NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

2. jun po julijanskom kalendaru

15. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Nikifor Ispovednik, patrijarh carigradski. Plemić carigradski. Otac mu Teodor bio visoki činovnik na dvoru carskom, bogat i blagočestiv. Nikifor službovaše nekoliko godina u dvoru u istom zvanju kao i otac njegov. No videći svu sujetu svetsku, on se udalji od obale Bosfora i tamo sagradi manastir. Manastir mu se ubrzo napuni monasima, a on upravljaše manastirom ne hoteći sam primati monaštva pod izgovorom da je nedostojan, mada je u svemu služio kao uzor svima. Učestvovao je pre toga na VII vaseljenskom saboru kao mirjanin, po volji cara i patrijarha, i koristio Saboru mnogo svojim izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma. Kada umre patrijarh Tarasije, Nikifor bi izabran za patrijarha nasuprot svojoj volji. Odmah po izboru primi čin monaški i sve ostale činove redom, i bi 806. godine ustoličen u Svetoj Sofiji kao patrijarh. To je bilo u vreme cara Nikifora, koji ubrzo po tome ode u rat na Bugare, i pogibe. Njegov sin Stavrikije vladaše samo dva meseca, pa umre. Posle ovoga zacari se dobri car Mihail, prozvani Rankaba, no vladaše samo dve godine, dokle ga Lav Jermenin ne obori i ne progna. Kada se ovaj Lav zacari, posla mu patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih vizantijskih careva, što se smatralo zakletvom da će se držati i braniti prava vera). Car ne potpisa, no odloži to do po krunisanju. A kada ga patrijarh krunisa, on se otkaza da potpiše onu knjigu, i objavi se ubrzo kao jeretik ikonoborac. Patrijarh pokuša da ga posavetuje i povrati pravoj veri, no uzalud. Car nasilno izagna Nikifora na zatočenje na ostrvo Prokonis gde u bedi i lišenjima svake vrste provede trinaest godina, pa se preseli u večnost 827. godine. Kao patrijarh upravljao Crkvom Hristovom devet godina.

2. Sveti novomučenik Konstantin. Rođen kao musliman na ostrvu Mitileni. Budući isceljen od teške bolesti pomoću svete vodice u crkvi i videći druga čudesa vere Hristove, on se krsti u Svetoj Gori u skitu Kapsokalivskom. Docnije padne u ruke Turaka, koji ga posle užasnih muka od četrdeset dana obese u Carigradu 2. juna 1819. godine.

3. Sveti mučenik Jovan Novi Sočavski. Plemić iz Trapezunta. Optužen od nekoga zavidljivoga Latina, postrada za Hrista 1492. godine u gradu Akermanu. Posle mučenja zato što nije hteo usvojiti veru persijsku (jer gradonačelnik beše pripadnik ove vere), sveti Jovan bi vezan za noge konju i vučen po gradu. Neki zlobni Jevrejin videći ga, priskoči i zakla ga. Te noći videše mnogi ognjen stub nad njegovim telom i tri svetlonosna muža unaokolo. Docnije vojvoda moldavski Joaleksandar prenese mu česno telo sa velikim počastima u grad Sočavu i sahrani u hramu mitropolijskom, gde i danas počiva i čudesno spasava ljude od raznih muka i bolesti. Česno postrada i proslavi se 2. juna 1492. godine.

4. Sveštenomučenik Erazmo Ohridski. Ovaj svetitelj beše rodom iz Antiohije i življaše u vreme careva Dioklecijana i Maksimijana. Podvizivao se krepko na gori Livanskoj, i bio obdaren od Boga velikim darom čudotvorstva. Kao arhijerej pošao da propoveda Jevanđelje. Stigavši u grad Ohrid, Erazmo molitvom svojom vaskrse sina nekoga čoveka po imenu Anastasa, i krsti ovoga. Tom prilikom Erazmo krsti i mnoge druge neznabošce i razori u Ohridu žrtvenike idolske. Zbog toga bude optužen caru Maksimijanu koji se u to vreme bavio u Iliriji. Car ga izvede pred bakarni kip Zevsov i naredi mu, da prinese žrtvu i da se pokloni idolu. Sveti Erazmo učini silu, te iz idola izađe strašna aždaja, koja poplaši narod. Opet svetitelj učini silu, i aždaja pogibe. Tada svetitelj propovedaše Hrista i krsti dvadeset hiljada duša. Ogorčeni car naredi te se posekoše svih ovih dvadeset hiljada, a Erazma stavi na teške muke, pa ga onda baci u tamnicu. Ali se javi angel Božji, kao negda Petru apostolu, i izvede Erazma iz tamnice. Potom ode ovaj sluga Božji u Kampaniju gde propovedaše Jevanđelje ljudima, pa se opet vrati u grad Hermeliju i povuče u jednu pešteru, da se u njoj do smrti podvizava. Pred smrt triput se pokloni prema istoku i s uzdignutim rukama moljaše se Bogu, da Bog oprosti grehe i daruje život večni svima onima koji sa verom budu prizivali njegovo ime. Po svršetku molitve ču se glas s neba: „Tako neka bude kako si molio, celebniče moj Erazmo!“ Sav radostan pogleda svetitelj još jednom u nebo i vide venac slave kako se spuštaše na nj, i vide horove angela, proroka, apostola i mučenika, koji prilažahu da prime njegovu svetu dušu. Najzad uzviknu on: „Gospode, primi duh moj!“ i izdahnu oko 303. godine. Peštera s crkvicom svetog. Erazma i danas stoji nedaleko od Ohrida, i od nje se i do danas projavljuje velika sila ugodnika Božjeg Erazma sveštenomučenika.


