NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

12. jul po julijanskom kalendaru

25. jula

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Prokl i Ilarije. Ovi mučenici behu rodom iz Kalipte u Aziji, i Prokl beše stric Ilariju. Postradaše u vreme Trajanovo. „Kakvoga si roda?“ upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj“. Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: „kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!“ Kada Prokla mučiše, tada Ilarije pristupi sudiji i reče: „i ja sam hrišćanin“. Posle mnogih mučenja, obojica biše na smrt osuđeni, i to: Prokla raspeše na krst, a Ilariju odsekoše glavu mačem. I odoše oba u radost Gospoda svojega.

2. Prep. Mihail Malein. Čovek plemenita i bogata roda. Prezrevši zemna blaga u mladosti povuče se na goru Malea, kod Sv. Gore, gde se podvizavaše, čisteći svoje srce postom i molitvom. Imao je docnije mnogo učenika, od kojih je najznamenitiji sv. Atanasije Atonski. Skončao mirno oko 940 god.

3. Sv. muč. Golinduha. Persijanka; stupila u brak s nekim persijskim volhom, i živela u braku tri godine.Tada imala viđenje angela, koji joj pokaza onaj svet: muke grešnika i nevernika i radost pravednika. Ona po tom napusti muža i krsti se. Na krštenju dobi ime Marija. Gonjena mužem ona bi osuđena na doživotnu tamnicu. U tamnici provede 18 godina, i ne pokoleba se u veri. Po tom beše bačena u neku jamu, no bi spasena Bogom, i pred neku strašnu zmiju, no zmija je ne povredi. Kada neki zli mladići behu poslati k njoj, da je oskvrne, Bog je učini nevidljivom za njihne oči. Udivljeni njenim stradanjem mnogi Persijanci primiše veru Hristovu. Posetila Jerusalim, gde izobliči jeres Sevirovu, koja je učila, da je božanstvo u Hristu postradalo, zbog čega su čitali: Svяtый Bože, Svяtый krepkій, Svяtый bezsmertnый, raspniйsя za ni, pomiluй nasъ! Najzad propovedajući veru pravu mirno skončala blizu grada Nisivije, 587. god.

4. Sv. Veronika. To je ona krvotočna žena, koju je Gospod iscelio (Mat. 9, 20). Iz blagodarnosti prema Gospodu svome iscelitelju, Veronika poruči te joj se napravi statua Gospoda Isusa, pred kojom se ona molila Bogu. Po predanju ova statua bila je sačuvana do vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pretvori u statuu idola Zevsa. Ovo je jedan od najređih slučajeva, da su se statue svetiteljske upotrebljavale u istočnoj crkvi. Kao što je poznato to je docnije postao opšti običaj zapadnih crkava. Sv. Veronika ostala je predana veri Hristovoj do smrti i upokojila se mirno.

5. Sv. muč. Teodor i Jovan. Otac i sin, po poreklu Varjazi, koji behu kršteni pa se doseliše u neznabožni grad Kijev da žive. Jarosni neznabošci srušiše kuću nad njima, te obojica pogiboše za Hrista. Njihove se mošti pokoje u Antonijevim pešterama. Njima se najviše mole bezdetni i oni kojima se deca ne drže.


Golinduha rodom Persijanka,
Vide nebo i posta Hrišćanka,
Tesnim putem poče šestvovati
Od svih strana udare primati,
K’o što gvožđe o kremen udara,
Od udara sjajan oganj stvara,
Tako muka srce ljudsko bije
Dok plam bukne što s’ u srcu krije
I obasja ljudske pute tamne,
Spase dušu od požude sramne.
Golinduha, puna Božjeg duha,
Ne imade ni krova ni kruha
Ne imade u svet prijatelja,
Svet joj beše logor mučitelja
Sve imade sve za Hrista dade
Sva od muke k’o zlato postade,
Kao zlato ognjem prekaljeno
Tako posta celo biće njeno.
Mučitelji redom izumreše
Od svog blaga ništa ne poneše
Sem nedela i imena zloga.
Golinduha izađe pred Boga
K’o maslina divna mnogorodna,
Čista duša, angelima srodna.

