NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

12. avgust po julijanskom kalendaru

25. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Anikita i Fotije. Car Dioklecijan poseti jednom grad Nikomidiju sa zlim umišljajem, da tu potpuno istrebi hrišćane. Pa kada poče bezdušno istjazavati i mučiti hrišćane, pojavi se pred njim sv. Anikita, jedan od gradonačelnika, i derznoveno ispovedi pred carem svoju veru u Hrista Gospoda, Boga vaploćenog u telu radi našeg spasenja. Uz to još Anikita izobliči idole kao gluvo i nemo kamenje, kojima klanjati se nedostojno je razumna čoveka. Razjaren car naredi, te mu jezik odsekoše. No Anikita silom Božjom i dalje govoraše. Tad pustiše lava na njega, no lav se umiljavaše oko njega. U tom času Herkulov hram pade. Fotije, srodnik Anikitin, videći čudesa i trpljenja Anikitina, poljubi Anikitu, objavi sebe za hrišćanina i doviknu caru: „o idolopokloniče, postidi se, bogovi su tvoji ništavila!“ Car naredi, da ga odmah mačem poseku. No dželat dignuvši ruku na Fotija svetog sam sebe udari mačem i umre. Posle dugih muka baciše ih obojicu u tamnicu, gde tamnovahu tri godine. Tada ih izvedoše, zažariše ogromnu peć i baciše ih u oganj. Mnogi drugi hrišćani, ljudi, žene i deca svojevoljno uđoše s njima u oganj. I iz ognja ču se molitva hrišćana, kojom blagodarahu Bogu za smrt mučeničku. Postradaše svi oko 305. god. Sv. Anikita i Fotije prizivaju se u molitvama pri jeleosvećenju i vodoosvećenju.

2. Svešt. muč. Aleksandar ep. Komanski. Kao prost ugljar življaše u gradu Komanu blizu Neokesarije. Kada umre episkop Komanski, tada bi pozvat sv. Grigorije Neokesarijski Čudotvorac (v. 17. novembar), da predsedava saboru za izbor novog episkopa. U saboru behu i klirici i mirjani. I nikako se ne mogahu birači saglasiti na jednu ličnost. Pri oceni kandidata svi se mahom zadržavahu na oceni njihove spoljašnosti, spoljašnjeg dostojanstva i ponašanja. Sv. Grigorije tada reče, da ne bi trebalo toliko gledati na spoljašnje odlike koliko na duh i duhovne sposobnosti. Tada neki nasmešljivci podrugljivo uzviknuše: onda da izberemo za episkopa Aleksandra ćumurdžiju! I nasta opšti smeh. Sv. Grigorije upita, ko je taj Aleksandar? Pa misleći, da njegovo ime nije u saboru pomenuto bez Božjeg Promisla, naredi te ga dovedoše u sabor. Ugljar kao ugljar beše sav garav i iscepan. Njegova pojava opet izazva smeh u saboru. Tada ga Grigorije izazva na stranu i zakle ga, da mu reče istinu o sebi. I Aleksandar mu reče, da je on bio grčki filozof, da je uživao visoku čast i položaj, no da je sve odbacio, ponizio se, napravio se jurod Hrista radi od onda od kad je pročitao i razumeo Sv. Pismo. Grigorije naredi te ga opraše i obukoše u novo odelo, pa sa njim uđe u sabor, i pred svima poče ga ispitivati iz Sv. Pisma. Svi se udiviše mudrosti i rečima blagodati Aleksandrovim, i jedva mogahu poznati u tom mudracu bivšeg ćutljivog ugljara. Jednoglasno bi izabran za episkopa. Svojom svetošću, mudrošću i dobrotom zadobi ljubav pastve svoje. Skonča mučenički za Hrista u vreme Dioklecijana.


Ljudi smotre na ruho i lice.
A Bog smotri na dušu i srce.
Ugljar beše Aleksandar slavni,
U ugljara garavo je telo
A od gari koju voda pere,
U grešnika srce je garavo
Koju pere samo oganj vere
Oganj vere i plač pokajanja.
Lakše sprati kožu ugljarovu
Nego crno srce grešnikovo.
Aleksandar pokriven smernošću
K’o sakriven plamen u pešteri
Na smeh beše svetu lakovernu.
Svet ne vide, Grigorije vide,
Duhom oštrim ugljara provide
I u njemu obre svetitelja,
Krasan plamen u pešteri tamnoj,
Velju mudrost pod maskom ludosti,
Čisto srce pod kalom gareži,
Carsku dušu u trulim dronjama.
Ne da Gospod da se svetlost skrije,
U čas zgodan svetlost objavljuje,
A na korist i spasenje ljudi.
Sve je divno što Gospod presudi.