Velik beše Nikifor, velik međ svecima,
Velik beše Nikifor, ko div međ ljudima.
A car beše premalen, sa imenom lava.
U inatu i zlobi sva mu beše slava.
Car je za to da vodi poslove državne.
He da sudi dogmate vere pravoslavne.
Patrijarh mu Nikifor dogme tolkovaše,
No oholi mali car mudar se pravljaše:
Mada carem postade, osta prosta šudra.
He hte čuti savete svetitelja mudra.
Patrijarha car progna u pustu daljinu
A sam poče tolkovat božansku istinu.
Velik beše Nikifor, velik u izgnanju,
Ka’no i na prestolu u svom dostojanju.
Veličina njegova sva beše unutra
A ne lažna, slučajna, od danas do sutra.
Nikifor se posveti verom i čistotom,
Jakom verom i postom i smernom prostotom.
A car Lava ubiše, ubiše ga grozno,
Možda bi s’ i pokajo, ali beše – pozno.

RASUĐIVANJE
Ikonopoštovanje je sastavni deo Pravoslavlja, od koga se ono ne može odvojiti. Što se nekim ljudima učini da je ikonopoštovanje isto što i idolopoklonstvo, to nije nikakav dokaz protiv ikona. I Jevrejima se učinilo, da Hristos tvori čudesa silom satane a ne Boga; a Rimljanima se učinilo da su hrišćanski mučenici obični volšebnici i mađioničari. „Ikona je stvar božestvena no ne obožena,“ rekao je sv. Nikifor ikonobornom caru Lavu Jermeninu. Zatim mu je objasnio kako je Bog naredio Mojsiju da napravi zmiju od bakra i uzdigne je u pustinji, mada je pre toga zapovedio bio: ne gradi sebi lika rezana. Ovo je zapovedio da bi spasao narod izabrani od misirskog idolosluženja, a ono je zapovedio da bi On, Bog jedini i svevišnji, pokazao svoju silu kroz stvar vidljivu.
Tako On pokazuje Svoju silu i kroz ikone. To je Njegova sveta volja a naša korist ka spasenju. Da su ikone stvar maloznačajna, ili čak idolska, zar bi mnogi od najsvetijih i najduhovnijih ljudi i žena u istoriji crkve postradali za ikone do smrti.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno isceljenje jednog gubavog (Mat. 8, 2) i to:
1. kako gubavi zamoli Gospoda da ga isceli, i kako ga Gospod dohvati rukom, i bi zdrav,
2. kako sam i ja gubav od greha, i kako se Gospod može dotaći duše moje i isceliti je, ako My ce molim.

BESEDA
o tome kako mudrost sebe svuda javlja
Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besjede. (Priče Sol. I 20-21)
Premudrost Božja je sam Gospod Isus Hristos, kroz koga je stvoreno sve što je stvoreno. I sve što je stvoreno, javlja premudrog Tvorca svoga, kako ono što je u polju, tako i ono što je u gradu. U polju je čista i svetla priroda, a u gradu čovek sa njegovim zanatima i veštinama. Premudrost Božja viče, a ne šapće, kroz svu prirodu i kroz sve korisne zanate i veštine čovekove. Ona je pokrila sve polje, ona je ispunila sav grad, ona je nad zemljom i pod zemljom, u visinama zvezdanim i u dubinama morskim. Onaj ko hoće da je čuje, može je čuti na svakom mestu; onaj ko hoće da se njom uči i naslađava, može se učiti i naslađivati na svakom mestu; onaj ko hoće njome da se popravlja i sazidava, može se popravljati i sazidavati na svakom mestu.
Tako je Premudrost Božja jasna i očigledna u svetu od početka sveta u svima stvorenim stvarima. No Ona je još jasnija i očiglednija u prorocima i drugim Božjim ljudima, koji se udostojiše pristupa k Njoj mimo stvorenu prirodu. Kroz usta njihova Premudrost Božja glasila se u poljima i gradovima, na ulicama grada i na vratima čoveka.
Ali Premudrost Božja najglasnija je i najjasnija u licu samoga Gospoda Isusa Hrista. U licu Gospoda Isusa Hrista Premudrost Božja se javila u telu i pokazala ljudima u čudesnoj sili i krasoti Svojoj. Tu premudrost Božja ne govori kroz tvari ni kroz ljude, no govori sama sobom i sama od Sebe, lično i neposredno. Svojom mudrošću Gospod je napunio ceo svet kroz Crkvu Svoju Svetu, tako da se može reći, da kao pre devetnaest stoleća u Palestini, tako On i danas kroz služitelje Reči viče na polju, na ulicama, u najvećoj vrevi svetskoj, po svima gradovima i pred svima vratima.
O braćo moja, otvorimo vrata duše naše za Premudrost Božju, vaploćenu u Gospodu Isusu Hristu!
O Gospode Isuse, Premudrosti Božja i Silo, otvori duše naše i useli se u njih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
15. juna