NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

19. jul po julijanskom kalendaru

1. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Makrina. Najstarija sestra sv. Vasilija Velikog i sv. Grigorija Niskog. Kao devica rano bi obručena nekome mladiću blagorodnom. No kada njen obručnik umre, Makrina se zavetova nikada ne stupati u brak govoreći: „nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt“. Još pravdaše ona to verom u vaskrsenje smatrajući obručenika svoga ne mrtvim no živim u Boga. „Greh je i sramota, veli, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu.“ Po tom zajedno sa svojom majkom Emilijom primi monaštvo u nekom devičkom manastiru, gde se podvizavahu sa drugim inokinjama. Življahu od truda ruku svojih posvećujući veći deo vremena bogomisliju, molitvi i neprestanom uzdizanju uma svoga k Bogu. Vremenom skonča joj majka, a za tim i brat Vasilije. Devetog meseca po smrti Vasilijevoj dođe Grigorije da obiđe svoju sestru, no nađe je na samrtnoj postelji. Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: „Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom. Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom“. Po tom napravi rukom krsni znak na čelu, na očima, na licu, na srcu i – izdahnu. Upokoji se u Gospodu 379. god.

2. Prep. Dije. Rodom iz Antiohije Sirijske, od hrišćanskih roditelja. U mladosti bi nastavljen od bogoduhnovenih muževa monaškom životu i podvigu. Pošto izdrža dugotrajnu i trudnu borbu sa đavolom i pohoti telesnom, dade mu se od Boga veliki dar čudotvorstva. U molitvama svojim najčešće se obraćaše sv. Trojici. Tvoraše čudesa velika i strašna silom molitve svoje: tako učini te suh štap ozeleni, suh bunar napuni se vodom, neverna čoveka umrtvi i opet vaskrse. Posle nekog dvokratnog viđenja nebesnog napusti Antiohiju i preseli se u Carigrad, gde u blizini grada nastavi svoj podvig. Slava o njemu ubrzo se rasprostre, tako da ga i sam car Teodosije Mlađi poseti, da primi savet od njega, a patrijarh Atik privoli ga te ga rukopoloži za prezvitera. Poživevši mnoge godine, on se pripravi za smrt, pričesti se, pouči bratiju, leže u postelju i na oči sviju beše mrtav. Vest o njegovoj smrti privuče mnogi narod; dođe i patrijarh Atik, zajedno s patrijarhom Antiohijskim Aleksandrom. No kada htedoše da ga pogrebu, on se najedanput diže kao razbudivši se od sna i reče: „darovao mi Bog još 15 godina života ovoga“. I požive sv. Dije tačno još 15 godina, i nastavi mnoge na put spasenja, mnoge isceli, mnogima pomože u raznim bedama i nevoljama, pa najzad predade dušu svoju Gospodu, kome celoga života verno posluži. Upokoji se 430. god. u dubokoj starosti.

3. Spomen Stevana Visokog, sina sv. kneza Lazara srpskog i kneginje Milice. Zaštitnik hrišćanstva na Balkanu u najtežim danima. Osnivač krasnih zadužbina Manasije i Kalenića. Posle mnogih trudova i nevolja skončao 19. jula 1427. godine.


Od rane mladosti do teške starosti
Dij brojaše čuda Božije milosti,
Božije milosti i pravde Božije
Danonoćno um svoj upravljaše Dije
U božansku svetlost, u božanske pute,
Odgoneći strasti i demone ljute.
Šta je ljudsko biće? kao mutna voda
Što ne prima sliku nebesnoga svoda.
Može l’ mutna voda prozračnom postati,
Da se nebo u njoj može ogledati?
Može, Dije tvrdi, s hodom svetitelja,
No pomoću krsta Hrista Spasitelja.
Krst u srce stavi usred bića svoga,
Um na njega prikuj – i videćeš Boga
I mutna će voda biti izbistrena,
I gledaćeš čuda, dotle neviđena.