RASUĐIVANJE
Nauči se poštovati i voleti male i proste ljude. Takvih je najviše na zemlji; takvih je najviše i u carstvu Božjem. Kod njih nema gordosti, tj. osnovnog bezumlja, od koga boluju duše bogatih i silnih ovoga sveta. Oni izvršuju svoju dužnost u ovome svetu često savršeno, pa ipak im izgleda smešno, kad ih neko pohvaljuje za to; dok velikaši traže pohvalu za svako svoje delo, često i nesavršeno izvršeno. Sv. Aleksandar bio je znamenit filozof, pa je napustio sve, sakrio se od visokog društva i pohvala svetskih, umešao se u najmanje i najprostije ljude, kao ugljar među ugljare. Mesto negdašnjih pohvala i počasti on je s radošću podnosio, da deca trče za njim, i smeju se njegovoj garavosti i pocepanosti. No nije on jedini voleo živeti s malim i prostim. Mnogi carevi i kneževi poznavši slast Hristove vere skidali su krune s glave, i begali od sujete velikaške među proste ljude, Nije li sam Car careva, Gospod naš Hristos, pojavio se među pastirima i ribarima? Sv. Zenon savetuje: „ne biraj slavno mesto za življenje, i ne druži se s čovekom gromka imena“.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesni Promisao Božji pri izboru Saula za cara (1. Sam. 9), i to:
1. kako Saul pođe da traži izgubljene magarice;
2. kako ga srete Samuilo, kome Bog objavi, da Saula uzme Izrailju za cara;
3. kako Promisao Božji upravlja ljudima, i ponekad im daje ono što oni i ne slute.

BESEDA
o strašnoj viziji proroka Isaije
Vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu
visoku i izdignutu. (Isa. 6, 1)
Evo viđenja nad viđenjima! Evo slave nad slavama, i veličanstva nad veličanstvima! Veliku je milost ukazao Bog svima ljudima, što im je dao da vide ovaj zvezdani svet, delo ruku Njegovih. Još veću je milost ukazao On onima, kojima je dao da vide svet angelski, neprolazni i čudesni. No najveću je milost ukazao On jednom malenom broju Svojih izbranika, kojima je dao da vide Njega, Gospoda Savaota, jedinog nestvorenog i Stvoritelja oba sveta. No kako smrtan čovek može videti Boga besmrtnoga? Nije li sam Bog rekao Mojseju: ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ (II Mojs. 33, 20)? I Jevanđelje ne veli li: Boga niko nije video nikad (Jov. 1, 18)? Vaistinu, niko od smrtnih ne može videti lice Božje, tj. bitnost Božju. Ali po Svome snishođenju i bezgraničnoj dobroti i moći Bog se može pokazati ljudima u nekoliko, i to u nekom obrazu, kakav je ljudima pristupačan. U nekom naročitom obrazu i vidu javljao se On Mojseju, i Iliji, i Danilu i Jovanu Bogoslovu – ne u suštini Svojoj no u nekom naročitom obrazu i vidu. Isaija Ga vide na prestolu visoku i izdignutu, tj. kao Sudiju, uzvišenog nad svima sudijama i svima sudovima zemaljskim. Šestokrilni serafimi stajahu okolo njega, i vikahu jedan drugome govoreći: svяtъ, svяtъ, svяtъ gospodъ Savaotь. Nije, dakle, Gospod sam, nego je Car u carstvu svome nesagledljivom, okružen najuzvišenijim bićima, koja je sazdala sila Njegova. Oko Njega su prvi činovi jerarhije nebeske, glavne vojvode bezbrojnih vojski Njegovih besmrtnih, prvi svetnjaci svetlosti Njegove i neizdržljivog bleska Njegovog. To je čudesno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg.
Gospode sveti, sveti, sveti, trisveti, pomiluj i spasi nas nečiste i grešne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
25. avgusta