NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

2. maj po julijanskom kalendaru

15. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenici Esper, Zoa, Kiriak i Teodul. U vreme cara Adrijana (117-138) neki Katal neznabožac kupi kao robove Espera, ženu mu Zou i sinove njihove Kiriaka i Teodula. Kako ovi behu ubeđeni hrišćani, to ne htedoše ništa okušati od idolskih žrtava, nego ono što im se davaše oni bacahu psima, a sami gladovahu i trpljahu. Saznavši za ovo Katal, razgnevi se veoma, pa poče teško istjazavati sve svoje robove. Najpre mučaše decu, no deca ostaše nepokolebljiva u veri i, šta više, tražahu od mučitelja teže muke. Najzad svi četvoro budu bačeni u ognjenu peć, gde posle blagodarne molitve predadu duh svoj Gospodu. Tela njihova ostanu čitava i neopaljena od ognja.

2. Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski. U današnji dan praznuje se prenos njegovih moštiju i čudesa od istih. A život i rad ovoga velikog svetitelja opisan je pod 18. januarom.

3. Sveti mučenici Boris i Gljeb. Sinovi velikoga kneza Vladimira, pokrstitelja ruskog naroda. Do svoga krštenja Vladimir imaše mnogo žena, i od njih decu. Boris i Gljeb behu braća od jedne majke. Pred smrt Vladimir razdeli državu na sve svoje sinove. No Svjatopolk, najstariji mu sin, knez kijevski, poželi da uzme i delove namenjene Borisu i Gljebu. Zato posla ljude te na jednom mestu ubi Borisa, a na drugom Gljeba. Behu ova dva brata neobično pobožna i u svemu bogougodna, i sretoše smrt sa molitvom i uzdizanjem svoga srca ka Bogu. Njihova tela ostanu netljena i blagouhana, i budu sahranjena u gradu Višgorodu, gde do dana današnjega ishodi iz njih blagodatna sila, koja isceljuje ljude od raznih bolesti i muka.

4. Sveti Mihail (Boris), car Bugarski. Rođen i vaspitan kao neznabožac. Boris se pokrsti pod uplivom svoga strica Bojana i sestre svoje. Na krštenju dobije ime Mihail. Patrijarh Fotije pošalje mu sveštenike, koji postepeno krste sav bugarski narod. Mnogi velikaši u Bugarskoj protivili su se novoj veri, ali je nova vera pobedila i krst se zablistao na mnogim hramovima, što ih podiže blagočestivi car Mihail. Veru među Bugarima, kao i među Srbima, utvrdiše naročito Petočislenici Ohridski, učenici svetih Kirila i Metodija, koji su narodu propovedali na narodnom, slovenskom jeziku, nauku Hristovu. Mihail se zamonaši u starosti i povuče u manastir. No kad njegov sin Vladimir poče kvariti delo očevo i suzbijati Hrišćanstvo, Mihail se obuče ponovo u vojvodsko odelo, pripasa mač, skide Vladimira s prestola, pa postavi mlađeg sina Simeona. Potom ponovo obuče monašku rizu, povuče se u tišinu i, u podvigu i molitvi, mirno skonča zemni život „u blagoj veri, u pravom ispovedanju Gospoda našega Isusa Hrista, velik, česan i blagoveran“, i preseli se u nebeski život 2. maja 906. godine.


Mihail Bugarski krstom narod krsti,
U Hristovo stado pagane uvrsti.
I primerom svojim ljudska srca kosnu,
Da zavole ljudi veru spasonosnu.
Pa postroji crkve, bezboštvo istrebi,
I Božijeg Duha proslavi u sebi.
Još napusti slavu i sujete lude,
Istini i pravdi on nauči ljude.
Ne požali sebe rad Božjeg imena
I radi spasenja bugarskog plemena.
Venčan bi na zemlji vencem carovanja.
A na nebu vencem večnog radovanja.

RASUĐIVANJE
Blaženi Maksim, Hrista radi jurodivi, hodio je zimi nag moskovskim ulicama. Na savete ljudi da se obuče i zaštiti od zime, on je odgovarao: „Jeste zima ljuta, ali je sladak Raj!“ I još je govorio: „Za terpenie dastъ Bogъ spasenie“. Kad Hristos Gospod nije žalio Sebe predati na muke i na smrt, zašto bismo mi žalili sami sebe radi samih nas. On nam je prepisao jedan recept, jednu dijetu za duhovno ozdravljenje naše, i to je On nazvao lakim jarmom. Mnogo je teži jaram koji mi sami na sebe tovarimo, jer nas taj jaram obara u sve težu i težu duhovnu bolest. Zemlja od nas traži mnogo veće žrtve, ne obećavajući nam nikakvu nagradu posle smrti. Zemlja traži da žrtvujemo njoj i Boga i dušu i savest i um i svedostojanstvo čovečansko i božansko, i zato nam pokazuje mračan i smradan grob, kao kraj svemu i platu za sve. Hristos traži da žrtvujemo samo zemlju, i životinjstvo naše, i greh, i porok, i svako nevaljalstvo, i zato nam obećava vaskrsenje i besmrtan život u raju. Jeste zima ljuta, ali je sladak Raj!

SOZERCANJE
Da sozercavam vaznesenje Gospoda Isusa i to:
1. kako My ce učenici pokloniše,
2. kako se vraćaju u Jerusalim c velikom radošću.

BESEDA
o izvoru žive vode i o suhom bunaru
Čudite se tome, nebesa… veli Gospod, jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi bunare, bunare isprovaljivane, koji ne mogu da drže vodu. (Jerem. 2, 12-13)
Je li ovo rečeno samo za onda, ili i za danas? Izvesno, i za danas. Je li ovo rečeno samo za narod jevrejski, ili i za naš narod? Izvesno, i za naš narod. Kao što je rečeno: ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne samo za ono vreme nego i za sva vremena, i ne samo za jevrejski narod nego za sve narode, tako i ovo. I ovo važi i danas i uvek, za svaki narod i za svakog čoveka, koji god okreće leđa izvoru vode žive u dvorištu svome i kopa bunar, da iz njega pije kišnicu.
Izvor žive vode je sam Gospod, nepresušan, obilat i sladak. Bunar je svaki posao ljudski, koji se radi nasuprot Boga i Božjeg zakona, i od koga ljudi očekuju napredak i sreću i utoljenje svoje gladi i žeđi. Takav je bunar bezboštvo, i srebroljublje, i proždrljivost, i razvrat, i vlastoljublje, i sujeta, i poklonjenje idolima, i gatarstvo, i sve ostalo što ima đavola za savetnika, greh za kopača, a lažnu nadu za vodonošu. Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! veli Gospod (Jeremija 2, 12), kako se izbezumi čovek, i poče da ostavlja živu vodu i da kopa bunar u vrelom ugljevlju, koje mu još više raspaljuje žeđ!
O braćo, i naš narod učini dva zla, jer zaboravi Gospoda kao izvor svakoga dobra, i jer pođe da traži sebi dobra u zlu i kroz zlo. Može li se naći voda u ognju? i pšenica u pesku? Ne može, ne može, braćo. Još manje se može naći mira, i sreće, i zadovoljstva, i radosti, i života, i ma kakvog dobra, u bunarima greha i bezboštva.
O Gospode, besmrtni izvore svakoga dobra što srce ljudsko može poželeti i što um ljudski može zamisliti, smiluj se nama grešnim i nedostojnim. Odvrati nas moćnom desnicom Tvojom od bezbožnih i uzaludnih poslova naših, i napoj nas slatkom i živom vodom Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
15. maja