RASUĐIVANJE
Najlepši ukras jedne žene jeste stidljivost, kao što je bestidstvo žene najneprirodniji i najodvratniji prizor u svetu. Divan primer ženske stidljivosti pokazala je u svom životu sv. Makrina. U mladosti otvori joj se neka ljuta rana na grudima. Iako je majka savetovaše, da pokaže ranu lekaru i potraži leka, Makrina nikako na to ne pristajaše. Ona sebe beše potpuno posvetila Bogu, i ne mogaše dopustiti ni pomisao, da telo svoje obnažava pred ljudima, pa čak ne ni pred majkom svojom. Jedne noći Makrina se umilno Bogu moljaše. Iz njenih očiju lijahu se suze u prašinu pred njom. S nepokolebljivim pouzdanjem u Gospoda svoga ona zamesi prstima prašinu sa suzama i time namaza ranu svoju. Sutradan osvanu zdrava. A kada majka s velikom tugom uđe da vidi svoju kćer, ova joj ne hte reći, da ju je Gospod iscelio (iz smernosti skrivajući čudo koje ona sama učini kroz molitvu) nego zamoli majku govoreći: „biću isceljena, majko moja, ako ti zavučeš desnicu tvoju u nedra moja, i krsno znamenje napraviš na bolnom mestu“. Zavuče majka ruku svoju i prekrsti ono mesto, ali ne napipa više ranu nego samo ožiljak od zarasle rane. Tako sv. Makrina skrivaše telo svoje iz stidljivosti, i čudotvorstvo svoje iz smernosti.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno proricanje Valamovo (IV Mojsije 23-24), i to:
1. kako Valam dođe na poziv knezu Valaku da prokune narod Izrailjski;
2. kako mesto proklinjanja Valam blagosiljaše, upućen na to Duhom Božjim.
3. kako Valam proreče Hrista govoreći: izaći će zvijezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja.

BESEDA
o apostolskoj ljubavi i vidovitosti
A trudiću se svakojako da se i po rastanku
mojemu možete opominjati ovoga. (II Pet. 1, 15)
Neka se otvore srca vaša braćo, da primite i razumete tajnu ovu veliku. Najpre apostol govori, da se ne će olenjiti opominjati verne na spasonosne istine vere, na božanstvene sile, koje se kroz Hrista Gospoda dadoše ljudima i na prigotovljenje ljudi da prime te božanstvene sile begajući od telesnih želja ovoga svijeta. A sad ide još dalje i obećava, da će on to opominjanje nastaviti i po rastanku, tj. po ishodu (ova je reč upotrebljena u grčkom tekstu) iz ovoga života, kada bude tijelo svoje odbacio. O vero božanska, o uteho, o sladosti! Apostol obećava i iz onog sveta produžiti brinuti o crkvi Božjoj na zemlji, produžiti započeti posao opominjanja vernih, produžiti ljubav svoju prema verujućim, u Hrista na zemlji. O ljubavi apostolska, tako bliska ljubavi Hristovoj! O vidovitosti apostolska, koju Duh Božji ne uskraćuje ljubavi ni dok je čovek još zamotan u mračnu zavesu tela!
Ovo obećanje vernima apostol Petar dao je pre blizu 2000 godina. Pa da li ga je ispunio? Ispunio ga je doslovce, i to ne samo, kako bi neki hteli protumačiti, opominjanjem vernih kroz svoje napisane poslanice i kroz svoje prejemnike, episkope, nego prvenstveno neprestanim dejstvom na crkvu iz onoga sveta. Mnogo puta javio se apostol Petar – kao i ostali apostoli – kad god je po Promislu Božjem bila potreba da se javi, i opominjao pastire crkve i verne, kako treba da drže istinu i kako put života svoga da isprave. No i kad se nije javljao da se vidi u snu ili na javi, on je tajanstvenim načinima, nebu poznatim, dejstvovao, i dejstvuje uvek još, na spasenje naše.
Život posle smrti apostolima svetim tako je bio javan, kao što je javno sunce onima koji imaju oči. Kroz molitve njihove neka bi Gospod i nama otvorio oči duhovne, da znamo kuda hodimo i šta nas po smrti čeka.
O Gospode Isuse, mnogomilostivi, izvedi nas iz tame na svetlost, po milosti Tvojoj i po molitvama svetih Tvojih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
1. avgusta