RASUĐIVANJE
Tkivo pravde je tanje od svile, ali trajno i nekidljivo, i obuhvata oba sveta; dok je tkivo nepravde i nasilja debelo i lako kidljivo. U vreme Kijevskog Kneza Vladimira življaše u Kijevu samo jedna porodica hrišćanska, Teodor Varjag i sinčić mu Jovan. Kada bi neka skverna idolska svečanost, tada neznabožni Kijevljani, upućeni samim demonom, rešiše da prinesu na žrtvu idolima Jovana, sina Teodorova. Kada neki od njih odoše i u ime svojih „bogova“ potražiše od Teodora sina, reče im Teodor: „ako su vaši bogovi živi, neka dođu sami i uzmu moga sina“. Jarosni neznabošci jurnuše na kuću Teodorovu, razrušiše je i u ruševinama ostaviše mrtve bogougodnog muža Teodora i njegovog sina Jovana. Dotle ide tkivo nasilja. A tkivo pravde se produžuje: knez Vladimir uskoro se krsti, krsti i svoj narod, i na onom istom mestu gde je bila kuća i grob prvomučenika ruskih, Teodora i Jovana, podiže hram Presvete Bogorodice.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu kaznu i iscelenje Marije sestre Mojsejeve (IV Mojs. 12), i to:
1. kako Marija vikaše na Mojseja, krotkoga mimo sve ljude na zemlji;
2. kako ju kazni Bog iznenadnom gubom, i kako je Bog isceli po molitvi Mojsejevoj;
3. kako one koji viču na Božje ljude i danas postiže kazna Božja.

BESEDA
o držanju Božjem prema ponositim i prema smernim
Bog se ponositima suproti,
a poniženima daje blagodat. (I Pet. 5, 5)
Pred kim i pred čim to, braćo, čovek može biti ponosit? Da li pred angelima? Gle, angeli su besmrtni a čovek je smrtan. Ili pred ljudima? Gle, on je zavisan od mnogih ljudi, i smrtan kao i svi ljudi. Ili pred životinjama? No kako bi živeo bez službe životinja? Ili pred suncem i zvezdama? No bez njihove svetlosti teturao bi se nekoliko dana u mraku i nestalo bi ga. Ili pred travom? No trava mu je glavna hrana. Ili pred crnom zemljom? No od zemlje mu je telo sazdano. Ili pred mrtvim? No bez njih ne bi došao u život. Ili pred živim? No živih je tako mnogo, da je on među njima kao jedan končić u ćilimu. Pred Bogom? No da nije volje Božje, njega ne bi bilo ni među živima ni među mrtvima. Pred kim to i pred čim to, braćo, čovek može biti ponosit? Poniženim i smirenim Bog daje blagodat. To jest daje im sve ono što im treba, sve ono zašto se oni Bogu mole u poniženju i smirenosti svojoj. Ko su to poniženi i smireni? To su oni koji osećaju svoju nemoć i potpunu zavisnost od Stvoritelja svoga. Oni su puni kao more i zavisni kao more. Koja je voda punija od mora, i koja zavisnija od kiša i pritoka? A ponosit je kao zatvoren bunar, zatvoren od neba i od zemlje, i samodovoljan dok je pun. No kao zatvoren i odsečen on mora brzo da se isprazni.
Mudro kaže mudri Solomon za Boga: podsmijevačima on se podsmijeva, a krotkima daje milost (Priče Sol. 3, 34). No Božje podsmevanje nije zlurado kao ljudsko podsmevanje nego je ono žalenje i gnev. Niti je Božja milost ograničena kao ljudska milost nego je ona milost carska, koja iznenađuje svojim sjajem, krasotom i bezgraničnošću.
O Gospode Bože, Stvoritelju naš, ukroti srce naše kad se nadme ponositošću, i ukroti um naš kad se nadme ponositošću, i pomozi nam da se u časovima ponositosti naše ništavne setimo Krsta na Golgoti i Sina Tvog Jedinorodnog, u krvi i mukama za nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
25. jula