NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

14. decembar po julijanskom kalendaru

27. decembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenici Tirs, Levkije i Kalinik. Sveti Tirs i Levkije behu česni građani Kesarije Vitinijske, prvi kršten a drugi oglašen hrišćanin. Kalinik, pak, beše žrec idolski. Kada car – Dekijev naslednik Kumvrikije poče neštedice mučiti i ubijati hrišćane, stupi pred njega neustrašivi Levkije pa izobličavajući ga, reče mu: „Zašto si sam na svoju dušu zaratio, o Kumvrikije?“ Razjareni sudija naredi odmah da ga biju i muče, i najzad mačem poseku. Levkije namučeni iđaše na posečenje veselo kao na svadbu. Videći smrt hrabroga Levkija, Tirs blaženi raspali se revnošću božanskom, pa poput Levkija i on stupi pred sudiju i izobliči ga za zločine i za neverovanje u jedinog istinitog Boga. I on bi bijen i u tamnicu bačen. Nevidljiva ruka Božja isceli ga od rana, otvori mu vrata od tamnice i izvede ga. Tirs odmah ode episkopu kesarijskom Fileju, da ga ovaj krsti. Po krštenju ponovo bi uhvaćen i mučen, no on trpljaše muke podnoseći ih kao u snu, a ne na javi. Silom molitve njegove popadaše mnogi idoli. Videvši ovo, žrec idolski Kalinik obrati se u veru Hristovu. I on i Tirs behu osuđeni na smrt. Kalinika mačem posekoše, a Tirsa metnuše u drveni sanduk, da testerom prestružu. No sila Božja ne dopusti ovo, te testera ne mogaše drvo ni zaparati. Tada Tirs sveti usta iz sanduka, pomoli se Bogu blagodareći mu na mukama i predade mirno duh svoj Gospodu svome. Krajem IV veka kesar Flavije postroji kod Carigrada crkvu svetom Tirsu, i u nju položi mošti njegove svete. Svetitelj se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih moštiju.

2. Sveti mučenici Filimon, Apolonije, Arijan i drugi. U vreme Dioklecijana neki sudija Arijan ljuto mučaše hrišćane u Misiru. Pa uhvati i Apolonija i pripreti mu mukama. Ovaj se uplaši od muka, pa potplati nekog poznatog muzikanta Filimona, neznabošca, da bi on mesto njega, prerušen u njegovo odelo, prineo žrtvu idolima. No kada Filimon stupi pred idole, najedanput zasija svetlost hrišćanske vere u srcu njegovom i on se prekrsti. Potom izađe i poče vikati: „Hrišćanin sam! sluga Hrista Boga živoga!“ Čuvši ovo sudija, nasmeja se, misleći da se Filimon podsmeva hrišćanima. Potom Filimon bi mučen groznim mukama. Dažd s neba pade na njega i krsti ga. Najzad i Filimon i Apolonije behu posečeni od Arijana sudije. No tada i Arijan posta hrišćanin, pošto izleči svoje slepo oko čudesnim načinom na grobu Filimonovu. Osuđen na smrt od cara Dioklecijana, i pogubljen sa četiri vojnika, koji takođe sebe objaviše hrišćanima.


Poznadoste veru, priznadoste Hrista,
Predadoste telo, da bi dušu spasli,
Zato vam se ime na nebesi blista
I u crkvi svetli, ognji neugasli.
Molite se za nas, besmrtni junaci,
Da c’ odbiju od nas grehovni oblaci,
Levkije blaženi i Tirse viteški
Kaliniče slavni, dični Filimone,
I ostali redom, bol podneste teški,
No sad ste građani bolje vasione,
Molite se za nas, krasni svetilnici,
Mol’te se za crkvu, Božji mučenici.
Poznadoste ljubav, nebesku svojinu,
Zemlja joj ne znade ni imena pravog,
Videste je celu u Božijem Sinu,
U znaku pacpeća i čela krvavog.
Sad ste blizu Boga, i lice My zrite,
Molitvama vašim grehe nam pokrijte.

