NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

13. septembar po julijanskom kalendaru

26. septembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Osvećenje hrama Hristova Vaskrsenja. Kada sv. carica Jelena nađe Krst Gospodnji u Jerusalimu, zadrža se tom prilikom duže u sv. gradu, i sagradi crkvu u Getsimaniji, u Vitlejemu, na Jeleonskoj Gori, kao i na drugim mestima, znamenitim po životu i radu Gospoda Isusa Hrista. A na Golgoti, gde i nađe Krst časni, otpoče strojiti ogromnu crkvu pod čijim se krovom nalažaše i samo lobno mesto, gde se Gospod raspe, kao i ono, gde se pogrebe. Htede sv. carica da sjedini pod jednim krovom i mesto Njegovog stradanja i mesto Njegove slave. No Jelena se predstavi Gospodu pre nego što taj veličanstveni hram bi dovršen. Kada hram bi dovršen, baš te godine Konstantin praznovaše tridesetogodišnjicu svoga carovanja. I tako i osvećenje hrama i praznovanje carevog jubileja bi obavljeno jednoga istoga dana, 13. septembra 335. god. U to vreme zasedaše u Tiru pomesni sabor episkopa. I ovi episkopi, kao i mnogi drugi, stekoše se u Jerusalim na toržestveno osvećenje hrama Vaskrsenja Gospodnjeg. I ustanovi se tada, da se taj dan, kao dan pobede i trijumfa crkve Hristove, praznično spominje svake godine.

2. Svešt. muč. Kornilije sotnik. Rimljanin i oficir rimski u Kesariji Palestinskoj. Kršten od apostola Petra, shodno nebeskom otkrovenju (Dela Ap. 10, 1). On beše prvi od neznabožaca, koji stupiše u crkvu Božju. Dotle su neki mislili, da je crkva Hristova samo za Jevreje, i za one koji prime obrezanje jevrejsko. Krstivši se Kornilije ostavi sve i pođe za apostolom Petrom. Ovaj ga apostol docnije postavi za episkopa i posla u neznabožački grad Skipseosis, gde Kornilije sveti pretrpe mnoga beščešća i mučenja Hrista radi, no silom Božjom sruši hram Apolonov i krsti kneza toga grada Dimitrija i 277 neznabožaca. Preduznav od Boga dan svoje smrti, on prizva sve hrišćane, posavetova ih, pomoli se Bogu za njih, i mirno se predstavi Gospodu u starosti česnoj. Vremenom njegov grob bude zaboravljen i zapušten. No svetac se javi episkopu Troadskom Siluanu i objavi mu grob svoj, i naredi da tu podigne crkvu. Episkop to izvrši uz pomoć bogatog građanina Evgenija. Od moštiju sv. Kornilija desiše se čudesa mnoga.

3. Sv. muč. Makrovije i Gordijan. Iz Paflagonije. Najpre bili carski trapeznici, no kada se objaviše hrišćanima, car ih protera u Skitiju, gde budu bačeni u oganj, u mestu Novom Dunavcu 320. god.

4. Sv. muč. Ketevana. Carica Kehetinska. Postradala kao hrišćanka od šaha Abasa I 1624. god. Po naredbi šaha stavljen joj na glavu usijan kotao. Njen sin Tejmuraz, car Gruzijski, položio njene mošti pod presto hrama Aliverdskog u Gruziji.

5. Prep. Jerotej. Rodom sa Peloponeza iz sela Kalamata. Podvizavao se u Iverskom manastiru u Sv. Gori. Odlikovao se i velikom svetskom učenošću i strogim podvigom monaškim. Starao se da ispuni ono pravilo sv. Arsenija: „monahu je dosta i jedan sat spavanja u toku 24 sata.“ Upokojio se na ostrvu Juru 1745. god. Mošti mu čudotvorne. Od moštiju čuva mu se u Iverskom manastiru glava. Od dodira njegovih sv. moštiju u Carigradu jedna slepa žena progledala.


