NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

15. oktobar po julijanskom kalendaru

28. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. muč. Lukijan prezv. Antiohijski. Rođen od blagorodnih roditelja u Samosatu u Siriji. U mladosti priobreo vrlo široko obrazovanje svetsko i duhovno. Muž znamenit kako po učenosti tako i po podvižničkoj strogosti života. Razdav imanje svoje siromašnim on se izdržavao sastavljanjem poučnih dela, i od toga se kao od nekog rukodelja hranio. Vrlo je veliku uslugu učinio crkvi time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom Pismu, koja jeretici shodno svome naopakom učenju behu iskvarili. Zbog učenosti i duhovnosti bi rukopoložen za prezvitera u Antiohiji. U vreme Maksimijanovog gonjenja, kada namučeni behu sv. Antim Nikomidijski i sv. Petar Aleksandrijski, bi i sv. Lukijan u spisku onih, koje car željaše pogubiti. Lukijan izbeže iz grada i sakri se, ali ga prokaza neki zavidljivi jeretički sveštenik Pankratije. U to vreme gonjenje beše užasno. Ni mala deca ne behu pošteđena. Dva dečaka, koji ne hteše jesti od idolskih žrtvi, behu bačeni u vrelo kupatilo, gde u mukama predadoše duše svoje svete Bogu. Neka učenica Lukijanova, po imenu Pelagija, da bi sačuvala devstvenu čistotu svoju od razvratnih nasilnika, baci se s krova kuće na zemlju i razbi se. Lukijan bi doveden u Nikomidiju pred cara. Uz put savetima svojim uspe da obrati u veru Hristovu 40 vojnika. I svi mučenički skončaše. Posle ispitivanja i bijenja sv. Lukijan bi bačen u tamnicu, gde bi mučen glađu. „On je prezreo glad, piše Zlatousti Jovan o sv. Lukijanu, prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast čreva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe.“ Na Bogojavljenje pričesti se u tamnici, i sutradan predade duh svoj Bogu. Postrada 7. januara 311. godine.

2. Prep. Jevtimije Novi. Rođen u Ankiri 824. god. Od pravednih roditelja. Epifanija i Ane. Služio vojsku, ženio se, i imao jednu ćerku, Anastasiju. Podvizavao se oštro i dugo u Olimpijskim manastirima a potom u Sv. Gori. Neko vreme živeo kao stolpnik blizu Soluna. Tu blizu Soluna osnovao jedan muški i jedan ženski manastir. Upokojio se na ostrvu Sveštenom blizu Sv. Gore krajem IX veka. Mošti mu svete i čudotvorne počivaju u Solunu.


Lukijan premudri, podvižnik i knjižnik,
Derznoveno ide po Hristovom putu.
Protiv jeretika i idolskog mraka
Lukijan pobedni vede borbu ljutu.
Trojicu Presvetu u temelj postavi,
Beznačalnog Oca sa Duhom i Sinom
I rečju i delom Lukijan proslavi,
To i svojom krvlju utvrdi nevinom.
Besni Rim se sruši, jeresi umreše,
Pogiboše dela nečasna i sramna,
Mučenici Crkvu do neba uzneše –
Sve nadžive Crkva, velika i slavna.
To je carstvo svetih, carstvo bez svršetka,
Što Danil proreče a Hristos zasnova –
O željeno carstvo, od svetskog početka,
S kubetima zlatnim vrh nebeskog krova!
I Lukijan sveti, zidar carstva toga,
Potrudi se mnogo i sve dade za to.
Sad caruje slavno uz Isusa svoga,
Uznesen od Boga u angelsko jato.

RASUĐIVANJE
Svetitelji Božji mnogo su polagali na to, da se pričeste pred smrt. Čak i mučenici i mučenice, ma da su život svoj žrtvovali za Hrista Gospoda i mučeničkom krvlju omivali sve grehe svoje, žudno su primali Svetu Tajnu, gde god je to bilo moguće. Sveti Lukijan beše u tamnici sa još nekoliko učenika svojih i drugih hrišćana. Kada bi uoči Bogojavljenja, on poželi, da na taj veliki praznik hrišćanski pričesti se telom i krvlju Hristovom, jer znađaše, da mu predstoji bliska smrt. Videći želju srdačnu Svoga stradalnika Bog Svemogući ustroji, te neki hrišćani doturiše hleb i vino u tamnicu. Kada svanu Bogojavljenje, pozva Lukijan sve hrišćane u tamnici, da stanu unaokrug njega. „Okružite mene, i budite crkva“. No nemaše u tamnici ni stola ni stolice, ni kamena ni drveta, na kome bi se svršila sveta liturgija. „Gde ćemo, sveti oče, položiti hleb i vino“? upitaše Lukijana. A on leže usred njih, i naredi, da hleb i vino polože na prsi njegove. „Na prsi moje položite, neka bude živi presto živome Bogu!“ I tako se svrši liturgija, potpuno čino i molitveno na prsima mučenika, i svi se pričestiše. Sutradan posla car vojnike, da izvedu Lukijana na istjazanje. Kada vojnici otvoriše tamnička vrata, Lukijan sveti tri put uzviknu: „Hrišćanin sam! Hrišćanin sam! Hrišćanin sam!“ I u tome predade duh svoj Bogu.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno oslobođenje apostola iz tamnice (Dela Ap. 5), i to:
1. kako jevrejske starešine baciše apostole u tamnicu;
2. kako se angel Božji noću javi, otvori tamnicu, izvede apostole, i naredi im da idu u crkvu i propovedaju Jevanđelje.

BESEDA
o tome kako čuva Gospod kosti pravedničke
Čuva Gospod sve kosti njihove, nijedna
se od njih neće skrušiti. (Ps. 33, 21)
Neka se ne boje pravednici. Svevideći Bog bdi nad njima. Ili zar može Svevideći nešto izgubiti i zaboraviti? U dan vaskrsenja On će sabrati sav sastav njihov telesni, i proslavljeno vaskrsnuti ga. Gonitelji su bacali tela mučenika u more, ili zarivali ih u duboke jame, ili ostavljali u polju da ih ptice pojedu. I Gospod je Promislom Svojim tako upravljao događaje, da su te svete mošti ipak dolazile u ruke vernih; ove su polagane česno u skupocene kovčege, nad njima su zidani hramovi, od njih je ishodila sila čudotvorna. Tako je Bog hteo, da bi time pokazao vernima, prvo da On čuva kosti pravednih, i drugo da ih je proslavio u carstvu nebeskom, o čemu se i crkva na zemlji obaveštava kroz čudesnu silu proslavljenih telesa njihovih. Čudotvorne mošti su kao preteča opštem i slavnom vaskrsenju pravednika. Ako su kosti nekih pravednika i sagorene ili samlevene, zar to može biti prepreka svemogućoj sili Božjoj, da ih u dan vaskrsenja iz razvejanog pepela opet sastavi i oživi? Dlaka s glave vaše neće poginuti (Lk. 21, 18), uverava Spasitelj. Hoćeš li pak da pod kostima razumeš dela, onda znaj, da su dela nepravednika kao dim, a dela pravednika silna i trajna kao tvrde kosti. Nijedno se pravedno telo neće istanjiti i iščeznuti u toku vremena. Bog ih zna, i Bog ih čuva, da ih kao dragoceni biser objavi pred zborom angela i ljudi u Dan Onaj.
O Gospode Svevideći, Gospodaru i čuvaru pravednika, umnoži pravedna dela naša Duhom Tvojim Svetim, bez koga se ništa dobro ne može učiniti. I spasi nas po milosti Tvojoj a ne po delima našim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
28. oktobra