RASUĐIVANJE
Tri su vrste pohvalne revnosti; revnost o očišćenju sebe od grehovnih želja i pomisli, revnost prema istini vere i revnost prema pravdi Božjoj među ljudima. Sve tri ove revnosti ispunjavale su dušu sv. Nikolaja Čudotvorca do savršenstva. Revnost o očišćenju sebe on je pokazivao kroz ceo život budno stražeći nad svojim srcem. Revnost prema istini vere pokazao je on naročito na Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, kada je došao u strašan sukob c Arijem. Revnost prema pravdi Božjoj među ljudima pokazao je on osobito u dva znamenita slučaja, kada je spasao po tri nevina čoveka od smrtne kazne. Jednom u njegovom odsustvu iz grada Mira zlatoljubivi vojvoda Evstatije osudi tri čoveka na posečenje mačem, primivši mito za to od nekih njihovih neprijatelja. Izvešten o ovome sv. Nikolaj u najvećoj žurbi dojuri u Mir. Osuđenici behu izvedeni na gubilište. Dželat beše već digao mač nad nevinim ljudima. U tom trenutku Nikolaj uhvati mač, istrže ga iz ruku dželatovih, i oslobodi osuđenike. Potom ukori vojvodu Evstatija, i privede ga stidu i pokajanju. Isto tako behu oklevetani kod eparha carigradskog Evlavija i kod cara tri carske vojvode: Nepotijan, Urs i Erpilion, Car potpisa smrtnu presudu. Uoči dana pogubljenja tri vojvode pomoliše se Bogu govoreći: „Bože Nikolajev, izbavi nas nevine od smrti!“ Te noći javi se sv. Nikolaj na snu caru i eparhu, izobliči ih za tu nepravdu, i naredi, da odmah oslobode iz tamnice tri vojvode. Sutradan car i eparh ispričaše jedan drugom istovetno noćno viđenje, i odmah oslobodiše vojvode i od smrti i od tamnice.

SOZERCANJE
Da sozercavam bogoposlušnost Avramu i to:
1. kako posluša Avram Boga, kada mu naredi da izađe iz zemlje svoje, i od roda svoga i iz doma oca svoga (Postanja 12),
2. kako posluša on Boga, kada mu naredi da prinese na žrtvu svoga jedinca sina.

BESEDA
o Jakovu
Vidjeh Boga licem k licu, i duša se moja spase. (Postanja 32, 30)
Bog Avramov i Isakov bi i Bog Jakovljev, Bog vernih, poslušnih, milostivih i krotkih. Krotkim bogovidcem može se nazvati Jakov. Jer uistini krotak beše, i vide Boga, i govori s Bogom, i vide angele Božje, i lestvice od zemlje do neba. Krotošću svojom pobedi Lavana, tasta svoga, i Isava, brata svoga; krotošću unese mir među žene svoje, Liju i Rahilu; zbog krotosti bi mio i faraonu. Krotost Jakovljeva praobraz je Hristove krotosti. Blaženi krotki, rekao je Gospod, jer će naslijediti zemlju (Mat. 5,5). Ove reči obistinile su se i na Jakovu. On je nasledio zemlju otaca svojih; njegovo potomstvo oslobodilo se iz Misira, i nasledilo je Zemlju obećanu; a kroz Hrista Gospoda, svoga potomka po telu, nasledio je on svu zemlju. To je crkva Božja, koja se rasprostrla po svoj zemlji. Videh Boga licem k licu. Jakov vide Boga u vidu čoveka, ali ne kao pravog čoveka. I to viđenje samo je predskazanje istinski vaploćenog Boga kao čoveka. I duša se moja spase. Spase mu se duša od straha i od svake nepravde. Pa kad se Jakov spase videći samo prizrak Boga, kudikamo je lakše nama spasti se, koji znamo Boga kao istinskog čoveka, kao Bogočoveka.
O Gospode krotki, silo i slavo krotkih, kao što si spasao Jakova prizrakom Tvojim, spasi i nas Tvojim istinskim telom i krvlju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
27. decembra