NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

18. jul po julijanskom kalendaru

31. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Emilijan. U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane. No ne nađe ni jednog jedinog. Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: „ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?“ Prijavi se dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: „Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima.“ Tada sudija naredi da ga šibaju, i posle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18. jula 362. god.

2. Prep. Pamvo. Misirac i podvižnik na gori Nitrijskoj. Savremenik sv. Antonija Velikog, i sam veliki u podvizima monaškim. Poznat je bio naročito zbog dve osobine: što dugim vežbanjem zaključa svoj jezik, da nijednu izlišnu reč ne iskaže, i što nikad ne jede drugi hleb osim onoga što je on svojim rukama, pletući rogozine, zaslužio. Beše sličan angelu Božjem, i lice mu pod starost svetlo kao nekad u Mojseja, tako da monasi ne mogahu gledati ga u lice. Ni na najprostije pitanje ne davaše brz odgovor, bez prethodne molitve u srcu i razmišljanja. Jednom patrijarh Aleksandrijski Teofil poseti monahe u Nitriji. Tada monasi moliše Pamva govoreći: „reci papi nazidatelnu reč, koja bi mu bila od koristi.“ Ćutljivi Pamvo odgovori: „ako mu moje ćutanje ne koristi, to mu ni moja reč neće koristiti.“ Putovao jednom sv. Pamvo sa monasima po Misiru. Kada naiđoše pored neke grupe ljudi, koji seđahu kada monasi prolažahu pored njih, oslovi ih sv. Pamvo i reče: „ustanite i pozdravite monahe, da blagoslov od njih primite, jer oni neprestano besede s Bogom, i usta su njihova sveta“. Ovaj divni svetitelj proziraše jasno u sudbe ljudi živih i umrlih. Upokojio se u Gospodu 386. god.

3. Prep. Pajsije i Isaija. Braća rođena, od bogata roda. Obojica monasi. Jedan se posveti zbog podviga u pustinji, a drugi zbog dela milosrđa prema ljudima. Obojicu vide sv. Pamvo u Raju. Time se reši spor među monasima oko toga: šta je bolje, podvig ili dela milosrđa. I jedno i drugo kad se vrši u ime Hristovo vodi u Raj.

4. Prep. Jovan mnogostradalni. Zatvornik u pešteri sv. Antonija Kijevskog. Kroz 30 godina mučen bludnom strašću, protiv koje se neodstupno borio, dok je nije pobedio pomoću Božjom i dodirom moštiju sv. Mojseja Ugrina (v. 26. juli). Pobedivši skvernu strast sv. Jovan bi obasjan svetlošću nebeskom iznutra, pri kojoj je noću mogao videti kao i danju.


Pitahu monasi Pamva blaženoga:
– Dobro li je, oče, hvalit’ bližnjeg svoga?
Tad poćuta Pamvo, pa braći odvrati :
– Dobro je hvalit, no bolje ćutati.
Još pitahu Pamva: a savršen ko je?
– Radi volje Božje ko s’ odrekne svoje
Ćutahu monasi, dok će jedan reći:
– Još odgovor jedan nemoj nam odreći:
A odeću monah kakovu da ima?
– Koju kad odbaci niko ne uzima.
Tako svetac reče, i usta zatvori,
Jer čuvaše jezik lišno da ne zbori.
Sav prosvetljen Pamvo na času smrtnome
Upitan izreče o životu svome:
– Hleb nezasluženi nikada ne kuša,
– Niti za reč kakvu kaja mi se duša.

