NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

13. februar po julijanskom kalendaru

26. februara 2020.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobni Simeon Mirotočivi – Stefan Nemanja. Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre bio kršten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane član crkve pravoslavne. Najpre zavisio u državnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan. Kada je utvrdio državu, i veru pravoslavnu u državi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaški čin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. Žena njegova Ana takođe primi monaški čin, dobije ime Anastasija i povuče se u ženski manastir. Posle dve godine inočestva u Studenici Simeon ode u Svetu Goru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin provodili su dane i noći u molitvi. Tu su sagradili šest paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Preteči i svetom Nikolaju. Kupe ruševine Hilandara i sagrade divan manastir, u kome Simeon poživi samo osam meseci pa skonča. Kad je bio na izdisaju, Sava ga, po njegovoj želji, položi na prostu rogozinu. Sa očima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blaženi starac izusti ove reči: „Vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda!“ I preseli se ka Gospodu 13. februara 1200. godine.

2. Prepodobni Martinijan. Divno je i predivno žitije ovoga svetitelja, i vredi ga pročitati u celini. Šta on sve nije pretrpeo samo da ispuni zapovesti Gospodnje! U osamnaestoj godini udaljio se u planinu, zvanu Kovčežna, u Kapadokiji, i tu proveo dvadeset pet godina u postu, bdenju, molitvi, i borbi sa mnogim iskušenjima. Kad je jedna žena došla da ga kuša, i on vidi da će pasti u greh s njom, skoči bos u oganj i postoji u ognju dok mu bol ne nagna suze na oči i ne ubije u njemu svaku požudu. Kad su nastala druga iskušenja, on pobegne na neku usamljenu stenu u moru, i tu je živeo. No kad, pri nekom brodolomu, i na tu stenu ispliva neka žena, on skoči u more da se udavi, ali delfin ga dočeka na leđa i iznese na obalu, po Božjem Promislu. Tada se reši da se više nigde ne nastanjuje stalno, nego neprestano da putuje. I tako za dve godine prođe 164 grada, ispravljajući i savetujući ljude. Najzad stigne u Atinu gde i skonča 422. godine.

3. Sveta Zoa i Fotonija. Zoa beše najpre razvratnica i kušateljka svetoga Martinijana, pa kada vide ovoga isposnika da skoči u oganj, da bi ubio u sebi svaku požudu, ona se gorko pokaja, ode u jedan manastir u Vitlejemu gde se kao isposnica i zatvornica junački podvizavala. Iskajavši sve grehe svoje, ona dobi od Boga dar čudotvorstva. Svetu Fotiniju bura morska izbaci na ostrvo, na kome se sveti Martinijan beše usamio. Martinijan se odmah udalji s ostrva, a Fotinija skonča tu u postu i molitvi.


Sa užasom Zoa vide u ognju monaha
Kako gori bez žaljenja, straha i uzdaha!
Sa užasom i sa stidom Zoa pokaja se:
– O šta ovaj čovek čini tek dušu da spase!
Zaplaka se, pokloni se, oproštaj zamoli,
I upita šta da radi te zlu da odoli,
Da odoli zlu i telu, i da dušu spase.
Od radosti čovek Božji – i on zaplaka se.
Pa je šalje u Vitlejem blaženoj Pavlini:
– Idi ženo, spasavaj se, idi ne pogini,
Sve ostalo kazaće ti blažena Pavlina.
Sva skrušena ode Zoa preko mora sinja.
Pavlina je kao sestru primi i uputi.
Zoa plače, Zoa sluša, i trpi i ćuti.
Dvanaest leta tako prošlo, dvanaest godinica,
Pročula se sestra Zoa kao isposnica.
A pred smrt Boga pita, suzama se mije,
Da li joj je Bog prostio? je li ili nije?
U tom ženu slepu vode. pa pred vrata Zoi:
– Da progleda pomoli se! Pomoli, pomoli!
Pomoli se plačem Zoa, i progleda žena;
Pozna Zoa, tako pozna, da je oproštena.
Kroz grešnike Bog se slavi, kada se pokaju,
Tad na zemlji čudesima ko zvezde sijaju.

RASUĐIVANJE
Veliki Stefan Nemanja, čiju vladarsku reč svak je bezuslovno slušao, i od koga su strepeli narodi i carevi, postavši monahom, služio je monasima svetogorskim uzoritim primerom krotosti, smernosti, dobrote i molitvenosti. I smrt njegova bila je smrt jednog istinskog Božjeg čoveka i duhovnika. Pao je u postelju 7. februara. On prizva Savu, položi ruke svoje na nj i blagoslovi ga govoreći: „Čedo moje vozljubljeno, svetlosti očiju mojih, uteho i čuvaru starosti moje! evo prispe vreme našeg rastanka; evo Gospod me otpušta s mirom. No ti se ne žalosti, čedo, zbog rastanka. To je opšta čaša sviju i svakoga; ovde se mi rastajemo, ali sastaćemo se tamo gde više nema rastanka.“ 12. februara sv. Simeon naredi Savi da ga obuče u samrtničku mantiju, da mu prostre rogozu na zemlju, metne kamen pod glavu i tako položi ga. Tada prizove sve monahe i s njima se oprosti. Na osvitku 13. februara, kada su monasi pojali jutarnje pravilo u crkvi, i glasovi njihovi dopirahu do ćelije samrtnikove, sv. Simeonu se još jednom zasvetli lice, i on predade dušu svoju Bogu.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao jagnje Božje i to:
1. kao jagnje rođeno u stanu jaganjaca,
2. kao jagnje gonjeno od ljudi vučje ćudi, kao, Iroda i dr.
3. kao žrtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt,
4. kao pobedonosno jagnje Božje na prestolu nebeskom.

BESEDA
o ljubavi iznad svake ljubavi
Koji ljubi oca ili mater više nego mene,
nije mene dostojan. (Mat. 10, 37)
Celo Jevanđelje uči da treba ostaviti manje radi većeg, prolazno radi neprolaznog, gore radi boljeg, jevtinije radi dragocenijeg. Kad ne bi Jevanđelje obećavalo veće vrednosti, ko bi onda ostavio manje? Kad ne bi otkrivalo sjaj dragocenijih blaga, ko bi napustio blaga jevtinija? Ko bi ostavio med i mleko, ako nije našao nešto slađe? Ko bi ostavio oca i majku, ako nije našao nekog srodnijeg? Ko bi napustio decu i prijatelje, ako nije poznao nekog milijeg? Ko bi dragovoljno predao ovaj život mučenju i smrti, ako nije nazreo život besmrtni? Gospod Hristos je slađi od meda i mleka; bliži nam srodnik od našeg oca i majke; miliji od dece i prijatelja; dragoceniji od svih blaga vidljivih, skuplji od ovog života, jer daruje život besmrtni. Sve je u svetu gore od Njega, i manje i gorče, i slabije, i jevtinije i prolaznije od Njega. Ko Njega primi, tome je lako sve ostaviti, sve, zato što je primio najbolje i najboljeg.
O Gospode Isuse, riznico svih blaga neprolaznih, pomozi nam odrešiti se od svega i priljubiti se Tebi, živote naš i dobro naše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
26. februara 2020.