NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

13. novembar po julijanskom kalendaru

26. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Jovan Zlatoust. Patrijarh Carigradski. Rođen u Antiohiji 354. god. od oca Sekunda vojvode i matere Antuse. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Bi Jovan kršten od Meletija patrijarha Antiohijskog, a po tom i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja zamonaši se Jovan i poče se strogo podvizavati. Tada napisa knjigu „O sveštenstvu“, i tada mu se javiše sv. apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat ali i veliko stradanje. Kada je trebao biti posvećen za sveštenika javi se angel Božji istovremeno i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu. A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, bi Jovan izabran, po želji cara Arkadija, za patrijarha Carigradskog. Šest godina upravljaše crkvom kao patrijarh sa nesravnjivom revnošću i mudrošću. Posla misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; suzbi simoniju u crkvi zbacivši mnoge episkope – simoniste; raširi milosrdnu delatnost crkve; napisa naročiti čin svete Liturgije; postidi jeretike; izobliči caricu Evdoksiju; rastumači Sveto Pismo svojim zlatnim umom i jezikom, i ostavi crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga proslavi, zavidljivci ga omrzoše, carica ga dva put posla u izgnanstvo. U izgnanstvu provede 3 godine, i skonča na Krstov dan 14. septembra 407. god. u mestu Komanu u Jermeniji. Pred smrt opet mu se javiše sv. Apostoli Jovan i Petar, kao i sv. muč. Vasilisk (22. maja), u čijoj crkvi primi poslednje pričešće. „Slava Bogu za sve!“ behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se zlatoustog patrijarha prenese u Raj. Od moštiju Zlatoustovih glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu.

2. Sv. muč. Antonin, Nikifor, German i Maneta. Prva trojica videvši jedan put, kako neznabošci o nekom svom prazniku klanjaju idolima sa vikom i igrom, izađoše neustrašivo pred gomilu i počeše propovedati jedinog Boga u Trojici. Načalnik Kesarije Palestinske, u kojoj se ovo i dogodi, Firmilijan, toliko se razdraži ovim postupkom trojice hrišćana, da naredi odmah da im odseku glave. Maneta beše devica hrišćanka. Ona sledovaše za mučenicima, kada ih vođahu na gubilište. I ona bi uhvaćena i posle ljutih istjazanja na ognju spaljenja. Postradaše svi 308. god. i preseliše se u radost večnu Boga večnoga.

3. Prep. muč. Damaskin. Rođen u Galati u Carigradu, i najpre se zvao Dijamandi. U mladosti živeo nemoralno, tako da se i poturčio. Tad nasta gorko kajanje kod njega, i on ode u Sv. Goru, gde se kao monah strogo podvizavaše 12 godina u Lavri sv. Atanasija. No željan mučeništva, radi očišćenja greha, on ode u Carigrad i poče ići po džamijama, krstiti se i vikati Turcima, kako je njihova vera lažna, i kako je Isus Hristos Bog i Gospod. Bi posečen pred kapijom Fanara 13. nov. 1681. godine. Mošti mu počivaju na Halki u man. sv. Trojice.

Crkva slavi svetoga Jovana,
Zlatousta Bogom darovana,
Hristovoga velikog vojnika,
Što je crkvi i ponos i dika.
Dubokoga i srca i uma,
A na reči harfa zlatostruna,
On poroni u dubine tajni,
I ulovi biser zvezdosjajni;
On se diže nebu u visine,
I objasni božanske istine;
Istoriji sagleda dužinu,
Svu je dade Božijemu Sinu,
On nam otkri grehovne užase,
I vrline što čoveka krase;
Pokaza nam najmilije tajne,
I sve slasti Raja milobajne.
Jevanđelist, tumač Jevanđelja,
I nosilac duhovnog veselja,
K’o apostol revnova za Hrista.
Ni uz kakvu nepravdu ne prista;
K’o mučenik on primi mučenje,-
Mučenje je zalog za spasenje –
Hristov sluga pokaza se pravi,
Zato crkva Zlatousta slavi.