RASUĐIVANJE
Šta je bogougodnije: podvig u pustinji ili dela milosrđa? Molitvenici u pustinji misle, da čovek u narodu ma koliko činio dobra dela teško može da očuva čistotu srca i um upravljen k Bogu. Dobrotvori ljudski opet govore: čovek u pustinji suviše je zauzet samo svojim spasenjem, i ne pomaže spasenje drugih. Dva Egipćanina, dva rođena brata, Pajsije i Isaija, naslede veliko imanje od roditelja, prodadu to imanje i svak uzme svoju polovinu novca. Jedan od njih odmah razda svoj novac sirotinji, zamonaši se i povuče u pustinju na podvig, da trpljenjem, postom, molitvom i očišćenjem uma od zlih pomisli, spasava dušu svoju. Drugi se brat takođe zamonaši, no ne hte ići u pustinju, nego sagradi mali manastir blizu grada, i bolnicu za bolne, i trapezu za bedne, i odmorište za tužne. I sav se predade služenju svojih bližnjih. Kada se oba brata upokojiše, nasta raspra među monasima egipatskim, ko od njih dvojice ispuni zakon Hristov? Ne mogući se složiti, dođoše sv. Pamvu i upitaše njega o tome. Sv. Pamvo odgovori: „obojica su savršeni pred Bogom; gostoprimac je sličan gostoljubivom Avramu a pustinjak sv. Iliji proroku, koji podjednako oba ugodiše Bogu.“ No ovim odgovorom ne behu svi zadovoljni. Tada se sv. Pamvo pomoli Bogu, da mu otkrije istinu. I posle molitve od nekoliko dana reče sv. Pamvo monasima: „pred Bogom vam govorim, da videh oba brata, Pajsija i Isaiju, zajedno u Raju.“ I tim se spor reši, i svi behu zadovoljni.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesni doživljaj Valamov (VI Mojs. 22), i to:
1. kako Valam pođe da prorokuje Valaku knezu Moavskom;
2. kako se angel javi na putu s mačem i sprečavaše Valama da ide;
3. kako magarica vide angela pre nego Valam, i progovori gospodaru svome.

BESEDA
o sećanju na skori rastanak s telom
Mislim da je pravo dokle sam god u ovome tijelu
da vas opominjem, znajući da ću skoro tijelo
svoje odbaciti kao što mi kaza i Gospod naš
Isus Hristos. (II Pet. 1, 13-14)
Evo dobre opomene teloljubcima, koji su zbog tela zaboravili dušu svoju. Telo se mora odbaciti. Ma kako ga skupim držali, ma koliko dragocenosti o njega obesili, ma koliko ga milovali i nežili, mi ga moramo jednoga dana odbaciti. O kako je silna i istinita ova reč – odbaciti! Kad se duša odvoji od tela, duša odbacuje telo kao nepotrebno. Kad brodolomnici dostignu na dasci do obale, oni izlaze na obalu a dasku odbacuju. Kad grane proleće, zmija skida sa sebe svlak, i odbacuje ga. Kad leptir izleti iz čaure, čaura se odbacuje. Isto se tako i telo odbacuje, kad duša iz njega izađe. Neupotrebljivo više i beskorisno, čak i štetno za druge ljude, ono se odbacuje od kuće, odbacuje od grada, odbacuje sa sunca i – zariva se duboko u zemlju. Pomislite na ovo, o raskošni i okićeni, oholi i proždrljivi!
No dok je duša u telu, ona treba da iskoristi telo na svoje spasenje pokoravajući se zakonu Božjem i vršeći delo Božje. Vidite li, kako je apostolova duša trudoljubiva! Dok sam god u ovome tijelu, da vas budim opominjanjem. Taj posao dao mu je Bog, i on hoće do kraja da ga savesno izvrši, pre nego što morade odbaciti telo. Potrudimo se, braćo, i mi prvo da primimo apostolsku opomenu, i drugo da i mi opominjemo ostale, sve ostale, kojima dobra želimo. Žurno se svi primičemo obali onoga sveta, i žurno se približuje čas, kada ćemo tela morati odbaciti i s golom dušom pred Sud Božji izaći. Šta ćemo reći na Sudu Božjem: na kakve smo ciljeve upotrebili u zemnom životu spravu od zemlje, koja se zove telom?
O Gospode Isuse, Sudijo pravedni, upravi um naš da misli o smrti i Sudu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
31. jula