NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

19. maj po julijanskom kalendaru

1. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenik Patrikije episkop bruski, sa tri prezvitera: Akakijem, Menandrom i Polienom. Postradali za veru Hristovu u vreme Julijana Odstupnika, u Brusi azijskoj. Namesnik carski Junije dovede ove svetitelje do vrućih voda i upita Patrikija: „Ko stvori ove lekovite vode, zar ne naši bogovi Eskulap i drugi, kojima se mi klanjamo?“ Odgovori sveti Patrikije: „Vaši su bogovi demoni, a ove vode, kao i sve ostalo stvorio je Hristos Gospod i Bog naš“. Onda upita namesnik: „A da li će te tvoj Hristos spasti, ako te ja bacim u ovu vrelu vodu?“ Odgovori svetitelj: „Ako hoće, On me može sačuvati cela i nepovređena, premda bih ja želeo, da se u toj vodi razrešim od ovog vremenskog života, da bih sa Hristom večno živeo; no neka bude na meni Njegova sveta volja, bez koje ni vlas ne otpada sa glave čovekove!“ Čuvši ovo namesnik naredi te Patrikija baciše u vrelu vodu. Vrele kaplje prsnuše na sve strane i ožegoše ljuto mnoge prisutne, no svetitelj Božji, na čijem jeziku beše neprestana molitva, osta nepovređen, kao da stajaše u hladnoj vodi. Videći ovo, namesnik razjari se od srama i naredi, da se i Patrikiju i ostaloj trojici njegovih prezvitera odseku glave sekirom. Tada nezlobivi ovi sledbenici Hristovi očitaše molitvu i položiše svoje glave pod sekiru dželatsku. Kada im glave behu odsečene, duše njihove vesele uzneše se u svetlo carstvo Hristovo, da večno caruju.

2. Sveti Jovan episkop gotski. Bi episkop u Gruziji, no kada tamošnji kagan tatarski poče mučiti hrišćane, on se udalji na četiri godine među Gote u Besarabiju. (Gotska eparhija obrazovana za vreme Konstantina Velikog). Čuvši o smrti kaganovoj, vrati se na službu svoju i rukovođaše pastvu svoju revnosno i bogougodno. Pred smrt svoju reče: „Kroz četrdeset dana odlazim da se sudim sa kaganom“ (tj. kroz smrt ide pred presto Božji). I tako bi. Četrdesetoga dana predstavi se i ode ka Gospodu. Upokoji se mirno u VIII veku.

3. Sveti knez Jovan Vologodski. Čudotvorac. Bogobojažljiv i blagočestiv, odmalena on bi od svoga strica, kneza Jovana Vasiljevića, vrgnut u tamnicu sa svojim bratom Dimitrijem, gde provedoše pune trideset dve godine. Pred smrt se zamonaši Jovan i dobi ime Ignjatije.


U tamnici tamnoj knez Jovan tamnuje
C bratom Dimitrijem: pa brata sjetuje.
– O ne tuguj, brate, tugom se ne mori,
Tamnica je vernim što i carski dvori,
Nit govori ružno o našemu stricu,
Što nas bez krivice vrže u tamnicu.
Bez Božije volje zar bi moglo biti
Dva Božija stvora tamom zarobiti?
Ako naš se striko brine samo za se,
Bog se za nas brine da nam duše spase.
Nerazuman samo svoju korist traži,
A Bog i prezrene darovima blaži.
Milostivi Gospod tamnice s’ ne boji –
Radije sa sužnim no sa gordim stoji.
Ne srdi se, brate, ne prebacuj stricu,
Bog jedini znade međ’ nama pravicu.
Strica jednim putem nas drugim spasava,
Pokloni ce Bogu. Bogu nek je slava!

RASUĐIVANJE
Veliki jerarsi, stubovi Crkve Pravoslavne, umeli su da sjedine u svom karakteru krotost i odlučnost, krotost prema pravednicima i pokajnicima i odlučnost prema nepokajanim krvnicima. Jedne nedelje, posle svete službe, priđe car Ivan Grozni mitropolitu Filipu da primi blagoslov. Mitropolit se pravio da ne vidi cara i gledao je u ikonu Spasiteljevu. Tada carev ađutant priđe mitropolitu i rekne mu: „Vladiko, Gospodar je pred tobom, blagoslovi ga!“ Mitropolit pogleda na cara i reče: „Gospodare, uboj se suda Božjeg: mi ovde prinosimo beskrvnu žrtvu Bogu, a iza oltara proliva se krv hrišćanska. Koliko nevinih stradalnika! Ti si visok na prestolu, no ipak si – čovek.“ Razjareni car opominjao je mitropolita da ćuti, no Mitropolit mu rekne: „Gde je moja vera, ako ja budem ćutao?“ Kada mu je car počeo pretiti, on mirno odgovori: „Ja sam došljak i gost na zemlji, i gotov sam postradati za istinu!“ Posle nekog vremena opaki car udavi mitropolita, ali ne udavi svetitelja.

SOZERCANJE
Da sozercavam Boga Duha Svetoga kao nadahnitelja mudrošću i istinom i to:
1. kako je On nadahnuo mudrošću i istinom proroke, jevanđeliste i apostole, koji napisaše Sveto Pismo po Njegovom nadahnuću i rukovodstvu,
2. kako je On nadahnuo mudrošću i istinom Svete Oce koji tolkovaše Sveto Pismo po Njegovom nadahnuću i rukovodstvu.

BESEDA
o svetim Božjim ljudima
Naučeni od Svetoga Duha govorite sveti Božiji ljudi. (II Petr. 1, 21)
Ovo svedoči onaj koji je i sam bio sveti Božji čovek, apostol Petar, kamen vere i vitez krsta. Kao sveti Božji čovek on, po sopstvenom svom iskustvu, objašnjava, kako su govorili i kako govore sveti Božjn ljudi, i kaže: naučeni od Svetog Duha govoriše oni. Ne govorahu, dakle, oni po svome umovanju, ni po svom pamćenju, ni po svom slućenju, ni po svom učenju, ni po svojoj rečitosti, nego govorahu od Duha i po Duhu Svetome. Mudrost Božja izlivaše se kroz njih i istina Božja otkrivaše se kroz njih. Ne napisa Sveto Pismo lažljiva pisaljka književnička (Jerem, 8, 8) nego ga napisaše sluge i izbranici Duha Božjeg Svetoga. Niti Sveto Pismo pisahu ljudi, kojima pisanje beše zanat, nego ga pisahu sveci Božji, upućeni i nagnani Duhom Božjim da pišu. Često i ne hoteći, pa čak i protiveći se, oni su morali da pišu, kao što svedoči sveti prorok Jeremija govoreći: i rekoh, neću ga (Boga) više pominjati, niti ću više govoriti u ime njegovo: ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više. (20, 9)
O braćo moja, braćo, nije Sveto Pismo od čoveka nego od Boga, nije od zemlje nego od neba, niti je od tela nego od duha, da – od Duha Božjeg Svetoga. Nadahnuti mudrošću i istinom od Duha Svetoga pisahu sveti Božji ljudi: proroci, i jevanđelisti, i apostoli, i oci, i učitelji, i jerarsi, i pastiri.
O Bože Duše Sveti, Duše Mudrosti i Istine, nadahni nas dahom Tvojim životvornim, da bismo poznali Mudrost i Istinu, i ispunili ih s pomoću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
1. juna