RASUĐIVANJE
Kazna i nagrada! Ovo oboje u Božjim je rukama. No kao što je ovaj život zemaljski samo senka pravoga života na nebesima, tako je kazna i nagrada ovde na zemlji samo senka prave kazne i nagrade u večnosti. Glavni gonitelji svetitelja Božjeg Zlatousta bili su: Teofil patrijarh Aleksandrijski i carica Evdoksija. Po mučeničkoj smrti Zlatoustovoj oboje njih postiže ljuta kazna. Na ime: Teofil poludi, a caricu Evdoksiju istera iz dvora car Arkadije. Evdoksija se uskoro razboli od neizlečive bolesti, i rane se otvoriše po telu njenom i crvi zakipeše iz rana. Takav smrad od nje se rasprostiraše, da ne beše lako čoveku ni ulicom proći ispred njenog doma. Lekari upotrebiše sve najbolje mirise i aromate i kadila, samo da koliko toliko suzbiju smrad od skverne carice, ali malo u tom uspevahu. Najzad umre carica u smradu i mukama. Ali i po smrti Božja ruka težaše na njoj. Kovčeg s njenim telom tresao se dan i noć kroz čitavih 34 godine, sve dok car Teodosije ne prenese mošti sv. Zlatousta u Carigrad. A šta se dogodi sa Zlatoustom posle smrti? Nagrada, – nagrada kakvu samo Bog može dati. Adeltije, episkop Arabski, koji primi Zlatousta izgnanika u svoj dom u Kukusu, po smrti Zlatoustovoj moljaše Boga, da mu javi, gde se nalazi duša Jovanova. Jednom tako na molitvi bi Adeltije kao van sebe, i vide junošu svetla, koji ga vođaše po nebesima i pokazivaše mu redom jerarhe, pastire i učitelje crkve nazivajući svakog po imenu. No Jovana tu ne vide. I povede ga angel Božji ka izlasku iz Raja, a Adeltije beše žalostan. Kada ga angel upita za uzrok njegove žalosti Adeltije odgovori, da mu je žao, što ne vide ljubimoga mu učitelja Jovana Zlatousta. Odgovori mu angel: „toga ne može videti čovek dok je u telu, jer on je kod Božjeg prestola, zajedno sa Heruvimima i Serafimima.“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno stvorenje sveta (Postanja 1.), i to:
1. kako Bog u početku stvori nebo i zemlju;
2. kako zemlja bi bez vida i ustrojstva;
3. kako se Duh Božji nosaše nad vodom.

BESEDA
o temelju i o kamenu krajeugolnom
Nazidani na temelju apostola i
proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus
Hristos. (Ef. 2, 20)
Temelj apostola i proroka to je, braćo, život i rad apostola i proroka. To je Stari i Novi Zavet. Ko spaja apostole i proroke? Hristos Gospod. Bez Njega niti bi prorok razumeo apostola niti apostol proroka. On je pak ispunjenje proroka i svedočanstvo apostola. Tako je On ugaoni kamen, koji vezuje proroke i apostole, i drži ih ujedno, kao što ugaoni kamenovi drže ujedno duvarove. I ceo Stari i Novi Zavet ujedinjuje se u Njemu, nalaze smisao u Njemu, okreću se oko Njega, nadahnjavaju se Njime, drže se Njime – Gospodom Isusom Hristom. Neznabošci i Jevreji gde bi se sastali i gde razumeli ako ne u Isusu Hristu Gospodu? Nigde osim u Njemu. U Njemu i kroz Njega oni se sjedinjuju u jednog Novog Čoveka, u jedno besmrtno telo, u jednu svetu i sabornu crkvu. I telo i duša sastaju se u višem, svetom prijateljstvu samo kroz Gospoda Isusa. Veza duše i tela je bila neprijateljska sve do Njegovog dolaska u telu; i to neprijateljstvo išlo je na pagubu duše. On je izmirio i osvetio oboje. Tako je On postao kamen ugaoni svakog besmrtnog i bogougodnog zidanja, ticalo se to pojedinog čoveka, ili porodice, ili naroda, ili svukolikog roda čovečjeg, ili sadašnjosti, ili prošlosti, ili budućnosti, ili starozavetnog ili novozavetnog. On je glavna stena u svakom zidanju, kao što je On glava u telu crkve Božje.
O Gospode Isuse Hriste, steno spasenja našega, pomiluj i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
26. novembra