NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

16. maj po julijanskom kalendaru

29. maja

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobni Teodor Osveštani. Učenik svetog Pahomija. Rođen i odrastao kao neznabožac, no kao mladić došao do poznanja prave vere, krstio se, i čuvši za svetog Pahomija, dobegao ovome u manastir tajno od svojih roditelja. Sveti Pahomije ga zamonaši i zavoli zbog njegove neobične revnosti i poslušnosti. Kad mu je došla majka da ga zove natrag doma, on se ne htede ni javiti majci, no moljaše se Bogu za nju, da bi i nju Bog prosvetio istinom. I zaista, majka ne samo ne povrati svoga sina kući, nego se i sama ne povrati. Videći nedaleko ženski manastir, kojim upravljaše sestra Pahomijeva, ona stupi u njega i zamonaši se. Posle izvesnog vremena dođe u manastir i brat Teodorov, Pafnutije, te se i on zamonaši. Desi se jednom, da episkop grada Panopolja pozva svetog Pahomija, da mu ustroji manastir za mnoge koji željahu monaškog života. Pahomije uze sobom Teodora, i predade u glavnome ovome dužnost oko ustrojenja manastira. Po smrti svetog Pahomija Teodor posta igumanom svih Pahomijevih manastira, i do duboke starosti požive bogougodno upravljajući mnoštvo monaha na put spasenja. Upokojio se mirno i preselio u carstvo večne svetlosti 368. godine.

2. Blažena devica Muza. O njoj priča sveti Grigorije Dvojeslov, da je bila samo devet godina stara, kada joj se u dva maha javila Presveta Bogorodica, okružena sjajnim devicama. Kada je Muza izjavila želju, da i ona bude u tako sjajnoj pratnji Carice Nebesne, Bogorodica joj rekne da će kroz mesec dana doći po nju i uzeti je. Još joj naredi kako treba da živi za tih trideset dana. Dvadeset petog dana pade Muza u postelju, a tridesetog dana opet joj se javi Sveta Prečista, zovući je tihim glasom, na što Muza odgovaraše: „Evo me idem, Gospođo, evo me idem!“ I ispusti duh svoj. Prešla iz svog života u večni u I veku.

3. Sveti Nikola Mistik, patrijarh carigradski. Proslavio se neobičnom strogošću života. Car Lav oženi se četvrti put, zbog čega mu patrijarh zabrani ulazak u crkvu, a sveštenika koji ga venča – raščini. Zbog toga car zbaci patrijarha i otera ga u manastir. Delegati rimskog pape Sergija III odobre caru četvrti brak. No kada car umre, Nikola ponovo dođe na presto patrijaršijski i sazva sabor 925. godine, na kome četvrti brak u opšte bi hrišćanima zabranjen. Upokojio se 930. godine. Mistik označava najstarijeg člana carskog saveta. Najpre je ovaj svetitelj, dakle, bio dvorjanin visokog čina, po tom je ostavio sujetu sveta i zamonašio se. Skončao mirno 930. godine.

4. Sveti novomučenik Nikolaj. Rodom iz Epira. Za veru Hristovu mučen od Turaka i posečen u Trikali 1617. godine. Glava ovog mučenika čuva se i danas u jednom od Meteorskih manastira u Tesaliji. Čini mnoga čudesa, leči najteže bolesti, a naročito je poznato, da odgoni skakavce sa njiva.

5. Prepodobni mučenici Savaiti. U vreme cara Iraklija, oko 610. godine, postradaše za veru Hristovu četrdeset četiri monaha iz obitelji svetog Save Osvećenog kod Jerusalima. Njihovo junaštvo i stradanje opisao je očevidac, sveti Antioh. (vidi 24. dec)

6. Sveti sveštenomučenik Teodor, episkop vršački. Episkop Teodor se 1594. godine našao na čelu ustanika u Banatu. Ustanici su na zastavama imali lik svetoga Save. Temišvarski paša uhvati u Vršcu vladiku Teodora i živog ga odere. Iste godine donete su mošti Svetog Save iz manastira Mileševe i spaljene na Vračaru.


Nikolaj mučenik za Hrista postrada
I trpljenjem ljutim đavola nadvlada;
Ne hte junak svoga odreći se Spasa,
No slavljaše Boga dok imaše glasa;
A kad glas ga izda, on srcem slavljaše
I za muke veće dušmane moljaše.
Tukoše ga Turci svirepi ko vuci,
Predavaše svakoj nečovečnoj muci,
I najzad mu svetu otsekoše glavu.
Skotrlja se glava u zelenu trvu,
Svetiteljska glava svetlošću zasija;
Hrišćanin tu glavu u svilu zavija
I u crkvu nosi da lek mnogim bude,
Da nakazne leči, i slepe, i lude.
Bog neverne kazni sa svakoga kraja,
A proslavi večno vernog Nikolaja.

