NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

16. novembar po julijanskom kalendaru

29. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. apostol Matej Jevanđelist. Beše Matej, sin Alfejev, najpre carinik (tj. zakupac i skupljač poreza, ili mitar), i kao takvoga vide ga Gospod u Kapernaumu i pozva: hajde za mnom. I ustavši otide za njim (Mat. 9, 9). Po tom Matej priredi doček Gospodu u svojoj kući i tu dade povod, da Gospod iskaže nekolike velike istine o svome dolasku na zemlju. Po prijemu Sv. Duha Matej sveti propovedaše Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji, zemlji crnačkoj. U Etiopiji postavi za episkopa nekoga Platona, sledbenika svoga, a on se povuče u molitvenu samoću u goru, gde mu se Gospod javi. Krsti ženu i sina kneza te zemlje, zbog čega se knez veoma rasrdi, i posla jednu stražu da dovede Mateja k njemu na sud. Vojnici odoše i vratiše se knezu govoreći, da čuše glas Matejev ali ga nikako ne mogoše očima videti. Tada knez posla drugu stražu. Kada se i ova straža približi apostolu, ovoga oblista svetlost nebeska, tako silna, da vojnici ne mogoše u njega gledati, no ispunjeni strahom baciše oružje i vratiše se. Tada knez sam pođe. Približivši se sv. Mateju, zasija od ovoga takav blesak, da knez na jedanput oslepi. No apostol sveti beše milostiva srca: on se pomoli Bogu, i knez progleda, – nažalost, progleda samo telesnim očima, ali ne i duhovnim. On uhvati sv. Mateja i stavi ga na ljute muke. Naime, u dva maha ložaše veliki oganj na prsima njegovim. No sila Gospodnja sačuva ga živa i nepovređena. Tada se apostol pomoli Bogu i predade duh svoj Bogu. Knez naredi te i telo mučenikovo položiše u olovni sanduk i baciše u more. Svetitelj se javi episkopu Platonu i reče mu o svome telu i sanduku, gde se nalazi. Episkop ode i iznese sanduk sa telom Matejevim. Videvši ovo novo čudo knez se krsti i primi ime Mateja. Zatim ostavi knez svu sujetu svetsku i primi čin prezviterski, i bogougodno posluži crkvi. Kada umre Platon, javi se ovome Mateju apostol Matej i usavetova ga da se primi episkopstva. I tako on se primi episkopstva i bi pastir dobri mnoge godine, dok ga Gospod ne pozva u carstvo Svoje besmrtno. Sv. Matej apostol napisao je Jevanđelje na jevrejskom jeziku, koje je ubrzo prevedeno na grčki, i na grčkom do nas došlo, dok se ono na jevrejskom izgubilo. Za ovoga Jevanđelista kaže se, da nikada nije jeo meso, nego se hranio povrćem i voćem.

2. Prep. Sergije Malopinežski. Ruski parohijski sveštenik. Kao sveštenik bogougodno živeo i služio pune 22 godine u Vologodskoj guberniji. Upokojio se mirno u Gospodu 16. novembra 1585. god. u starosti od 92 godine.


Apostolu svome, Mateju svetome,
Sam se Gospod javi u zemlji crnačkoj,
To uteha beše borcu mučenome,
I velika sila duši mu junačkoj.
Još mu Gospod dade štap iz ruke svoje,
Pred malenom crkvom da ga on posadi
Dokle ozeleni s cvetom razne boje
I plod sladak rodi, da se svako sladi.
Iz korena dole izvor će poteći,
Izvor vode hladne, žednom će da prija,
A ko se umije hvalu će izreći,
Lice će mu sjajem čudnim da zasija.
Apostol učini kako Gospod reče,
I poniče drvo, ukrasi se cvetom,
I živa mu voda iz žila poteče,
Ispuni se crkva mnogobrojnim svetom:
Ko bolestan beše isceljenje primi,
A ko zdrav bejaše postade zdraviji,
Crnac crno lice prekrasnim učini,
Divlji narod posta – vinograd Božiji.
O čudesno drvo, da li ga je nama!
Imamo ga, braćo, svi ga mi imamo,
To je Hristos Gospod, Gospod nad vojskama,
On – Drvo Života – Njim se spasavamo.

