NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

19. februar po julijanskom kalendaru

4. marta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti apostol Arhip, Filimon i Apfija. Arhip beše jedan od Sedamdeset. Apostol Pavle pominje ga u poslanici Kološanima i Filimonu, nazivajući ga svojim drugarom u vojevanju. U gradu Kolosaju središte hrišćanstva beše u kući Filimonovoj. Tu se sabirahu hrišćani na molitvu. To nazivaše apostol Pavle, pišući Filimonu, tvoja domašnja crkva. U to vreme apostoli rukopolagahu svoje učenike za episkope, i to neke od njih na stalno mesto, a neke kao misionare putujuće po raznim mestima. I Filimon je bio jedan od ovih poslednjih. Apfija, Filimonova žena, pošćaše se i služaše domašnjoj crkvi. U vreme nekog praznika neznaboškoj boginji Artemidi, svi verni u Kolosaju behu po običaju sabrani u dom Filimonov na molitvu. Neznabošci, saznav za ovaj skup, jurnu i pohvataju sve hrišćane, Filimona, Arhipa i Apfiju, kao vođe, najpre stave na šibu, a posle ih zakopaju do pojasa u zemlju i počnu ih kamenjem tući. I tako ubiju Filimona i Apfiju, a Arhipa izvade iz rupe jedva živa, i ostave ga na zabavu deci. Deca, pak, izbodu ga svega noževima. I tako i ovaj Pavlov drugar u vojevanju dobro skonča tok svoga zemaljskog puta.

2. Prepodobni Dositej. Prepodobni Dositej, učenik slavnoga Avve Doroteja, koji življaše u kinoviji prepodobnog Serida, Jovana i Varsonufija Velikog. Bi Dositej srodnik nekoga vojvode, i dođe u Jerusalim da vidi svetinje. Kada on jednom gledaše sliku Strašnoga Suda u jednoj crkvi, približi mu se jedna žena u porfirnoj haljini i objašnjavaše mu. I najzad, pri rastanku, reče mu, da ako se želi spasti, treba da posti, da ne jede mesa, i da se često moli Bogu. To beše Presveta Bogorodica. I razgore se srce mladoga Dositeja, te poželi života inočeskog. Dorotej ga primi za svog poslušnika i naredi mu da potpuno odseče svoju volju i da sluša svog duhovnog oca. Nekoliko dana davaše mu da jede koliko hoće, posle izvesnog vremena uskraćivaše mu po jednu četvrt, pa posle nekog vremena opet jednu četvrt, dokle ga ne naviče da prolazi s najmanjom merom hrane, vazda govoreći mu: „Jedenje je navika i koliko ko navikne, onoliko i jede“. I spase se i proslavi se potpunim poslušanjem. I osta za navek primer monaške poslušnosti i predanosti svom duhovnom ocu. Življaše ovaj mladi svetitelj u VI veku.


Bezropotno poslušanje – gotovo spasenje,
Prvi biser međ’ duhovno predrago kamenje.
Ovaj biser odniza se Evi sa đerdana.
Za njim i sva druga blaga Bogom darovana.
Đavo i tad, i sad, zbori: ne slušajte Boga,
No živite po mislima samo uma svoga!
Tako zbori vrag iskoni što svetlost omrze,
Tako zboreć, neposlušne svojom zamkom vrze.
+++
Hristos dođe, ljude viknu, poslušno dovika,
Neposlušni na svu viku’ ne daše otklika.
Rajska scena ponavlja se od Hrista do sada,
Poslušan se u Raj diže, neposlušan pada.
Pravi inok poslušan je ocu duhovnome.
Otac Crkvi, Crkva Hristu, Gospodaru svome,
Poslušnost je ka spasenju staza pouzdana,
Prva svetlost, prvi biser – duhovnog đerdana.

RASUĐIVANJE
Sv. Antonije uči: „Kao što čovek izlazi iz maternje utrobe go, tako duša izlazi iz tela gola. I jedna duša biva čista i svetla, druga umrljana gresima, a treća crna od mnogih grehova. – Kao što izašavši iz maternje utrobe ničega se ne sećaš šta je bilo u utrobi, tako izašavši iz tela, nećeš se ničega sećati šta je bilo u telu. – Kao što izašavši iz utrobe, ti si postao bolji i lepši telom, tako izašavši iz tela, bićeš bolji i lepši na nebesima. – Ako telo izađe iz maternje utrobe nezdravim, ne može živeti: i duša tako, ako ne dostigne bogopoznanje kroz dobro vladanje, ne može se spasti niti biti u opštenju s Bogom.
Organ vida telesnog jeste oko, organ vida duševnog jeste um. Kao što je telo slepo bez očiju, tako je slepa i duša bez pravoga uma i pravoga života“.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa posred prostoga naroda i to:
1. kako On s ljubavlju uči narod, kao roditelj decu svoju,
2. kako prost narod s ljubavlju prima reči Njegove, divi se delima Njegovim, i proslavlja Boga,
3. kako i danas ljudi prosti i nerazvraćeni primaju reči Njegove s radošću i blagodarnošću.

BESEDA
o ispitu
Ko je nevjeran u malom, i u mnogom je nevjeran.
I ako u Tuđem ne biste vjerni, ko će vam dati vaše? (Lk. 16, 10-12)
Tako govori Domaćin oba sveta, materijalnog i duhovnog. Bogatstvo materijalno naziva On malo, a bogatstvo duhovno naziva On mnogo. Kome se da materijalno bogatstvo, pa se pokaže sebičan, tvrd, ohol, nemilostiv i bezbožan, tome se ne može dati duhovno bogatstvo, jer kad je neveran u malome, biće neveran i u velikome; kad je neveran u telesnom, biće neveran i u duhovnom.
U tuđem svetu polaže čovek ispit, pa ako ga položi, dobiće svoj svet; ako li pak padne, ko će mu dati njegov svet? Pravi čovekov svet, domovina njegova, to je nebeski uzvišeni, božanski svet; zemaljski svet pak, svet grubosti i propadljivosti, tuđina je za čoveka. No u tu tuđinu on je poslat da polaže ispit za onaj pravi njegov svet, za njegovu nebesku domovinu.
Obe izreke Spasiteljeve, dakle, sličnog su značenja. O kako je duboko i istinito značenje njihovo! Kao što svetlost razgoni tamu, tako ove reči Spasiteljeve razgone nedoumicu našu odnosno toga: zašto smo mi poslati u ovaj život? i šta nam treba činiti? Ko ume da čita čistim razumom, tome je u ove dve rečenice rečeno sve.
Znajmo, dakle, da Bog neće dati dar duhovni, dar razuma, ni vere, ni ljubavi, ni čistote, ni proroštva, ni čudotvorstva, ni vlasti nad demonima, ni prozorljivosti, na viđenja nebeskoga sveta onome ko je proigrao, i na zlo upotrebio – kao bludni sin – dar telesnog zdravlja, ili zemaljskog bogatstva ili slave i položaja među ljudima, ili poznanja materijalnog sveta, ili neke druge veštine i umešnosti.
Gospode preblagi, podrži vernost našu prema Tebi u onome što si nam poverio. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
4. marta