NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

12. jun po julijanskom kalendaru

25. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobni Onufrije Veliki. Punih šezdeset godina beše proživeo ovaj sveti podvižnik u pustinji kada ga poseti monah Pafnutije. Kosa i brada dosezale su mu do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dugom dlakom zbog dugovremene nagote. Sve vlasi na njemu bile su bele kao sneg, i ceo izgled njegov blešteći, uzvišen i strašan. Videći Pafnutija on ga oslovi imenom, pa mu po tom ispriča žitije svoje u pustinji. Njegov angel hranitelj javio mu se i doveo ga na to mesto u pustinji. Dugo vremena hranio se samo zemljom, koje se retko nahodilo u pustinji, a posle toga, kada je izdržao ljutu borbu s iskušenjima demonskim i kada mu se srce sasvim ukrepilo u ljubavi k Bogu, angel Božji donosio mu je hleb za ishranu. A osim toga po blagom Promislu Božjem poraste kraj njegove ćelije i jedna palma, koja je donosila dobar plod urme, i otvori se izvor žive vode. „A najviše“, reče Onufrije, „hranim se i pojim slatko rečima Božjim“. Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, odgovori pustinjak, da mu angel Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga. Drugi dan starac reče Pafnutiju, da je to dan njegovog odlaska iz ovoga sveta, prekloni kolena, pomoli se Bogu i predade svoj duh Bogu. U tom vide Pafnutije nebesnu svetlost kako osvetli telo upokojenog sveca i ču pojanje angelskih sila. Sahranivši česno Onufrijevo telo, Pafnutije se vrati u svoj manastir, da kao živi svedok priča drugima na korist čudno žitije čoveka Božjega i veličinu Božjeg promišljanja o onima, koji se svecelo predadu Bogu na službu. Onufrije skonča 400. godine.

2. Prepodobni Petar Atonski. Rodom Grk, i vojnik po zanimanju. Vojujući jednom protiv Arapa, bude zarobljen, okovan u verige i bačen u tamnicu. Tamnovaše Petar dugo u gradu Amari na reci Eufratu, i sve moljaše Boga da ga oslobodi tamnice i odvede u neku pustinju, gde bi se sav posvetio molitvenom podvigu. Javi mu se sveti Simeon Bogoprimac sa svetim Nikolom u tamnici, dodirnu mu žezlom svojim okove, i ovi se istopiše kao vosak, a Petar se najedanput obrete u polju van grada. Odmah krene na put za Rim, gde na grobu apostola Petra bude od samog pape postrižen za monaha. Zatim krene lađom opet za Istok. U snu mu se javi presveta Bogorodica sa svetim Nikolom; i reče Bogorodica svetom Nikoli, da je odredila Petru Goru Atonsku za podvizavanje. Petar dotle nije bio ni čuo za Goru Atonsku. Iskrcavši se, dakle, u Svetu Goru Petar se useli u jednu pećinu, gde provede pedeset tri godine u teškim podvizima, u borbi sa glađu i žeđu, sa žegom i mrazom, a najviše sa silama demonskim, dokle sve ne savlada s pomoću Božjom. Pošto je izdržao prva iskušenja i položio dobro prve teške ispite pred Bogom, angel Božji počeo mu je donositi hleb svakih četrdeset dana. Nekoliko puta javljao mu se iskušitelj đavo u vidu angela svetla, no Petar ga je odagnao krsnim znakom i imenom Presvete Bogorodice. Na godinu dana pred smrt pronašao ga neki lovac, koji je lovio jelene po Atonu, i iz usta svetiteljevih čuo žitije njegovo. Skončao 374. godine. Mošti mu prenete u Makedoniju.

3. Prepodobni Timotej, pustinjak misirski. Podvizivao se najpre u Tivaidi, a potom udaljio se u pustinju, gde je proveo trideset godina. Ugodivši Bogu, skončao mirno.

4. Prepodobni Vasijan i Jona. Monasi Soloveckog manastira. Utopili se i bili izbačeni na obalu 1651. godine. Nad njihovim grobom pokazalo se neko znamenje, i zbog toga crkva sazidana. Docnije tu je postrojen manastir Petrominski. Jednom car Petar Veliki, spasavši se od bure, provede tu tri dana i napravi krst i pobode na obali.


