NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

17. oktobar po julijanskom kalendaru

30. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. prorok Osija. Sin Veirijin iz plemena Isaharova. Živeo i prorokovao na preko 800 godina pre Hristova rođenja. Reči njegove bogoduhnovene nalaze se u knjizi njegovoj koja sadrži 14 glava. Ukoravao je mnogo Izrailja i Judu zbog idolopoklonstva, proricao kaznu Božju za grehe, propast Samarije i Izrailja zbog bogoodstupništva, ali i milost Božju kolenu Judinu. Proricao ukidanje i prestanak starozavetne žrtve, i dolazak Gospoda, i bogatstvo darova, koje će On doneti Sobom na zemlju. Živeo do u duboku starost, i mirno se upokojio.

2. Sv. muč. Kozma i Damjan Bezsrebrenici. Imaju troji sv. vrači, po imenu Kozma i Damjan. Jedni se mirno upokojiše 1. novembra, drugi biše kamenovani u Rimu 1. jula, a ovi treći behu iz Arabije, i o ovima je reč pod današnjim datumom. Behu lekari po zanimanju; no kada primiše veru Hristovu, isceljivahu bolesnike imenom Gospoda Isusa Hrista. I behu se pročuli na sve strane zbog svog čudotvornog lečenja. Zlobni neznabošci uhvatiše ih i odvedoše pred kneza Lisija u grad Egas. Pa pošto se ova sveta braća ne hteše ni po kakvu cenu odreći Hrista, biše najpre bačeni u more, a potom u oganj. No Bog Svemogući spase ih i od potopa i od ognja. Angel Gospodnji javi im se i spase ih. Knez neznabožački pripisivaše to nekoj njihovoj vradžbini. A oni mu odgovoriše: „nikakvu vradžbinu mi niti znamo niti potrebujemo, nego imamo silu Hristovu, koja spasava i nas i svakoga ko priziva presveto ime Hristovo“. Tada ih udarahu kamenjem, no kamenje se odbijaše od njih; streljahu ih strelama, no i strele se odbijahu od njih. Najzad ih mačem obezglaviše. Sa njima postradaše i venac slave primiše sv. Leontije, Antim i Evtropije. Postradaše u vreme Dioklecijana i Maksimijana. Čudesa mnoga javiše se i od njihovih sv. moštiju, kao i od njih živih.

3. Prep. muč. Andrej. Hrićanin po rodu, i sveštenik hrišćanski. U vreme gonjenja ikona pokazao se veliki pobornik ikonopoštovanja. Da bi izobličio opakog cara Kopronima zbog ikonoborstva, ode sv. Andrej u Carigrad. Beše car jednoga dana u crkvi sv. muč. Mamanta. Andrej uđe u crkvu, stade pred cara, i javno ga pred svima ukori. „Bolje bi ti bilo, care, da gledaš vojničke poslove i da narodom upravljaš nego da goniš Hrista i sluge Njegove“. Zbog toga bi sv. Andrej mnogo bijen i mučen i vučen po ulicama. Neki jeretik udari ga sekirom i ubi. Tako predade Andrej svoju svetu dušu Bogu, 767. god. Mošti njegove davahu iscelenje bolnim.

4. Sv. Lazar Četvorodnevni. Glavno mu je praznovanje 17. marta i u Lazarevu Subotu uz časni post. Pod današnjim datumom praznuje se prenos njegovih moštiju sa ostrva Kipra u Carigrad. Car Lav Mudri sazida hram sv. Lazaru u Carigradu i prenesu mu mošti u taj hram 890. god. Kada posle blizu 1000 godina otkopaše grob Lazarev u gradu Kitiji na Kipru, nađoše mermernu ploču, na kojoj je stajalo napisano: „Lazar Četvorodnevni prijatelj Hristov.“


Vidoviti prorok Osija vikaše
I narodu grešnom bedu proricaše:
– Gospod, Gospod zbori, milost mi je mila
A nemila žrtva, prljava i gnila.
Prestupiste zakon k’o i Adam stari,
Laži se klanjate, laž vam gospodari.
Prestaće vam žrtve, primati ih neću,
Ja sam sebi žrtvu gotovim najveću.
Oraste bezbožnost, bezakonje žnjeste,
I sijaste vetar, – oluju požnjeste.
A sad sijte pravdu, – milost ćete žnjeti,
I bićete meni narod opet sveti.
Mene se stidite, idole volite,
Preljubu sa grehom vodite, vodite!
Zato ćete biti po svetu skitači,
I svaki će narod biti od vas jači.
A ja ću podići Novog Izrailja,
Jedno novo carstvo, – carstvo svetitelja:
Biće kao rosa, k’o ljiljan cvetaće,
Najlepšim mirisom svetu mirisaće.
Ja sam Gospod, Gospod, što hoću to mogu,
Blažen – ko se klanja Meni, živom Bogu.

