NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

17. avgust po julijanskom kalendaru

30. avgusta 2019.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Miron prezviter. Beše sveštenikom u nekom mestu u Ahaji, od bogata i ugledna roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv. U vreme cara Dekija, a na sam dan Roždestva Hristova, jurnuše neznabošci u crkvu, izvukoše Mirona sa službe i staviše na muke. Pri mučenju u ognju angel mu se javi i potkrepi ga. Po tom stadoše mu seći kožu na kajiše, od glave do nogu. Mučenik dohvati jedan takav kajiš svoje kože, i njime udari mučitelja – sudiju u lice. Sudija Antipatr kao van sebe uze mač i ubi sebe. Najzad odvedoše Mirona u grad Kizik, i tamo ga mačem pogubiše 250. god.

2. Sv. muč. Patrokle. Građanin grada Trikasina, sadašnjeg Trua u Galiji. Nasledio beše veliko imanje od roditelja, i kao pravi hrišćanin činjaše od toga milostinju bednima posvednevno, a sam življaše podvižnički, uzimajući hranu samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca. Zbog svetosti života Gospod mu dade moć iscelenja, te kao čudotvorni iscelitelj bi svuda poznat. Car Avrelijan došavši u Galiju naredi, da mu dovedu Patrokla. Patrokle sveti javi pred carem veru svoju u Hrista, i ne utaji ništa „Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“, reče sv. Patrokle caru. Na to njemu car: „kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?“ Reče Patrokle sveti: „imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“ Bi osuđen na smrt i predat vojnicima, da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu. No svetac se moljaše Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po božijoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i prenet na drugu stranu reke. Posle dugog traženja vojnici ga nađu i poseku na jednom suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju, naiđu tim putem, poznadu telo svoga dobrotvora, i česno ga sahrane.

3. Prep. Ilija Kalabrijski. Grk po poreklu, i nastojatelj manastira Melikuka u Kalabriji, u Južnoj Italiji. U vreme ikonoborstva na Istoku mnogi istočni monasi prebegnu s ikonama u Kalabriju. Vremenom se u Kalabriji veoma rasprostre život monaški. Kalabrijski monasi odlikovali su se i velikom učenošću i velikom strogošću života. Jedno vreme tako je mnogo bilo pravoslavnih manastira i monaha u Kalabriji, da su Kalabriju sravnjivali s drevnim Misirom. Pravoslavna Kalabrija je docnije kroz vekove potpadala pod vlast arhiepiskopa Ohridskih. Prep Ilija upokojio se u Solunu 903. god.

4. Prep. Alimpije, ikonopisac Pečerski. Izobražavajući likove svetiteljske na drvetu, on je izobražavao i dobrodetelji njihove u duši svojoj. Isceli čoveka od gube, vide angela Božjeg, i u starosti skonča mirno u Gospodu, 1114. god.


Patrokle se pred carem ispravi,
Hrista Boga bez straha proslavi;
Car ga pita, a Patrokle veli:
– Bogat treba ništem da udeli,
Ja sam bogat, a ti, care, ništi,
Imam blaga, samo ti poišti. –
– Zar ja ništi što carujem svetom,
A ti bogat s tom verom prokletom?
– Ja sam bogat, Patrokle povtori,
Moje blago u ognju ne gori,
Moje blago od veka do veka,
Moje blago na nebu me čeka.
– Kakvo blago! u mojoj si ruci!
Car uzviknu. Predaću te muci. –
– Predaj, care, Patrokle odvrati,
Muke moje Bog će da mi plati.
Muči telo, telo je za muke,
Duh predajem Gospodu u ruke.
Slobodan je duh u hrišćanina
Ka’ u svakog Hristovog vojina;
Mene čeka slava i pobeda
Tebe, care, sramota i beda.
Hitno muke gomilaj na mene
Da mi, care, venac ne uvene.

