NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

15. septembar po julijanskom kalendaru

28. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Nikita. Rodom od Gota; učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaselj. Saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada sv. Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti. Mučen strašnim mukama Nikita sve jače ispovedaše veru Hristovu i moljaše se Bogu s blagodarnošću. I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Sv. Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim. Ovu ikonu nosio je sv. Nikita zato što mu se sv. Bogorodica javila i utešila ga. Najzad mučitelj baci Hristovog vojnika u oganj, u kome sv. mučenik izdahnu, ali telo njegovo osta nepovređeno od ognja. Drug njegov Marian prenese njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde sagradi crkvu sv. Nikite i položi u nj čudotvorne mošti mučenikove. Postradao i proslavio se 372. godine.

2. Prep. Filotej. Iz sela Mirmiksa, ili Mravina, u Maloj Aziji. Mati mu se zvala istim imenom, samo obratno: Teofila. Beše prezviter i još za života veliki čudotvorac. Jednom prilikom pretvorio vodu u vino, drugom prilikom umnožio hleb. Upokojio se u Gospodu u H stoleću. Mošti mu se projavile mirotočivim.

3. Sv. muč. Porfirije. Rodom iz Mimosa. Najpre ismevao hrišćane pred carem Julijanom Odstupnikom. Tako jednom izigravajući hrišćansku tajnu krštenja, on se na bini pogruzi u vodu izgovarajući reči: vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha! Kada se digne iz vode on uzvikne: sad sam hrišćanin! Svi su mislili, da se on kao glumac šali, kao i uvek, no on je ostao pri svome, prestao ismevati hrišćanstvo, i najzad postradao za Hrista. Obezglavljen 361. god. i preselio se u carstvo Hristovo.

4. Sv. muč. Teodot, Askliad i Maksim. Znameniti po rodu Tračani. Postradali za Hrista blizu Filipopolja u selu Saltisu (između 305-311. god.) i preselili se u carstvo nebesko.

5. Sv. Visarion arhiep. Lariski čudotvorac. Osnovao manastir Spasitelja u Lariskoj eparhiji. Proslavljen čudesima za života i posle smrti.

6. Sv. novomuč. Jovan Kritski. Postradao za veru Hristovu od Turaka u Efesu 1811. god.

7. Sv. Josif ep. Alaverdski. Jedan od onih 12 otaca Sirijskih (7. maja) koji behu upućeni u predele Kavkaske da propovedaju Jevanđelje. Sv. Josif mirno se predstavio Gospodu 570. god. Čudotvorne mu mošti počivaju u Alaverdskoj sabornoj crkvi.


Rodoljub je pravi ko u svome rodu
Oltar pravi zida živome Gospodu.
Atanarik Gotski nasiljem vladaše.
Idolima mrtvim žrtve prinošaše;
A Nikita sveti, vojnik Hrista Boga,
Propovednik beše spasenja večnoga;
Ovaj svetlost večnu u noć rasipaše,
Onaj tmom idolskom duše zastiraše.
Nikita se sveti knezu usprotivi,
I trpljenjem hrabrim narod svoj zadivi,
Silom časnog krsta silu mračnu zbuni,
I strahom od Boga sav narod ispuni.
Krv njegova beše rumen nove zore,
A duh mu se vinu u nebeske dvore;
U strašnom je ognju Nikita goreo
Ali ni do danas nije izgoreo.
Istinom Hristovom Goti se krstiše.
I Nikitu svoga divno proslaviše.
O Nikito sveti, glasu Božje trube,
Mučeniče hrabri, pravi rodoljube,
Iz šatora zemnih ti si otišao,
U dvorove carske s angelima stao.
Pomoli se za nas, jer Car tebe sluša,
Da s’ i naša Bogom pomiluje duša.

