NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

14. jun po julijanskom kalendaru

27. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti prorok Jelisej. Živeo na devet stotina godina pre Hrista. Kada je Gospod hteo uzeti k Sebi prestarelog proroka Iliju, otkrije ovome, da mu je za naslednika u proročkoj službi odredio Jeliseja, sina Safatova, od plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija kaza Jeliseju volju Gospodnju i ogrnu ga svojim ogrtačem i isprosi od Boga dvogubu proročku blagodat za njega. Jelisej odmah ostavi dom svoj i rod svoj i pođe za Ilijom. A kada Gospod uze Iliju na ognjenim kolima, Jelisej osta da produži proročku službu sa još većom silom od Ilije. Po čistoti i revnosti on je bio ravan najvećim prorocima, a po čudesnoj sili, koja mu se dade od Boga, prevazilazio ih je sve. Razdvojio je vodu u Jordanu kao negda Mojsej u Crvenom moru; gorku vodu u Jerihonu učinio pitkom; nizveo vodu u iskopane rovove za vreme rata s Moavićanima; umnožio ulje u loncima bedne udovice; ženi Somanićanki vaskrsao umrlog sina; sa dvadeset hlepčića nahranio sto ljudi; iscelio od prokaze vojvodu Nemana; nizveo prokazu na slugu svoga Giezija zbog srebroljublja; oslepio celu jednu vojsku sirijsku, a drugu, opet, nagnao u bekstvo; predskazao mnoge događaje, kako narodu, tako i pojedincima. Predstavio se u dubokoj starosti.

2. Sveti Metodije, patrijarh carigradski. Rodom iz grada Sirakuze u Siciliji. Po svršetku svetskog školovanja zamonaši se i počne se podvizavati u manastiru. Patrijarh Nikifor uzme ga k sebi na službu. U vreme ikonoboračkih careva pročuo se svuda kao odlučni branilac ikonopoštovanja. Opaki car Teofilo zatoči ga zbog toga na jedno ostrvo, u tamnicu, sa dva obična razbojnika, gde provede punih sedam godina, u vlazi, bez svetlosti i bez dovoljno hrane, kao u grobu. U vreme blagočestive carice Teodore i sina joj Mihaila, oslobođen i izabran za patrijarha (po ranijem proročanstvu svetog Joanikija Velikog). Prve nedelje Velikog posta Metodije svečano unese ikone u crkvu, i napisa kanon u čast ikone. Ne mogući mu nikako doskočiti, skverni jeretici najmiše neku ženu, koja izjavi, da patrijarh s njom ima nečiste telesne odnose. Ceo se Carigrad uzbuni od te klevete. Ne znajući kako inače da dokaže svoju nevinost, patrijarh pređe preko stida i svuče se nag pred sudom, koji je sam tražio, i pokaza svoje suho i od posta izmoždeno telo. Sud se očigledno uveri, da je patrijarh oklevetan. Narod čuvši za ovo, obraduje se, a jeretici postide. Tada i ona žena prizna, da je nagovorena i plaćena, da tu klevetu iznese na svetitelja Božjeg. I tako oni koji su mislili naneti sram Metodiju, i nehotice mu povećaju slavu. Ovaj veliki ispovednik vere mirno je skončao 846. godine i preselio se u Carstvo Božje.

3. Sveti Jovan, mitropolit evhaitski. Prozvan Mavron. Vrlo obrazovan no u isto vreme i duhovan muž. Tek u starosti pri caru Aleksiju Komnenu, postane mitropolitom evhaitskim. Proslavljen naročito time, što su mu se javili sveti Vasilije, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust (v. 30. januar) i objasnili mu, kako su oni sva trojica podjednako proslavljeni na nebu. Posle tog viđenja utiša se prepirka u narodu oko toga, ko je od ta tri svetitelja veći, a ko manji. Još je sveti Jovan sastavio poznati kanon Isusu Sladčajšem, i kanon Angelu Hranitelju, a pored toga ostavio je i druge korisne spise. Skončao mirno 1100. godine.

4. Prepodobni Nifont. Rođen u oblasti Argirokastra u selu Lukovu od oca sveštenika. Od mladosti vukla ga želja samoći i molitvi. Ta ga želja najzad dovede i u Svetu Goru, gde se podvizavao najpre u pešteri svetog Petra Atonskog a potom u pustinji svete Ane. Nije hteo ni hleb jesti, nego se hranio travom i korenjem. Neki zavidljivci optuže ga kao da se on gnuša hleba, od čega se on lako i brzo opravda. Najzad se združi sa svetim Maksimom na Kapsokalivi. Zbog svoje iskrene ljubavi prema Bogu Nifont bude obdaren od Boga darom čudotvorstva i prozorljivosti. Isceljivao je bolesne molitvom i pomazanjem uljem, a prozirao je u događaje koji se se zbili i koji će se zbiti. Prorekao za sebe da će umreti uz Petrov post. I kad je osvanuo dan njegovog upokojenja, on rekne bratiji oko sebe: „Ne plačite nego radujte se, jer ćete u meni imati molitvenika pred Bogom za spasenje vaše“. Najzad reče: „Vreme je da idem!“ I predade svetu dušu svoju Bogu 14. juna 1330. godine.