Sveti Petar u pustinji strašnoj,
Svakim zemnim blagom siromašnoj
No bogatoj đavolskim varkama,
Sve pobedi plačnim molitvama,
Srce steže i ka Bogu diže.
Um uspravi i k nebu uzdiže,
Nepodvižan ko stena međ stenjem,
Moren glađu i svenoćnim bdenjem
Upravi se u svakoj pravoti
Ko besplotan u zemaljskoj ploti.
Pol’ stoleća na Atonskoj gori
Samo c Bogom u molitvi zbori
Od starosti kao sneg pobeli,
Nit čoveka vide nit poželi.
Bog mu otkri prozor od nebesa,
Vide Petar bezbrojna čudesa,
Božju Majku i Božje anđele,
I predivne Božje svetitelje.
Anđela mu Gospod pošiljaše,
Svetu pričest sa neba davaše.
Dok se Petar div duhovni stvori
Ko grad neki na visokoj gori.
Da učitelj bude vekovima,
Primer divan svetim monasima.

RASUĐIVANJE
Velika je i divna tajna Pričešća. Čak i otšelnici i pustinjaci ni za čim nisu toliko žudeli koliko da im se da mogućnost da prime Sveto Pričešće. Sv. Marija Egipćanka umolila je sv. Zosima, da joj donese svetu tajnu na Jordan i da je pričesti. Prep. Pafnutije vraćajući se od sv. Onufrija, naiđe u pustinji na skromno obitalište četvorice mladića podvižnika. Kad ih je Pafnutije upitao, da li se i kako pričešćuju, oni odgovore, da svake subote i nedelje posećuje ih angel Božji i daje im Sveto Pričešće. Pafnutije ostane do prve iduće subote i lično se uveri. Kad je svanula subota, celo ono obitalište ispuni se neiskazano divnim mirisom, i kada svi oni behu na molitvi, angel Božji u vidu prekrasnog mladića, svetlog kao munja, pojavi se c prečistim Tajnama. Pafnutije se uplaši i padne na zemlju od straha. No oni ga digoše i privedoše angelu, te se i on zajedno sa njima pričesti iz ruku angelovih. Iz ruku angelovih pričešćivao se i sv. Onufrije, po njegovom sopstvenom kazivanju, kao i mnogi drugi otšelnici i pustinjaci. Sasvim je, dakle, pogrešno misliti, kao da se otšelnici i pustinjaci nisu pričešćivali. Bog, koji je promišljao o njihovoj telesnoj hrani, nije ih ostavio ni bez životvorne hrane tela i krvi Hrista Gospoda.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno umnoženje hleba u pustinji (Mat. 14. 15) i to:
1. kako Gospod nahrani pet hiljada ljudi c blagoslovenih pet hlebova,
2. kako je On taj hleb životni, koji jedino i može čudesno nahraniti moju gladnu dušu, koju sav ostali svet ukupno ne može nahraniti.

BESEDA
o dvorcu i kolibi
Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednijeh cvjetaće. (Priče Sol. 14, 11)
Dvor Irodov leži u ruševinama, a pećina Vitlejemskog Mladenca stoji. Krune ćesarske izgubljene su, a kosti mučenika sačuvane su. Palate neznabožačkih careva pretvorile su se u gomile kamenja i prašine, a pećine isposničke razrasle se u prekrasne hramove. Zlatni idoli rasuti su u ništa, a verige apostola Petra čuvaju se kao svetinja. Silna država rimska sada je samo jedna priča o mrtvacu, dok je koliba hrišćanska, Crkva Sveta, danas najmoćnija država na svetu. Gde su Jevreji, Bogoubice? Rasuti po svetu. Gde su silni Rimljani? U grobu. Gde je sila krvavog Nerona? Gde moć opakog Dioklecijana i podlog Maksimijana? Gde uspeh Julijana bogootpadnika? Gde su te kule visoke? Tamo gde i kula Vavilonska: pod prahom i pepelom, pod sramom i prokletstvom.
Pođite po svome gradu i raspitajte, koliko je domova bezbožničkih raskopato? Koliko li koliba pravedničkih uzraslo u domove prekrasne? Na pravdi je, braćo, zasnovano nebo i zemlja, na Božjoj nepokolebljivoj pravdi. Zato sve tvorevine bezbožničke jesu kao naduti mehur, koji prsne i tabani ga mimoprolaznika zgaze. Dvorovi faraonski i vavilonski su kao zgaženi mehuri, a šator pravednog Avrama zeleni se i cveta u večnosti. O braćo moja, kako je svesilna i dugotrajna pravda, i kako je nepravda hučna i prolazna kao oluja na letnjem danu!
O Gospode Pravedni, kako si veličanstven i dosledan u držanju pravde. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
25. juna