RASUĐIVANJE
Ne dopušta Gospod, da se posrame verne sluge Njegove. Dešavalo se često, da mučenici Hristovi, porugani i ismejani na sudovima, učine iznenadno neko čudo, koje je navodilo strah na neverne. Ili su idoli padali, ili su gromovi rušili hramove neznabožačke, ili je iznenadni pljusak gasio oganj, spremljen za njihovo spaljenje, ili su mučitelji sami sebe tukli kamenjem i štapovima, i dr. Tako Antipatr, mučitelj sv. Mirona za vreme mučenja ovoga Božjeg čoveka izbezumi se naglo i ubi sam sebe. Sv. Alimpije živopisac beše već pri kraju života, kada dobi porudžbinu od jednog čoveka, da izradi ikonu Uspenija Presvete Bogorodice. Kako se praznik približavaše, to onaj čovek navraćaše nekoliko puta da vidi, je li ikona gotova. No ikona ne beše ni početa ni do uoči samog praznika Uspenija, kada trebaše da se stavi u crkvu. Kada onaj čovek sav očajan ode doma, najednom se obre u ćeliji Alimpijevoj neki mlad čovek, i odmah sede i poče da živopiše ikonu. Radio je vrlo žurno i vrlo vešto. Kada ikona bi gotova, zasija se kao sunce. Pokazav je začuđenom Alimpiju mladi čovek uze ikonu i odnese u onu crkvu, za koju je i poručena. Sutradan onaj čovek ode u crkvu i na veliko iznenađenje vide ikonu na svom mestu. Tada čovek dođe u manastir i s igumanom uđe u ćeliju Alimpijevu. „Kako i ko živopisa ikonu ovome čoveku?“ upita iguman. A bolesni Alimpije odgovori: „Angel je živopisa, i evo ga sada ovde stoji, da me uzme.“ U tom izdahnu.

SOZERCANJE
Da sozercavam kaznu Božju nad Saulom zbog neposlušnosti (I Sam. 15), i to:
1. kako Bog naredi Saulu da ne poštedi Amalike niti da uzima od stoke njihove;
2. kako Saul poštedi cara amaličkog Agaga, i dozvoli da se uzme sve što je najbolje od stoke neprijateljske;
3. kako Samuil objavi Saulu, da ga je Bog odbacio zbog neposlušnosti i zbog samovoljnog prinošenja žrtve Bogu bez sveštenika.

BESEDA
o duhonosnom božanskom Mladencu
I na njemu će počivati duh Gospodnji,
duh mudrosti i razuma, duh savjeta i sile,
duh znanja i straha Gospodnjega. (Isa. 11, 2)
Duh Božji Sveti ne odvaja se od Oca, ne odvaja se ni od Sina, niti se Otac odvaja od Sina i Duha, niti se Sin odvaja od Oca i Duha Svetoga. Duh Sveti je prorokovao o Sinu kroz proroke, Duh Sveti je osenio Presvetu Devu i pripremio je za rođenje Sina Božjeg, Duh Sveti je nerazlučno stajao na Sinu za sve vreme Njegove posete svetu u telu. Duh mudrosti – duh je viđenja nebeskih tajni; Duh razuma – duh je shvatanja veze vidljivog i nevidljivog sveta; Duh saveta – duh je razlučenja dobra od zla; Duh sile – duh je vlasti nad stvorenom prirodom; Duh znanja – duh je poznavanja suštine stvorenih bića; Duh straha Gospodnjega – duh je priznanja božanske vlasti nad oba sveta i pokornosti volji Božjoj. Ko je ikad od ljudi imao na sebi ovu punoću bogatstva darova Duha Svetoga? Nikad niko. Jedini Gospod Isus Hristos. Inače Duh Sveti deli darove Svoje i razdaje ih ljudima, ovome jedno, onome drugo. No sva nerazdeljena punoća Njegovih darova blista se na Sinu Božjem. Zašto je Gospod Isus morao imati strah Božji, kad je Oni sam Bog? On nije kao Bog imao strah od Boga nego kao čovek, radi primera nama. Kao što je postio, i bdio, i trudio se, kao čovek radi pouke ljudima, tako je i strahovao od Boga kao čovek radi pouke ljudima. Šta je lekovitije za ljude, prokažene grehom, od straha Božjega? On je kao zdrav morao uzeti lekove od greha u Sebe, da bi nas bolesne obodrio da uzmemo te lekove. Ne činili to isto roditelj s bolesnom decom, koja se straše da uzmu prepisani lek?
O Bože trojedini i večni, kome se sva nebeska vojinstva klanjaju pevajući čudesnu pesmu: Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot, – primi i naše poklonjenje, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
30. avgusta 2019.