NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

17. jul po julijanskom kalendaru

30. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Marina. Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12. svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati, i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom. Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mu bude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što sv. Marina odgovori: „ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu“. Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: „raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja.“ I Marina bi isceljena silom Božjom od svih rana i bolova. Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognju i u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Jedna ruka sv. Marine nalazi se u man. Vatopedu u sv. Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir sv. Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su se i događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani. Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli darnuti ni u svetinju niti u imovinu ovog manastira. Jedno vremeTurčin je bio tutor ovog manastira.

2. Prep. Leonid Ustnedumski. Ovaj ruski svetitelj podvizavao se od mladosti u nekolikim manastirima, u Soloveckom, Mirožskom i drugim. Najzad osnovao svoj manastir na reci Luzi u Vologdskoj guberniji. Podvizavao se tvrdo dok mu se duša nije ispunila blagodatnom svetlošću i silom Duha Svetoga. Kao svetilnik veliki privukao mnoge podvižničkom životu. Nazvat je Ustnedumskim zato što kad ga je jednom ujela otrovna zmija, on o tome nije hteo ni misliti ni zboriti, i ostao je živ. Ugodivši Bogu predstavio se mirno 17. jula 1653. god. Mošti njegove pokoje se u njegovom manastiru.


Marina se sveta Gospodu moljaše,
I suzama toplim molitvu jačaše;
– Gospode Isuse, Bože moj i Spase,
Ti svakom pomažeš, ko u Te uzda se.
Budi blizu mene, blizu moje duše,
Kad neverni počnu telo mi da ruše,
Budi blizu mene, snago mučenika,
Da podnesem muke bez straha i krika.
Kao ovca stojim pred gladnim vucima,
K’o samotna ptica pred mnogim lovcima,
Kao riba bedna, mrežom uhvaćena, –
No ja u Te gledam, Gospode spasenja!
Nek rastržu telo k’o jevtinu vreću,
Ja se Tebe, Hriste, otkazati ne ću;
Volim muke s Tobom no sve trule slasti,
Ja se klanjam, Spase, samo Tvojoj vlasti.
Pobedniče smrti, đavola i ada,
Kroza me ponovi te pobede sada!
Na svemu Ti hvala, Gospode i Spase,
Što svakom pomažeš, ko u Te uzda se.

RASUĐIVANJE
Dok Hristos ne postane duši sve, ali sve, što uopšte ima neku neprolaznu i nepromenljivu vrednost, dotle čovek ne može poći na muke za Hrista. Kako je sv. Marina, petnaestogodišnja devojčica, mogla poći na muke za Hrista? Jer joj je Hristos bio sve, ali sve. Kako je sv. Julita mogla se radovati videći svoga trogodišnjeg sina Kirika mrtva za veru Hristovu? Opet: jer joj je Hristos bio sve, ali sve… Evo kako sv. Tihon Zadonski iscrpno govori o tome, kako je to Hristos čoveku sve. (U vidu razgovora Hrista s čovekom.) „Hoćeš li sebi dobra? Svako dobro u Meni je. Hoćeš li blaženstva? Svako blaženstvo u Meni je. Krasotu li hoćeš? Šta je krasnije od Mene? Blagorodstvo li hoćeš? Šta je blagorodnije od Božjeg Sina i Deve? Visinu li hoćeš? Šta je više od Cara nebeskog? Slave li hoćeš? Ko je slavniji od Mene? Bogatstvo li hoćeš? U Meni je svako bogatstvo. Mudrosti li hoćeš? Ja sam Mudrost Božja. Prijateljstva li hoćeš: Ko je ljubazniji prijatelj od Mene, koji dušu položih za sve? Hoćeš li pomoći? Ko može pomoći osim Mene? Tražiš li veselja? Ko će oveseliti izvan Mene? Tražiš li utehe u bedi : Ko će utešiti izvan Mene? Tražiš li mira? Ja sam mir duševni. Tražiš li života? U Meni je izvor života. Tražiš li svetlosti? Azъ esmъ svetъ mіru.“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu bakarnu zmiju u pustinji (IV Mojsije 21), i to:
1. kako sav narod htede izginuti od ujeda zmija, dok Mojsej ne podiže bakarnu zmiju na motci;
2. kako svak, ujeden od zmije, čim pogleda u bakarnu zmiju, bivaše zdrav;
3. kako bakarna zmija predobražava Hrista na krstu.

BESEDA
o potrebi ponavljanja i ponavljanja
Za to se neću olijeniti opominjati vam
jednako ovo, ako i znate i utvrđeni ste
u ovoj istini. (II Pet. 1, 12)
Orač ore u njivi. Ne ponavlja li orač svakog sekunda isti posao? Kako bi inače njivu uzorao, ako ne bi odjutrado mraka dubio brazdu za brazdom?
Putnik korača putem. Ne ponavlja li putnik svakoga sekunda isti posao, isti trud? Kako bi inače put prešao, i svojoj meti stigao?
Drvodelja daske delja u radionici. Ne ponavlja li drvodelja sa svakom daskom isti posao, isti napor? Kako bi inače spremio poručeni broj izdeljanih dasaka?
Nisu li, braćo, svi naši korisni poslovi sastavljeni od niza i niza ponavljanja? Neka se, dakle, ne olenji propovednik istine, i ne kaže: rekao sam im, i ne ću da ponavljam! Neka se ne pogordi slušatelj istine, i ne kaže: čuo sam to jedan put, i ne treba više da slušam!
O propovedniče istine, ne uboj se da ponavljaš i ponavljaš; da ponovljeno učiš i ponovljeno opominješ. Bez ponavljanja niti se njiva uzore, niti put prevali, niti japija izdelja. A ti si za to, da oreš, da vodiš, da deljaš.
O slušatelju istine, ne pogordi se i ne reci, da si jednom čuo istinu. Istina je hrana za dušu. Ti si jeo hleb i danas, i juče, i prekjuče, i mesecima i godinama. I opet ćeš ga jesti, da bi telo tvoje bilo zdravo. Hrani i dušu. Hrani je istinom, istom istinom, i juče i danas i sutra, sve do smrti. Da duša tvoja bude zdrava i snažna i svetla.
O Gospode Isuse, hrani nas svaki dan i svaki čas istinom Tvojom – Tobom, o Isuse, hrano slatka! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
30. jula