RASUĐIVANJE
Kada Teodor Osveštani beše u Panopolju sa svojim duhovnim ocem sv. Pahomijem, dođe mu neki filosof i ponudi da se prepire c njim o veri. Pa stavi filosof Teodoru ova tri pitanja: ,,Ko se ne rodi a umre? Ko se rodi a ne umre? I ko umre a ne istrunu?“ Na ova pitanja odgovori sv. Teodor: ,,Adam se ne rodi a umre. Enoh se rodi i ne umre. Lotova žena umre i ne istrunu.“ Pa dodade svetitelj i ovaj savet filosofu: „Poslušaj ti naš zdrav savet: ostavi se beskorisnih pitanja i sholastičkih silogizama, pristupi ka Hristu, kome mi služimo, i dobićeš oproštaj grehova!“ – Filosof zanemi od takvog oštroumnog odgovora, i postiđen udalji se. Iz ovoga se jasno vidi ogromna razlika između jednog neznabožačkog filosofa i jednog hrišćanskog svetitelja. Onaj se gubi u apstrakcijama, u veštim obrtima reči, u logičnim začikavanjima, u misaonom sportu, dok je ovaj upravio sav svoj um na Boga živoga i na spasenje svoje duše. Onaj je apstraktan i mrtav, ovaj je praktičan i živ.

SOZERCANJE
Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole i to:
1. kako Duh Sveti čudesno upravlja noge apostola po dalekim zemljama,
2. kako ih čudesno iz dalekih zemalja sabira u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice.

BESEDA
o javljanju proroka Jeremije iz onoga sveta
Potom se javi drugi jedan muž, divan sedinom i slavom, okolo Njega neki čudni i velikolepni oreol. Odgovori Onija i reče: ovo je bratoljubac, koji se mnogo moli za ljude i za sveti grad, Jeremija Božji prorok. (II Makav. 15, 13 20)
Ovo je viđenje koje vide hrabri Juda Makavej. Prvo mu se javi iz onoga sveta Onija arhijerej, a potom sveti prorok Jeremija. Kao što Mojsej i Ilija behu viđeni u slavi od apostola na Gori Tavorskoj, tako nekad Juda Makavej vide u slavi proroka Jeremiju. Ni pre Hrista Vaskrslog, dakle, Bog milostivi nije ostavljao ljude bez svedočanstva o životu posle smrti. U hrišćanskom vremenu pak ta svedočanstva su bez broja i bez kraja. Ko i posle svega toga sumnja u život posle smrti, taj stoji pod prokletstvom svoga greha kao pod grobnom pločom. I kao što mrtve stvari ne mogu da vide svetlost dana, tako ni on ne može da vidi život koji jeste i kome nema kraja.
No pogledajte, kakvom je slavom uvenčan prorok Jeremija u onome životu! Divan sedinom i slavom! Okolo njega neka neopisana otmenost, neki svetli oreol, neka neiskazana prijatnost i krasota. On koji je bivao vučen i tučen od ljudi kojima je saopštavao volju Božju, i koji je bio sužanj u tamnici, i mučenik u smradnoj rupi, i koji je kao laža ismevan, i kao izdajnik suđen, i najzad kao prestupnik kamenjem ubijen! No jedan je sud grešnički a drugi je sud Božji. Najponiženiji među ljudima postao je kod Boga uvenčan slavom angelskom.
I još pogledajte, kako nebo naziva onoga koga je zemlja nazvala lažom i izdajnikom i . prestupnikom! Bratoljubac – tako ga naziva nebo. Bratoljubac koji se mnogo moli za ljude. Vidite, najzad, kako se svetitelji na nebesima mnogo mole Bogu za nas! Ne spavajući, oni se mole za nas kad spavamo; ne jedući, oni se za nas mole kad jedemo i prejedamo se; ne grešeći, oni se mole za nas kad grešimo. O braćo, zastidimo se pred tolikim našim iskrenim prijateljima. Zastidimo se, zastidimo se od tolikih svetiteljskih molitava za nas, i pridružimo se molitvama njihovim. Gospode prečudni, oprosti nam grešnu lenjost i tupost našu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
29. maja