RASUĐIVANJE
Da li zapovest Gospodnja o neprestanoj molitvi (Lk. 18, 1) važi samo za monahe ili za sve hrišćane uopšte? Kad bi važila samo za monahe, ne bi apostol Pavle pisao Solunskim hrišćanima: molite se bez prestanka (1 Sol. 5, 18). Apostol ponavlja, dakle, zapovest Gospodnju od reči do reči, i izdaje je svima hrišćanima bez razlike, da li je neko monah ili mirjanin. Sv. Grigorije Palama podvizavao se neko vreme, kao mlad jeromonah, u jednom manastiru u Veriji. Tu beše i neki znatan podvižnik, starac Jov, koga svi uvažavahu. Dogodi se jedanput, da sv. Grigorije u prisustvu starca Jova, navodeći reči apostolske tvrđaše, da je neprestana molitva dužnost svakoga hrišćanina a ne samo monaha. Starac Jov pak odgovarajući na to reče, da je neprestana molitva dužnost samo monaha, a ne svakoga hrišćanina. Grigorije kao mlađi ustupi i ne hte sporiti, no ćutke se udalji. Kada se Jov vrati u svoju keliju i stade na molitvu, javi mu se angel Božji u velikoj nebesnoj slavi i reče mu: „ne sumnjaj, starče, u istinitost reči Grigorijevih; on je pravo rekao; i ti tako umuj i drugima predaji“. Tako, dakle, i apostol i angel potvrdili su zapovest, da se svi hrišćani moraju neprestano Bogu moliti. Ako ne neprestano u hramu, a ono neprestano na svakom mestu i u svako vreme, i to unutra u srcu svome. Jer kad se Bog ni za trenutak ne umara dajući nam dobra, kako da se mi umorimo blagodareći mu za ta dobra? Kad On neprestano misli o nama, zašto mi da ne mislimo neprestano o Njemu?

SOZERCANJE
Da sozercavam stvaranje sveta, i to:
1. kako trećega dana Bog odeli suvu zemlju od vode;
2. kako naredi zemlji da pusti iz sebe travu i rodno drveće;
3. kako to bi po reči Božjoj, i kako bi dobro.

BESEDA
o useljenju Hrista u srca vernih
Da se Hristos useli vjerom u srca
vaša, da budete u ljubavi ukorijenjeni
i utemeljeni. (Ef. 3, 17)
Sa verom dolazi Hristos u srce, a sa Hristom ljubav. I tako se čovek ukorenjuje i utemeljuje u ljubavi. Prvo, dakle, vera, pa onda sa verom i prisustvo Hristovo u srcu; pa sa prisustvom Hristovim prisustvo ljubavi, a s ljubavlju sva blaga neiskazana. U nekoliko reči apostol nam ukazuje celu stepenicu ka savršenstvu. Početak je vera a završetak ljubav. A vera i ljubav vezuju se u živo i nerazdeljivo jedinstvo prisustvom u srcu živoga Gospoda Isusa Hrista. Sa jačanjem vere mi sve više ubijamo razdaljinu između nas i Hrista Gospoda. Što jača vera to bliži Hristos. Najzad se srce ispunjava Hristom, i ne može da se odvoji od Hrista kao pluća od vazduha. Tada čovek sa suzama radosti opšti sa Hristom u srcu svome molitvom: Gospode Isuse, pomiluj me grešnoga! I neosetno srce se ispunjava svetlom i toplom ljubavlju. Tako se ljubav sjedinjava sa verom i nadom, i kad se sjedine, gubi se granica među njima, te čovek ne može ni mišlju odrediti, dokle ide vera, a odakle počinju nada i ljubav. Kada se živi Hristos useli u njega, tada on i ne gleda više u sebi ni veru, ni nadu, ni ljubav, niti njih imenuje, nego samo Hrista vidi i Hrista imenuje. Kao voćar u jesen što gleda zreo rod na drvetu, te ne govori više o cvetu i o listu nego o rodu, o zrelome rodu.
O Gospode Isuse Hriste, vrhovna visino svih napora naših, poslednja stanico svih putovanja naših, približi nam se, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
29. novembra