RASUĐIVANJE
Bog se ne da porugati. Rugače Bog ili kažnjava, da bi ih popravio, ili ih obraća u onakve kakvima se oni rugaju. Sv. Porfirije najpre se proslavi među neznabošcima kao rugač hrišćanstva. Jedanput on ismevaše hrišćansku tajnu krštenja pred carem Julijanom Odstupnikom i njegovom svitom. No dogodi se nešto sasvim neočekivano. Kada se Porfirije pogruzi u vodu i izreče reči, da se krštava u ime Svete Trojice; najedanput se u njemu promeni duh i on u istini postade hrišćaninom. I mesto podsmevanja veri hrišćanskoj on poče izobličavati cara zbog njegovog nečestija idolopokloničkog. Zato bi mučen i posečen. Sličan slučaj dogodio se sa nekim komedijantom Genesom, verovatno u vreme Dioklecijanovo. Ovaj Genes je predstavljao hrišćansko bogosluženje pred neznabožačkom gomilom naroda i uveseljavao sve svojim podsmevanjima i dosetkama. No na jedanput on se promeni i vikne pred narodom: „ja verujem, i želim da se krstim.“ Gledaoci pomisle najpre, da i te reči njegove spadaju u njegove lakrdije; ali on je počeo ponavljati svoju veru u Hrista. Pa kad je i pred sudom i pred samim carem, uporno ostao pri svojoj veri u Hrista, bio je mučen i ubijen – Tako i rugači Hrista postaju mučenici za Hrista.

SOZERCANJE
Da sozercavam kaznu Božju nad jednim neposlušnim prorokom (I Car. 13), i to:
1. kako proroku tom bi zapoveđeno od Boga, da ne jede i ne pije ništa u idolopokloničkom Vetilju;
2. kako prorok presluša Boga, te jede i pi;
3. kako ga na povratku rastrže lav.

BESEDA
o dvojnom posvedočenju Sina Božjeg
Ja sam koji svjedočim sam za sebe, i
svjedoči za mene otac koji me posla. (Jov. 8, 18)
U zakonu je pisano, da su potrebna dva svedoka, da bi se dokazalo nešto. Nevernim Jevrejima Gospod je najpre ukazao na tri velika svedočanstva o Sebi: na Oca, na Svoja dela i na Sv. Pismo (5, 36-39). Po tom, posle još umnoženih čudesa Svojih i posle još opširnije iskazane nauke Svoje, On im reče, da je samo i jedino Njegovo svedočanstvo o Njemu istinito i dovoljno (8, 14). Najzad, opet im ističe dva svedočanstva, Svoje i Očevo – shodno zakonskom propisu o potrebi dva svedoka. Tako Gospod zagrađuje usta nevernih svim načinima, i ne ostavlja im nikakve oduške – osim zločina ubistva, čemu pribegavaju svi oni koji se ne daju nikakvim razlozima ni dokazima ubediti u istinu. U poslednjem slučaju, gde Gospod ističe Svoje svedočanstvo o Sebi i svedočanstvo Oca Svoga, On hoće da pokaže i Svoju ipostasnu samostalnost, i ravenstvo sa Ocem u bitnosti. On stavlja, na ime, Svoje sopstveno svedočanstvo i zasebno, i Naravno sa svedočanstvom Boga Oca. Da je ovakvo tumačenje tačno, potvrđuju i sledeće reči: kad biste znali mene, znali biste i oca mojega. Ovde je izraženo potpuno suštastveno jedinstvo Oca i Sina, i ne preostaje ni najmanje sumnje, da Gospod misli na bitnu jednakost Svoju sa Ocem Svojim. O božanskoj prirodi je reč, a ne o telesnoj. Ko god bi zamišljao Svetu Trojicu kao tri telesna bića, ludo bi se prevario. Telesno se javio svetu, radi spasenja sveta, samo Sin Božji, a nikako i Otac i Duh Sveti. Po božanskoj prirodi Svojoj pak Sin je u telu ostao ravan Ocu i Duhu Svetom. Čovečju prirodu pak On je obukao na se i dodao ju Svojoj božanskoj prirodi iz ljubavi prema ljudima, da bi se mogao javiti ljudima, i da bi mogao spasti ljude.
O Trojice Sveta, jednobitna i nerazdelna, koja si nas kroz vaploćenog Boga Slova prosvetila i osvetila, podrži nas do kraja Svojom svetošću, Svojom krepošću i Svojom besmrtnošću, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
28. septembra