RASUĐIVANJE
Drugo javljenje sv. muč. Longina. Kada se sv. Longin javi slepoj udovici, kojoj beše umro sinčić, obeća joj i vid joj povratiti i sina joj pokazati u slavi velikoj. Našavši mošti sv. mučenika i dodirnuvši ih rukama svojim udovica odmah progleda. I tako jedno se obećanje ispuni. Iduće noći javi se sv. Longin udovici u velikoj svetlosti držeći za ruku sina njenog, koji beše odeven u sjajno odelo. Pa kao otac milujući dete reče udovici: „pogledaj, ženo, sina tvoga, zbog koga toliko plačeš! Pogledaj ga u kakvoj je časti i slavi, pogledaj i uteši se. Bog ga uvrsti u nebesne činove, koji žive u carstvu Njegovom. Ja ga sad uzeh od Spasitelja, i neće nikad biti udaljen od mene. Uzmi glavu moju i telo sina svoga i sahrani u jedan kovčeg, pa više ne tuguj za svojim jedincem, i neka se ne smućuje srce tvoje, jer njemu je data od Boga velika slava i radost i beskonačno veselje“. Videvši i čuvši sve ovo ispuni se žena velikom radošću i vrati se domu svome govoreći sama sebi: „iskah oči telesne, a nađoh i oči duševne. Bejah žalosna zbog smrti sina svoga, a sad ga imam na nebu gde u slavi stoji s prorocima i raduje se sa njima neprestano“.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno viđenje sv. Stefana arhiđakona i prvomučenika (Dela Ap. 7), i to:
1. kako Stefan, pun Duha Svetoga, pogleda i vide nebo otvoreno:
2. kako reče: evo vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Bogu;
3. kako ga Jevreji zasuše kamenjem.

BESEDA
o gnojnim ranama greha
Usmrdješe se i zagnojiše se rane moje
od bezumlja mojega. (Ps. 37, 6)
O grehovnim ranama govori prorok, koji je i sam najpre grešio i u samom sebi osetio sav smrad greha. Koliko se iz ovog priznanja vidi nečistota prvašnjih grehova toliko se isto vidi i potonja čistota pokajnika. Jer dokle čovek hodi gnojnim putem greha, on ne oseća zagušljivi smrad greha, no kada se udalji s toga puta i krene čistom stazom pravedničkom, tek onda uviđa neiskazanu razliku između čistote i nečistote, između puta vrline i puta poroka. Zamislite osećanje čoveka, koji je noć proveo u smradnoj i zagušljivoj krčmi i koji se izjutra obreo u ružičnoj bašti. Tamo smrad i otrov, i poniženje duše i tela, i jarost i razdor, mučenje sebe i drugih; ovde veliko Božje sunce nad glavom, krasno cveće unaokolo, svež vazduh i miris, tišina i zdravlje. Još je veća razlika između puta grehovnog i puta Božjeg. Usmrdješe se i zagnojiše se rane moje; tako opisuje veliki car svoju grehovnu prošlost. Ništa tako ne smrdi kao greh, ništa se tako ne gnoji i ne rasprostire kao greh. Smrad telesnih rana samo donekle napominje nepodnošljivi smrad grešne duše. Zato se od takve duše udaljuje svaka svetinja. Čisti duhovi nebeski sklanjaju se od nje, a nečisti duhovi adski traže njeno društvo. Svaki je novi greh nova rana na duši, svaki je greh gnoj, i svaki je greh smrad. No od čega dolaze gresi? Od bezumlja mojega, objašnjava prorok. Um izbačen sa svoga božanskog koloseka navodi čoveka na greh. Dok se um ne očisti, ne može se čovek očistiti. A mi um Hristov imamo (I Kor. 2, 16), govori apostol, tj. imamo um povraćen ponovo u onaj kolosek, u kome je bio um Adamov pre grehovnog smrada. Otuda, braćo, sva pravoslavna nauka o podvižništvu usredsređuje svoju pažnju na jednu glavnu tačku, na um čovekov, na očišćenje i ispravljenje uma.
O Gospode Isuse Hriste, Čistoto i večni Izvore čistote, pomozi nam odbaciti bezumlje naše; pomozi nam umovati prema umu Tvojemu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
30. oktobra