasenja roda ljudskog. No postavši telom Slovo Božje nije se udaljilo od Boga Oca i Duha Svetoga, jer je Trojica božanska nerazdelna, nego se samo zaogrnulo telom i dušom ljudskom, da bi se u hladu tela moglo približiti ljudima – sunce nad suncima – i spasti ljude.
O braćo moja, kako je umilna i neiskazano čudna tajna vaploćenja Božjeg. Ako tu tajnu prigrlimo srcem, lakše ćemo joj se približiti umom.
O Gospode Spasitelju blagi, slavo Oca i radosti Duha Svetoga, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
15. septembra