NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

18. maj po julijanskom kalendaru

31. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenici Teodot i sedam devojaka mučenica, Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona, i Julija. Teodot beše oženjen i beše krčmar u Ankiri, za vremena cara Dioklecijana. Iako beše oženjen, življaše po reči apostolovoj: „Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju.“ (1. Kor 7, 29) A krčmu držaše, da bi mogao ne posumnjano što bolje pomagati hrišćane. Njegova krčma bi sklonište gonjenim vernim. Tajno šiljaše Teodot pomoć razbegnutim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljaše tela poginulih i sahranjivaše. U to vreme behu izvedene na sud i mučene za Hrista sedam devojaka, behu mučene, porugane, i najzad utopljene u jezeru. Jedna od njih, sveta Tekusa, javi se na snu Teodotu i reče mu da izvadi tela njihova iz jezera i sahrani. Po tamnoj noći pođe Teodot sa jednim drugom da ispuni volju mučenice, i, vođen od angela Božjih, uspe te nađe svih sedam tela i sahrani. No taj drug izdade ga sudiji, i sudija ga stavi na muke teške. No sve muke trpljaše Teodot, kao da beše u tuđem telu, imajući sav svoj um udubljen u Gospoda. Kada mu mučitelj sve telo pretvori u rane, i zube mu kamenjem razdrobi, naredi da se mačem poseče. Kada bi izveden na gubilište, mnogi hrišćani plakahu za njim, a sveti Teodot im govoraše: „Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti“. – Rekavši to, položi svoju glavu na panj pod mač, i bi posečen 303. godine. Sveštenik neki česno sahrani telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu docnije bi podignut hram u ime svetog Teodota. (v. 7. jun).

2. Sveti mučenici Petar, Dionisije, Andrej, Pavle i Hristina. Petar – divan mladić, Dionisije – muž ugledni, Andrej i Pavle – vojnici, i Hristina – šesnaestogodišnja devica, svi ispovediše hrabro Hrista Gospoda i podneše muke i smrt za ime Njegovo. Neki Nikomah, koji s njima bi mučen, odreče se Hrista usred muka, i najednom siđe s uma, pa kao besan grizaše svoje telo i bacaše penu na usta dokle ne izdahnu. To je bilo 250. godine.

3. Sveti mučenici Iraklije, Pavlin, Venedim. Behu Atinjani. Postradaše za veru u vreme Dekijevo. Za ime Hristovo behu sažeženi u peći ognjenoj.


Kraj Ankire na zelenom bregu,
Tu družina gonjenih hrišćana
S blagoslovom objed objedaše.
Što je sunce međ’ zvezdama sjajnim
To Teodot u družini bješe,
A do njega prezviter Frontone.
Pa Teodot besjedi Frontonu:
– Ovo mjesto priliči za crkvu
Nad moštima česnih mučenika!
Teodotu Fronton odgovara:
– Postaraj se ti predivni muže,
Dobavi nam mošti mučenika,
Crkvu ćemo lako sazidati,
Mjesto ovo crkvom ukrasiti.
Osmjehnu se Teodot predivni,
Prsten skida sa desnice ruke,
Pa ga daje česnome Frontonu,
Ovaku mu riječ govoreći:
– Riječ ti časna, a prsten ti zalog,
Mošti ću ti skoro dobaviti
I na ovo mjesto položiti!
To Teodot proričući reče,
Proričući svoje stradanije,
I za Hrista svoje mučeništvo,
Kako reče onako se steče.
Mošti su mu tune položene,
I nad njima crkva sagrađena.
Divan spomen besmrtne pobjede
Kraj Ankire na zelenom bregu.

RASUĐIVANJE
Skrivati vrlinu svoju i podvig svoj bio je običaj podvižnika i podvižnica, ne samo prvih vremena Hrišćanstva, nego i kroz sve vekove do naših dana. Evdokija, žena slavnoga kneza Dimitrija Donskoga, oslobodioca Rusije od Tatara, ostane udovom 1389. godine, i to još dosta mlada. Sva prožeta blagočešćem ova kneginja zidala je hramove, delila milostinju, tajno iznuravala svoje telo postom i bdenjem. Do tela je nosila železne lance. Međutim, pred svetom se vazda javljala nasmejana, odevena u raskoš, okićena biserom. Svet je svašta govorio o njoj; počeli su se pronositi glasovi o njenom nemoralnom životu. To dočuju i njeni sinovi; pa uvređeni i ozlojeđeni kažu majci otvoreno šta se govori o njoj. Majka otvori svoju raskošnu haljinu, i deca sa užasom velikim videše njeno telo, sasvim suho i usahlo, utegnuto lancima železnim.

SOZERCANJE
Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na mučenike i to:
1. kako im Duh Sveti pruža utehu u stradanjima,
2. kako ponekad, prema Svome proizvoljenju, čini njihova tela nesagorivim.

BESEDA
o svedočenju Duha Božjeg
Duh istine, koji od oca ishodi, on će svjedočiti za mene. (Jov. 15, 26)
Bog Sin šalje u svet Boga Duha Svetoga da svedoči o Njemu do kraja vremena. On će svjedočiti za mene.
Kako će svedočiti Bog Duh o Bogu Sinu? Svedočiće na mnoge načine, kao:
privlačiće ljudske duše Crkvi Hristovoj;
otvarajući im smisao Svetoga Pisma;
dovodeći im na pamet zapovesti Hristove;
dajući rečima Hristovim toplinu, svežinu, silu i milinu;
obraćajući pokajane grešnike u pravednike,
ispunjujući sva obećanja i proročanstva Hristova na ljudima, na narodima i na Crkvi Božjoj;
utvrđujući Crkvu Hristovu i držeći je čvrstu protiv svih bura vremena i svih zloba adskih i ljudskih kroz vekove i vekove.
Duh koji dejstvuje na ove i na mnoge druge slične načine, jeste Duh Božji, Duh istine, blagi. životvorni, svesilni.
Nijedna reč Hristova ne protivi se Duhu Božjem, niti se Duh Božji protivi ijednoj reči Hristovoj. Zato kad Duh Božji blagoizvoli ući u srce čovekovo, On biva živim i nelažnim svedokom svega što Hristos reče i učini. I čovek onda veruje radosno i nepokolebljivo. Jer kako da ne veruje najvećem i najtrajnijem Očevidcu i Saučasniku svih reči, svih čudesa i svih dela Hristovih?
Zato, braćo moja, molimo se pre svega i iznad svega, da ovaj Očevidac i Saučasnik, Duh Sveti i Svesilni, useli se u srca naša, da bi vera naša postala živa, nepokolebljiva i radostotvorna. O Bože Duše Sveti, Duše istine, priđi i useli se u nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
31. maja