Kornilije čudni, po čuvstvu pobožan
A po umu javno beše neznabožan,
Milostinjom mnogom umilosti Boga,
Bog mu višnji posla angela moćnoga,
Angel ga pozdravi, apostol ga krsti,
Tako se u svemu u verne uvrsti.
Prvi neznabožac što u crkvu prista
I sa celim domom ispovedi Hrista.
Al’ samo krštenje, to mu ne bi dosta,
S apostolom Božjim on apostol posta.
Da pomogne drugim, i da druge spase,
Kornilije podvig teški uze na se.
Čudesima moćnim on ljude začudi.
Pa on krsti kneza i stotine ljudi.
Slast Hrista poznavši on dom svoj ostavi,
Za slatkoga Hrista mukom se proslavi.
Za trud i za muku u životu ovom
Sad nagradu žanje u carstvu Hristovom.
Kornilije sveti, sad pomozi nama
Pred sudijom večnim tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE
Šta biva s goniteljima crkve Hristove? Pitajte Savla, gonitelja crkve, šta se s njim zbilo. Teško ti je protivu bodila praćati se, rekao je Gospod Savlu (Dela Ap. 9, 5); i Savle se krstio i postao Pavle. Šta je bilo s Irodom, prvim goniteljem hrišćana? Šta s Julijanom Odstupnikom? Zlom smrću umreše, i njegovi napori protiv Hrista razbiše se u ništa kao dim. I tako kroz svu istoriju: jedni gonitelji obraćaju se u hrišćane, a drugi zlo ginu; napori pak i jednih i drugih protiv hrišćanstva razbijaju se u ništa kao dim. Car Adrijan pokorivši Jerusalim htede se osvetiti ne samo Jevrejima nego i hrišćanima, jer ne razlikovaše hrišćane od Jevreja. Jevreje raseja po celom svetu, a na mestu gde beše hram Solomonov podiže hram idolski. Uz to još prozva Jerusalim Elija, po svome imenu, i zabrani da se taj grad i od koga naziva Jerusalimom. Na Golgoti podiže hram skvernoj Veneri, na grobu Gospodnjem hram Zevsu, a u Vitlejemu hram Adonu. Kako su se žalosno morali osećati ondašnji hrišćani gledajući svoje svetinje tako porugane? No šta bi na kraju? Car Adrijan pogibe zlom smrću, a hramovi neznabožački u vreme carice Jelene i cara Konstantina biše uklonjeni a na njihovo mesto podignuti divni hramovi hrišćanski, koji i do danas postoje. Teško je protiv bodila praćati se. O kako je očajno beznadežno svako vojevanje protiv Hrista.

SOZERCANJE
Da sozercavam zaludnost ljudskih napora nasuprot volje Božje (I Car. 12), i to:
1. kako se deset plemena ocepiše i uzeše slugu Solomonova za cara;
2. kako Rovoam spremi vojsku, da ratuje protiv Jerovoama;
3. kako ga Bog odvrati od rata rekavši preko proroka: ja sam naredio tako da bude.

BESEDA
o tome kako svet mrzi na svedoka greha svoga
Ne može svijet mrziti na vas, a na mene mrzi. (Jov. 7, 7)
Zašto svet mrzi na Hrista Gospoda? To je sam Gospod odmah objasnio: jer ja svjedočim za nj da su djela njegova zla. Nikoga ljudi toliko ne mrze koliko svedoka svoga greha. Otuda najveća nedela u svetu tvore se noću, u tami. A zar Bog ne vidi u noći, i u tami? Bog vidi, vaistinu, ali ne vide Boga zlotvori. I ako neki od njih i veruju nešto u Boga, oni misle, ipak, po nedovoljnoj prosvećenosti, da je mrak zavesa između ljudi i Boga. Gospod Hristos sam sobom otkrio je jasno, da je Bog svevideći, i da nikakav mrak ne sprečava oko Njegovo od viđenja. On je video ljude u daljini, kao Natanaila pod smokvom. On je video magaricu i magare u drugom selu. Njegovom vidu nije smetala prostrana daljina. On je prozreo odricanje Petrovo, izdajstvo Judino, Svoju smrt i vaskrsenje, razorenje Jerusalima, večnost crkve Svoje, stradanje sledbenika Svojih i događaje na kraju vremena. Njegovom vidu nije smetala vremena daljina. No šta da nabrajamo? Šta ima skrivenije od srca ljudskoga? Nije li srce skriveno debelom zavesom tela? I nisu li pomisli u srcu još skrivenije i od srca? Pa je On ipak prozirao u tamu srca ljudskog i čitao pomisli ljudske u srcu. Što zlo pomišljate u srcima svojijem (Mat. 9, 4)? Kakvo je čudo, braćo, da su se takvoga svedoka bojali svi oni, koji zlo misle ili zlo rade? Kakvo je čudo, da su ga mrzeli zlotvori? Ne može svijet mrzeti na vas. Na koga? Na sve vas, koji učestvujete u zlu sveta, i koji zbog svog učešća ne smete da svedočite protiv sveta i ono što znate. Oni koji se boje ljudi, kako će svedočiti protiv ljudi? Oni koji traže slavu od ljudi, kako smeju navlačiti negodovanje ljudi protiv sebe?
O braćo moja, bolje nam je, da nas svet mrzi a Hristos ljubi, nego da nas sav svet voli i slavi, a Hristos odvraća lice Svoje od nas govoreći nam: ne poznajem vas. Ako nas svet mrzi, tešimo se rečima Spasiteljevim: znajte da na mene omrze prije vas (Jov. 15, 18).
O Gospode blagosloveni, Istočniče svakog blagoslova, ukrepi srce naše, da se ne straši kad svet mrzi. Samo nas ti blagoslovi i ljubi, Spasitelju blagi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
26. septembra