NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

16. april po julijanskom kalendaru

29. aprila

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Agapija, Hionija i Irina. Sestre rođene, iz okoline Akvileje. Kad se car Dioklecijan bavljaše u Akvileji naredi da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme neki stari prezviter Zoil imaše viđenje kojim mu se otkri, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno. Požuri starac, nađe telo mučenikovo, položi ga u sanduk i držaše u svome domu. Trideseti dan posle toga javi mu se sv. Hrisogon i izvesti ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u tom vremenu prestaviti se. Isto to izvešće primi u viđenju i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista posle 9 dana i starac Zoil prestavi se, i one tri sestre izvedene behu na sud pred cara. Car savetovaše svete devojke, da se poklone idolima, no one sve otkazaše i ispovediše svoju tvrdu veru u Hrista. Irina reče caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka. Razjaren car baci ih u tamnicu. A kada car pođe u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužnje, među kojima i ove tri svete. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje. Ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moljahu Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn. Čuvši car za ovaj slučaj, naredi da drugi vojvoda, Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog istjazanja sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se da će je moći oskvrniti. No kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, angeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike a nju izvedoše na jedno brdo. Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi, te Irinu strelama ustreliše. Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno sahrani. Sve česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda oko 304. god.

2. Sv. muč. Leonid i s njim mučenice: Hariesa, Nikija, Galina, Kalida, Nunehija, Vasilisa i Teodora. Bačene u more, no more ih ne primi. One hođahu po moru kao po suhu i pojahu Bogu: Jedno poprište trčah, Gospode, i vojska gonjaše za mnom, Gospode, i ne odrekoh se Tebe, Gospode, spasi duh moj! -videći ih tako neznabošci najpre se zadiviše, no potom vezaše im kamenje o vrat i ponovo ih baciše u dubinu morsku, i potopiše. Svi česno postradaše za Hrista Cara i Gospoda 281. god.


Čiste duše, čista tela,
K’o tri krina, čista bela,
Tri sestrice junakinje,
Svetog Duha zlatne skrinje,
Krv proliše, život daše,
Vencima se uvenčaše.
Agapija – ljubav čista,
Hionija – k’o sneg blista,
I Irina – ime mira,
U mukama k’o sred pira
Veličahu živog Boga
I Gospoda Vaskrsloga:
Višnji Bože što imamo
Tebi, evo, sve davamo:
Telo, dušu, i sve muke –
Sve u Tvoje primi ruke!
Spasi telo ognja tečnog,
Spasi dušu gneva večnog!
O hvala Ti što nas stvori,
I još muka udostoji! –
Tri sestrice, tri device,
Zbog Trojice mučenice.

RASUĐIVANJE
Priča starca Varlaama. Imao jedan čovek tri prijatelja; dva od njih ljubljaše on iskreno, a trećega s dosadom izbegavaše. Desi se da car pozva tog čoveka da plati dug. On se obrati za pomoć prvom prijatelju, no ovaj ga se odreče i ode. On se obrati drugom, no ni ovaj mu ne pomože. On se sa stidom obrati trećem, i ovaj radosno pođe sa njim pred cara. Tolkovanje: prvi prijatelj je bogatstvo, drugi rodbina, a treći dobra dela čovekova u ovom svetu. Car je Bog koji kroz smrt šalje poziv i traži dug. Čovek umirući traži pomoći u svoga bogatstva, no ovo se okreće i prelazi odmah u ruke drugog gospodara. Tada se on obraća rodbini, no rodbina ta ispraća samog i ostaje. Tada on pomišlja na dobra dela svoja, koja je s dosadom vršio, i ova odmah polaze sa njim na put pred Cara i Sudiju. – Ko ima uši da čuje, neka čuje. Jedini pratioci duše za onaj svet jesu dela čovekova, bilo dobra, bilo zla. Sve ono što je čoveku bilo milo i drago ostavlja ga i okreće se od njega; samo dela njegova, sva do jednoga, idu sa njim. Ko ima razum da razume, neka razume.

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako se javio živ, posle smrti, pet stotini ljudi odjednom, po svedočanstvu ap. Pavla;
2. kako se javio apostolu Jakovu, opet po svedočanstvu ap. Pavla (I Kor. 15, 6-7);
3. kako su u vreme ap. Pavla bili živi još mnogi izvan kruga apostola, koji su Ga videli.

BESEDA
o otrežnjenju od greha
Otrijeznite se jedanput kao što
treba, i ne griješite. (I Kor. 15,34)
Ovu zapovest daje apostol u vezi sa vaskrsenjem Hristovim. Pošto je izređao mnoge dokaze vaskrsenja Gospodnjeg, on odlučno zapoveda vernima, da se otrezne kao što treba i da više ne greše. Zašto apostol stavlja naše otrežnjenje u zavisnost od vaskrsenja Gospoda? Zato što je vaskrsenje Hrista iz mrtvih glavni utuk grešenju. I zato što nas ništa u svetu ne može odvratiti od grešenja kao saznanje da je Gospod ustao iz groba, da živ sedi sada na prestolu slave i da čeka nas na Svome Sudu. Grešenje i posle toga saznanja savršeno je bezumlje. A otrežnjenje od grešenja posle toga saznanja savršeno je prirodno i razumno.
Otrijeznite se jedanput kao što treba! Ne polutanski nego potpuno. Izbite iz svoje pameti i sećanje na greh. Jer greh je kao biljka koja može rasti i u najbezvodnijim krajevima. Jedna kap vlage – i prividno usahla biljka ozeleni. I jedno sećanje na prividno davno umrli greh oživljava ga i čini silnim. Neznabošci, koji ne imadoše primer vaskrsenja iz mrtvih i grešiše, imaće nekog opravdanja na Sudu. Oni će reći: nije bilo ništa tako silno što bi nas moglo otrezniti od grešenja. Mi smo držali da je grob poslednje ušće reke čovečjeg života, jer nismo imali dokaza života posle smrti. Tako će neznabošci. Ali kako ćete se vi, hrišćani, opravdati, vi koji saznaste za vaskrsenje Hrista i ne otrezniste se; vi koji čuste tolika svedočanstva o Vaskrsu i o Sudu, i produžiste grešiti, – kako ćete se vi opravdati?
Braćo moja, otreznite se jedanput kao što treba i ne grešite, jer Hristos vaskrse iz groba. O vaskrsli i živi Gospode, pomozi nam otrezniti se od grešenja jednom za svagda. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
29. aprila