Šta pomaže blago i svet ovaj ubav,
Šta vlast sva i sila kad je čovek gubav?
Vojvoda je Neman, no gubom pokriven
Sav od gube beo, ka’ od gnoja sliven.
Pa vojvoda žuri k Božijem čoveku,
Samo još od njega nadajuć se leku,
C celim karavanom odela i zlata,
To Božjem čoveku neka bude plata!
Jelisej mu reče da Jordanu hodi
I sedam se puta okupa u vodi.
Rasrdi se Neman u svojoj nesreći:
– Nemamo l’ mi’reka, bistrijih i veći?
I hoćaše hitno doma da se vrati,
No mudri ga sluga od toga odvrati.
Gospodaru, reče, hitno ne odstupaj,
Gle, Jordan je blizu, idi se okupaj!
Posluša ga Neman, k Jordanu požuri
I sedam se puta u reku zagnjuri.
Zdrav postade Neman, prokaza odlete,
Zdrav postade Neman i čist kao dete.
Bog je jedan, viknu, Bogu Izrailju,
On čudesa slavna čini u obilju!

RASUĐIVANJE
„Neće nas spasti mesto, ako ne tvorimo volju Božju“, veli premudri Zlatoust. Za nekoga monaha priča se, kako je živeo u jednom manastiru, gde su ga pet sabrata voleli a jedan vređao. Zbog ovog jednog, koji ga je vređao, on se preseli u drugi manastir. U tom drugom manastiru pak osmorica su ga voleli a dvojica vređali. On pobegne u treći manastir. No tu su ga sedmorica volela a petorica vređala. On pođe u četvrti manastir. No usput se razmisli: „Dokle ću ja bežati c mesta na mesto? U celom svetu neću naći pokoja. Bolje da postanem strpljiv,“ Izvuče hartiju i napisa krupnim slovima: „Sve ću da otrpim radi Isusa Hrista, Sina Božjega.“ Kada stupi u četvrti manastir, i tu su ga jedni voleli a drugi vređali, No on je počeo strpljivo podnositi uvrede. I čim bi ga neko uvredio, on bi izvadio onu hartiju i čitao: „Sve ću da otrpim radi Isusa Hrista, Sina Božjega.“ I tako strpljivošću uspeo je da ga svi zavole. I ostao je na tom mestu do smrti.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno hođenje Gospoda po vodi kao po suhu (Mat. 14, 25) i to:
1. kako Gospod hodeći sam vrhom vode zove i Petra: hodi! Petar polazi no zbog male vere počinje da tone,
2. kako i mene Gospod priziva da hodim povrh strasne vlage i bure, i kako i ja polazim no tonem zbog male vere

BESEDA
o smernosti kao preteči slave
Prije slave ide smjernost. (Priče Sol. 75, 33)
Ovde je reč o pravoj slavi a ne o lažnoj; o slavi neprolaznoj a ne o slavi umirućoj. Slava koja je od ljudi slava je umiruća, a slava koja je od Boga slava je neprolazna. Koga ljudi proslave, nije proslavljen, a koga Bog proslavi, taj je proslavljen. Vi primate slavu jedan od drugoga, a slave koja je od jednoga Boga ne tražite (Jov. 5, 44), rekao je Gospod književnicima jevrejskim. Vidite, kako Gospod razlikuje slavu ljudsku od slave božanske. A za Sebe je On rekao: Ja ne primam slave od ljudi (Jov. 5, 41).
Ko traži slavu od ljudi, taj ide putem gordosti, a ko traži slavu od Boga, taj ide putem smernosti. Niko bez smernosti nije proslavljen od Boga. Svetitelji Božji bili su najsmernije sluge Božje. Prevelikom smernoćšu odlikovala se i Presveta Bogorodica. Svojoj prevelikoj smernosti ona je pripisivala izbranje svoje za Mater Božju: яko prizrje na smirenie rabi svoeя. No najsmerniji od najsmernijih bio je sam podvigopoložnik Gospod naš Isus Hristos. U Njegovom zemaljskom životu smernost je uvek išla pre slave. I u našem životu, braćo, mora tako biti, ako želimo istinske slave. Jer ako smernost ne ide pre slave, slava nikad doći neće.
O Gospode Isuse, uzore i učitelju smernosti, slavo naša jedina, i Proslavljaču svih smernih i krotkih, nadahni nas neizrečenom smernošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
27. juna